Нел Харпер Ли (; Монровил, 28. април 1926 — Монровил, 19. фебруар 2016) била је америчка књижевница. Најпознатија је по свом Пулицеровом наградом овенчаном роману Убити птицу ругалицу (To Kill a Mockingbird) из 1960. године. Године 2007. је одликована Председничком медаљом слободе за свој допринос књижевности.President Bush Honors Medal of Freedom Recipients Бела кућа, Саопштење за јавност 5. новембра 2007.
Харпер Ли је дуже од педесет година одбијала да напише други роман. У фебруару 2015. је објављено да је Харпер Ли преко адвоката дала дозволу за објављивање књиге Иди и постави стражара (-{Go Set a Watchman}-), чија се радња догађа деценију након радње описане у делу Убити птицу ругалицу. Међутим, премда је наставак првог, нови роман је настао раније, то јест, Иди и постави стражара представља прву верзију коју су издавачи одбили да објаве, и из које је Ли извукла поједине делове, развивши их у Убити птицу ругалицу. Пошто је ауторка била слепа, глува и непокретна од 2007, услед последица шлога, и пошто је пет деценија упорно одбијала да напише и објави ново дело, многи су се запитали да ли је Харпер Ли уопште дала пристанак да се прва верзија књиге Убити птицу ругалицу објави као нова, посебна књига. Иди и постави стражара је објављен јула 2015.Након више од пола века, Харпер Ли објавила други роман (Б92, 14. јул 2015)
Биографија Рођена је 28. априла 1926. у Монровилу, Алабама, као најмлађа од четворо деце Френсис Канингем (рођена Финч) и Амасе Колман Ли. Родитељи су изабрали њено средње име, Харпер, у част педијатра др Вилијама В. Харпера из Селме, који је спасио живот њеној сестри Луиз. Њено име, Нел, било је име њене баке написано уназад и име које је користила, док је Харпер Ли првенствено био њен псеудоним. Лијева мајка је била домаћица; њен отац је био бивши уредник новина, бизнисмен и адвокат, који је такође служио у државном законодавству Алабаме од 1926. до 1938. године. Преко оца је била у сродству са генералом Робертом Лијем из угледне породице Ли. Пре него што је А .Ц. Ли постао адвокат, једном је бранио двојицу црнаца оптужених за убиство белог магационера. Оба клијента, отац и син, су обешени.
Лијева три брата и сестре били су Алис Финч Ли (1911–2014), Луиз Ли Конер (1916–2009) и Едвин Ли (1920–1951). Иако је Нел остала у контакту са својим значајно старијим сестрама током њиховог живота, само је њен брат био довољно близак по годинама да се игра са њим. Она се повезала са Труманом Капотеом (1924–1984), који је посећивао породицу у Монровилу током лета од 1928. до 1934.
Док је била уписана у средњу школу округа Монро, Ли је развила интересовање за енглеску књижевност, делом преко своје учитељице Гледис Вотсон, која је постала њен ментор. Након што је 1944. године завршила средњу школу, као и њена најстарија сестра Алис Финч Ли, Нел је годину дана похађала тадашњи женски колеџ Хунтингдон у Монтгомерију, а затим се пребацила на Универзитет Алабама у Тускалуси, где је неколико година студирала право. Нел је такође писала за универзитетске новине (The Crimson White) и хумористички часопис (Rammer Jammer), али на велико разочарење њеног оца, оставила је један семестар мање од завршетка кредитних сати за диплому. У лето 1948. Ли је похађала програм летње школе, „Европска цивилизација у двадесетом веку“, на Оксфордском универзитету у Енглеској, који је финансирао њен отац, који се надао — узалудно, како се испоставило — да ће је то искуство натерати више заинтересована за студије права у Тускалузи."Harper Lee's Oxford Summer," Department of Continuing Education, Oxford University : unsigned article is also undated, but written after publication of Go Set a Watchman; accessed December 12, 2016.
Убити птицу ругалицу Године 1949. Ли се преселила у Њујорк и запослила се – прво у књижари, а затим као агент за резервације авио-компанија – док је писала у своје слободно време. Након што је објавио неколико дугих прича, Ли је пронашао агента у новембру 1956; Морис Крејн ће постати пријатељ све до своје смрти деценијама касније. Следећег месеца, у градској кући Мајкла Брауна у источној 50. улици, пријатељи су Лију дали поклон од годишње плате уз напомену: „Имаш једну годину слободног од посла да напишеш шта год желиш. Срећан Божић.“
Настанак У пролеће 1957. године, 31-годишњи Ли је доставила рукопис књиге Go Set a Watchman Крејну који је требао да га пошаље издавачима, укључујући сада непостојећу J. B. Lippincott Company, која га је на крају купила У компанији Липинкот, роман је је дошао до Теј Хохоф, који је био импресиониран. „Искра правог писца бљеснула је у сваком реду“, испричала је касније. Али Хохоф је сматрала да рукопис никако није погодан за објављивање. Био је то, како је описала, „више серија анегдота него потпуно осмишљен роман“. Током наредних неколико година менторисала је Ли од једног нацрта до другог све док књига коначно није постигла свој коначан облик и преименована је у Убити птицу ругалицу.
Као и многи необјављени аутори, Ли није била сигурна у своје таленте. „Била сам почетник, па сам урадила како ми је речено“, рекла је Ли у изјави из 2015. о еволуцији од Watchman до Птице ругалице. Хохоф је касније описала процес, за корпоративну историју Липинкота: „После неколико лажних почетака, прича, међуигра ликова и пад фокуса у књизи су постајали јаснији, а са сваком новом верзијом – било је много мањих промена како је прича постајала све јача. и у њеној сопственој визији тога — прави стас романа је постао очигледан." (1978. године, Липпинкот је купила Harper & Row, која је постала HarperCollins која је објавила Watchman 2015. Хохоф је описала однос између аутора и уредника: „Када се она није сложила са сугестијом, понекад смо разговарали о томе Сатима" ... „И понекад је она дошла до мог начина размишљања, понекад ја до њеног, понекад би дискусија отворила потпуно нову линију земље.
Једне зимске ноћи, како прича Чарлс Ј. Шилдс у књизи Mockingbird: A Portrait of Harper Lee, Ли је бацила свој рукопис кроз прозор и у снег, пре него што је у сузама позвала Хохофа. Шилдс се присећа да јој је „Теј рекла да одмах изађе напоље и покупи странице“.
Када је роман коначно био спреман, ауторка је одлучила да користи име „Харпер Ли“ уместо да ризикује да њено име Нел буде погрешно идентификовано као „Нели“.
Књига је објављена 11. јула 1960. Убити птицу ругалицу је одмах постао бестселер и освојио је велико признање критике, укључујући Пулицерову награду за фикцију 1961. године. Књига је остала бестселер, са више од 40 милиона штампаних примерака. Године 1999. проглашен је за „Најбољи роман века“ у анкети Библиотечког журнала.
Аутобиографски детаљи у роману Као и Ли, извиђач у роману је ћерка угледног адвоката из малог града Алабаме. Скаутов пријатељ, Дил Харис, био је инспирисан Лијевим пријатељем и комшијом из детињства, Труманом Капотеом; Ли је, заузврат, модел за лик у првом Капотеовом роману, Other Voices, Other Rooms, објављеном 1948. године. Иако радња Лииног романа укључује неуспешну правну одбрану сличну оној коју је предузео њен отац адвокат, знаменити случај међурасног силовања дечака из Скотсбороа из 1931. можда је такође утицао да се обликује Лиина друштвена свест.
Док је сама Ли умањила аутобиографске паралеле у књизи, Труман Капоте, помињући лик Бу Радлија у Убити птицу ругалицу, описао је детаље које је сматрао аутобиографским: „У мојој оригиналној верзији Други гласови, друге собе имао сам тог истог човека да живи у кући То је остављало ствари на дрвећу, а онда сам то извадио. Он је био прави мушкарац, и живео је одмах низ пут од нас. Некада смо ишли и вадили те ствари са дрвећа. Све што је писала о томе је апсолутно тачно. Али видите, ја узимам исту ствар и преносим је у неки готички сан, урађен на потпуно другачији начин."
Средње године Ли је 40 година живела на пола радног времена у 433 East 82nd Stree на Менхетну, у близини свог друга из детињства Капотеа. Његов први роман, полуаутобиографски Други гласови, друге собе, објављен је 1948. године; деценију касније Капоте је објавио Доручак код Тифанија, који је постао филм, мјузикл и две позоришне представе. Док је рукопис Убити птицу ругалицу објављен је 1959. године, Ли је пратио Капотеа у Холкомб, Канзас, како би му помогао да истражи оно што су мислили да би био чланак о одговору малог града на убиство фармера и његове породице. Капоте би проширио материјал у своју најпродаванију књигу, Хладнокрвно убиство, серијализовану почетком септембра 1965. и објављену 1966.
Након што је To Kill a Mockingbird објављен, Ли је започела вртлог публицистичких турнеја, што јој је било тешко с обзиром на њену склоност приватности и многе интервјуисте који су рад окарактеризирали као "причу о пунољетности".Cep p. Расне тензије на југу су порасле пре изласка књиге. Студенти са Универзитета Северна Каролина А&Т организовали су прву заседање месецима пре објављивања. Како је књига постала бестселер, Freedom Riders су стигли у Алабама и били претучени у Анистону и Бирмингему. У међувремену, Убити птицу ругалицу освојио је 1961. Пулицерову награду за белетристику и Награду Братства 1961. од Националне конференције хришћана и Јевреја и постао сажети избор Reader's Digest Book Club и алтернативни избор Клуба за књигу месеца.
Ли је помогла у адаптацији књиге за сценарио Хортона Фута који је освојио Оскара 1962. и рекао: „Мислим да је то један од најбољих адптација књиге за филм икада направљених“. Грегори Пек је освојио Оскара за изведбу улоге Атикуса Финча, оца приповедача романа, Скаута. Породице су се зближиле; Пеков унук, Харпер Пек Вол, добио је име по Харпер Ли.
Од објављивања књиге Убити птицу ругалицу до своје смрти 2016, Ли није одобрила скоро ниједан захтев за интервјуе или јавне наступе и, са изузетком неколико кратких есеја, није објавила ништа даље до 2015. Радила је на следећем роману — Дуго збогом — али је на крају роман остао недовршен.
Ли је преузела значајне одговорности за бригу о свом остарелом оцу, који је био одушевљен њеним успехом, и који је чак почео да даје аутограме као „Атикус Финч“.Cep p. Његово здравље се погоршало и умро је у Алабами, 15. априла 1962. године. Ли је одлучила да проведе више времена у Њујорку, док је туговала. Током деценија, њена пријатељ Капоте је практиковао декадентан начин живота, који је био у супротности са њеним преференцијама за тих, анониман живот. Ли је више волела да посећује пријатеље у њиховим домовима (иако се дистанцирала од оних који су критиковали њено пијење), и такође се ненајављено појављивала у библиотекама или другим скуповима, посебно у Монровилу.
Јануара 1966, председник Линдон Б. Џонсон је именовао Ли у Национални савет за уметност.
Ли је такође схватила да је њена књига постала контроверзна, посебно међу сегрегационистима и другим противницима покрета за грађанска права. Године 1966, Ли је написала писмо уреднику као одговор на покушаје школског одбора из Ричмонда, Вирџинија, да забрани Убиство птице ругалице као „неморалну књигу“:
Џејмс Ј. Килпатрик, уредник часописа The Richmond News Leader, основао је фонд Beadle Bumble за плаћање казни за жртве, како је рекао, деспота на клупи. Фонд је изградио користећи прилоге читалаца и касније га користио за одбрану књига, али и људи. Након што је одбор у Ричмонду наредио школама да одложе све примерке Убити птицу ругалицу, Килпатрик је написао: „Моралнији роман једва да се може замислити. У име фонда Beadle Bumble, понудио је бесплатне примерке деци која су се пријавила, а до краја прве недеље је поделио 81 примерак.
Почевши од 1978. године, уз охрабрење својих сестара, Ли се вратила у Алабама и започела књигу о серијском убици из Алабаме и суђењу његовом убици у Александер Ситију, под радним насловом The Reverend, али је књигу оставила по страни када није била задовољна. Када је 1983. присуствовала Фестивалу историје и наслеђа Алабаме у Еуфаули, Алабама, како је њена сестра организовала, представила је есеј „Романса и велика авантура“.
2005–2014