мини|upright=1.25|Школа Рагби 2004. године Побуна у школи Рагби 1797. (енгл. 1797 Rugby School Rebellion) била је побуна ученика у школи Рагби након што је директор, др Хенри Инглс, захтевао да ученици петог и шестог разреда плате поправку прозора локалног трговца, након што су их ученици школе разбили. Побуна је довела до разбијања многих школских прозора и спаљивања намештаја, пре него што су се ученици повукли на острво у оквиру школског комплекса. Локални мировни судија прочитао је Закон о побуни, док су војници прешли шанац око острва са задње стране и заробили ученике.

Ова побуна била је само једна од неколико које су се догодиле у Рагбију. Школа није била усамљена у немирима: неколико других јавних школа (енгл. public schools) такође је доживело немире између 1710. и 1832. године.

Школа Рагби и дисциплина у јавним школама 18. века Школа Рагби — основана 1567. године — била је једна од првих седам јавних школа, заједно са Винчестером (основан 1382), Итоном (основан 1440), Шрузберијем (основан 1552), Вестминстером (основан 1560), Хароуом (основан 1571) и Чартерхаусом (основан 1611).

Дисциплина у јавним школама у 18. и 19. веку била је лоша. Према мишљењу социолога Кенета Ширда и Ерика Данинга, разлог је лежао у равнотежи моћи између ученика и наставника. Будући да су деца из више класе претходно била образована код куће од стране тутора, тутори су имали положај плаћеног особља и њихови ученици су их стога сматрали друштвено инфериорнима. Ширд и Данинг сматрају да су тутори, „суочени са ученицима који су били аристократе и џентлмени... постали неодлучни и несигурни у извршавању своје улоге”.

У најгорем случају, слом дисциплине довео је до побуна ученика у неколико институција. Године 1710. ученици Винчестера побунили су се због својих порција пива. Школа се поново побунила 1770, 1774, 1788. и 1793. године; Итон се побунио 1728, 1768. и 1783; Хароу је имао свој протест 1771, а прва побуна у Рагбију догодила се 1786. године. Неке су биле мирне — прва побуна у Итону била је напуштање наставе од стране ученика без насиља — док су друге биле праћене претњама, насиљем и оштећењем школе.

У време побуне, директор Рагбија био је др Хенри Инглс. На ту позицију именован је 1794. године након што је био директор школе Маклсфилд. Мрачан човек и строг дисциплинар, добио је надимак „Црни тигар” од стране ученика.

Новембар 1797. мини|upright=1.2|Острво, гробна хумка из бронзаног доба, у школи Рагби У новембру 1797. Инглс је затекао Астлија, ученика из Гаскојновог интерната, како испаљује метке од плуте у прозоре радне собе господина Гаскојна, управника дома. Инглс је питао дечака где је купио барут, и добио је одговор да је то било код Роуела, у локалној радњи која је била комбинација бакалнице, књижаре и гвожђаре. Када се Инглс суочио са Роуелом, трговац је негирао да је продао прах и показао Инглсу своју књигу продаје, у којој је продаја била забележена као чај. Инглс је веровао трговцу више него Астлију, па је дечак бичеван због лагања. Астли је испричао пријатељима о бичевању и разлогу за то. Разјарени, Астлијеви пријатељи разбили су прозоре код Роуела.

Када је Инглс чуо за вандализам, рекао је да ће сви чланови петог и шестог разреда платити штету. Дечаци су саставили одговор у виду „округлог писма” (енгл. round robin) — кријући идентитет вођа — у којем су одбили да плате. Директор је као резултат тога запретио казном. Тог петка, након четвртог часа, дечаци су поставили ручно израђену петарду — малу бомбу која се користила за разваљивање врата — на врата школе, која су излетела из шарки.

Следећег дана, дечаци су звонили школским звоном како би означили почетак следећег дела побуне; истовремено су млађи ученици послати у интернате да окупе дечаке у главној школској згради. Сви прозори на главној згради су разбијени, а школски намештај — укључујући дрвену оплату — избачен је на Клоуз (велико главно поље испред школе), где је запаљен. На гомилу су додате и Инглсове књиге; Били Плус, школски батлер, спасао је неке од скупљих примерака из ватре. Пролаз између Школске куће и главне школске зграде дечаци су заковали ексерима како би спречили Инглса — који је живео у интернату — да уђе у школу.

мини|upright|Вилоби Котон, један од вођа, касније у животу. Пошто су суботе поподне биле слободне од наставе, многи наставници су већ напустили школски комплекс. Инглс је послао поруке да се врате, али већина је била превише далеко да би их пронашли (двојица су пецала на реци Ејвон, други је био у лову на зечеве). Инглс је послао поруку господину Батлину, локалном банкару и градском мировном судији. Био је пазарни дан у Рагбију, па је Батлин затражио помоћ од трговаца коњима са њиховим дугим бичевима за стоку. Такође је затражио помоћ од војне регрутне групе, коју је предводио наредник. Наоружана стража, са фиксираним бајонетима, постављена је код Школске куће, а остатак војника, заједно са трговцима коњима и специјалним позорницима, пришао је Клоузу.

Побуњени школарци напустили су ломачу намештаја и повукли се на „Острво”, гробну хумку из бронзаног доба на страни Клоуза, окружену воденим шанцем дубоким до и широким ; након преласка јарка, дечаци су подигли дрвени покретни мост. Док је Батлин одвлачио пажњу дечацима читајући им Закон о побуни, војници су их опколили са леђа, прешли шанац на супротној страни и заробили их.

Последице Инглс се закључао у Школску кућу док су се догађаји одвијали, али је изашао по завршетку догађаја. Одмах је избацио коловође, а многе друге је бичевао. Један од вођа касније је идентификован као Вилоби Котон, који је убрзо након тога ступио у војску и предводио трупе на Јамајци у гушењу побуне робова 1831. године; од избачених, један је касније постао бискуп, а други маркиз.

Побуна није била последња која се догодила у јавним школама, па чак ни у Рагбију: школа је била место нових побуна дечака 1820. и 1822. године. Између 1797. и 1832. године дошло је до још десет побуна у школама: четири у Итону, три у Винчестеру и по једна у Чартерхаусу, Хароуу и Шрузберију.

Види још Школа Рагби Побуна

Напомене

Референце

Литература

Категорија:Студентски протести Категорија:Историја Енглеске Категорија:1797.