Михаел Краснај-Краус (такође познат као Михаел Краус ; мађарски: Krasznai Krausz Mihály ; Панчево, 11. април 1897 — Будимпешта, 3. новембар 1940) је био мађарско-аустријски композитор.

Живот Краснај-Краус је рођен у јеврејској породици. Његов отац је био власник фабрике грамофона. Михаел је почео да компонује са 13 година. Студирао је контрапункт и композицију на Музичкој академији у Будимпешти код Виктора фон Херцфелда, као један од његових првих студената, а учио је и код Золтана Кодаља .

Године 1919, његова опера „Марика“ премијерно је изведена у Мађарској државној опери у Будимпешти. Након тога се преселио у Беч, где се у почетку фокусирао на симфонијска и оперска дела пре него што се 1923. године окренуо оперети. Његова прва оперета, „Bajazzos Abenteuer“ ( Бајацове авантуре ), премијерно је изведена 22. децембра 1923. у позоришту „Јохан Штраус“ у Бечу. Још једна оперета, „Жена са стилом“, са Фрици Масари у главној улози, постигла је велики успех у Берлину 1927. године.

Почетком 1930-их, Краснај-Краус се преселио у Берлин, где су његова дела наставила да се изводе све док није био приморан да оде 1933. године. У мају 1934. године, Пол Абрахам га је оптужио за плагијат у вези са његовом оперетом „Жути љиљан“ (Die gelbe Lilie). Доказао је да је дело компоновао у августу 1932. године, а спор је решен споразумно. „Жути љиљан“ је премијерно изведен у Будимпешти 5. јануара 1934. и у Бечу 24. маја, са 20 извођења у Будимпешти.

Године 1938, након успеха његовог такозваног „музичког крими романа“ Дикси, чија је премијера била 8. фебруара, почеле су пробе за нову оперету, „Девојке у опасности“ („Mädel in Gefahr “), у позоришту на реци Вин, а планирани су и радио преноси. Аншлус у марту 1938. године окончао је продукцију; 17. марта, поплаве у позоришту су додатно пореметиле активности, а Краснај-Краус је побегао назад у Будимпешту.

Његова последње дело, оперета Марион, премијерно је изведена 23. марта 1940. у Градском позоришту у Будимпешти, али није се показала као успешна.

Краснај-Краус је умро 3. новембра 1940. у Будимпешти у 43. години и сахрањен је на Јеврејском гробљу у улици Козма.

Поред опера и оперета, био је познат и по компоновању бројних популарних песама, посебно шлагера .

Награде

1916: Хајналдова награда (Мађарска) за најбољу мису

Дела

Опере

Марика (либрето Имреа Фелдеша ), премијерно изведена 22. маја 1919. у Мађарској државној опери у Будимпешти. Танцосно ( плесачица ), по Мелхиору Ленђелу, премијерно изведена 1921.

Инструментална музика

Нонет за гудаче и дуваче

Филмска музика

Der Kaufmann von Venedig ( Млетачки трговац ), 1923 Die Lindenwirtin, 1930. Паника у Чикагу, 1931. Девојке за удају (немачки: Mädchen zum Heiraten, 1931–32; текстови песама: Роберт Гилберт и Армин Л. Робинсон) Удај се за мене (британска верзија филма Girls to Marry, 1932)

Спољни линкови

Референце

Категорија:Рођени 1897. Категорија:Умрли 1940. Категорија:Панчевци Категорија:Мађарски композитори Категорија:Аустријски композитори