Кашканћу () је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, у Бачко−кишкунској жупанији, у кишкерешком срезу.Основни подаци и поштански број селаКашканћу са геоподацима].
Географија Село лежи на пешчаном гребену Кишкуншага. Његова насеља суседи су: Пахи са севера, Орговањ са североистока, Боча са југоистока, Шолтвадкерт са југа, Кишкереш са југозапада и Табди са запада.Часартелтеш на latlong.info
Историја Син војводе Марцалија је лично предао отворено писмо, потврђено његовим печатом 16. августа 1456, Зили Бенедека, које је закође оверио мађарски краљ Матија издао Куманима 21. јуна 1469. године, Јаношу (био је судија Кумана) а које гласи:Качканчив, смештај у Кашканћу у своје име и име свих Кумана који припадају престоници Халаш. Ово доказује да је током Матијашеве владавине у овом насељу живео истакнути Куман, Зили Бенедек.Кратка историја Кашканћуа
Након турске инвазије, цело село је уништено. Село је било део великог властелинства Ватај, а затим део великог имања Шош. Прва наредна насељавања догодила су се средином 19. века. Досељеници су углавном били са језера Кишкереш и Гемор. У многим случајевима је наведено као Пахи, али сеоска кућа била је у Кашканћу. Насеље је парцелисано 1846. године, а управа је почела 1853. године. Године 1871. насеље је проглашено селом. Истина је да се звало Пахи, али са седиштем у Кашканћу.
Године 1865. у Кашкаћу је основана прва пољопривредна школа у степама око Кишкереша, под старатељством Католичке цркве. Први пољопривредни учитељ био је Петер Ланг. Године 1869. Лутеранска црква је такође основала школу, а Јанош Куруц, мајстор обућар, био је њен учитељ. Године 1892. изграђена је лутеранска црква, која је служила и као школа. Занимљиво је да се ова црква у том крају називала степском црквом, јер осим цркве у Кишкерешу, није било друге лутеранске цркве у степама. Године 1907. седиште центра је пренето у Ченгед, одакле је 1907. премештена у Пахи, од када је постала потпуно независно насеље. Ченгед, Пахи и Кашканћу су заједно чинили једно село.
Од 1. фебруара 1949. године, Кашканћу је постао независно насеље. Године 1964. изграђена је римокатоличка црква са насловом Госпе од Размене заробљеника. До 1980. године изграђена је школа у Каскантјуу, тако да су деца имала централизовано образовање.
Демографија На попису из 2011. године, 92,8% становништва се изјаснило као Мађари, 0,2% као Роми, 0,3% као Хрвати, 1,3% као Немци, 0,5% као Румуни, 0,9% као Словаци (7,1% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 53%, калвинисти 4,3%, лутерани 24,6%, неконфесионални 4,9% (12,1% се није изјаснило).
У 2022. години, 84,9% становништва се изјаснило као Мађари, 1,6% као Немци, 0,6% као Румуни, 0,5% као Украјинци, 0,5% као Словаци, 0,3% као Роми, 0,1% као Хрвати, 1,2% као друга, недомаћа националност (14,4% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 36,9% су били римокатолици, 17,6% као лутерани, 3,1% као калвинисти, 0,3% као гркокатолици, 0,1% као православци, 0,7% као остали хришћани, 1,6% као остали католици, 6,1% као неконфесионални (33,3% није одговорило).
Референце
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Кашканћу на fallingrain.com Кашканћу на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља
Категорија:Насељена места у жупанији Бач-Кишкун