Јункерс Ju 89 је био немачки четворомоторни бомбардер који је произвела компаније Junkers Flugzeug-Motorenwerke AG. Први пут је полетео у априлу 1937. године, није се серијски производио, направљена су само два прототипаhttps://aviastar.org/air/germany/ju-89.php. Пројектовање и развој мини|десно|290п|Мотор -{Daimler Benz DB-600}- авиона Јункерс -{Ju 89}- мини|десно|290п|Мотор -{Jumo 211}- авиона Јункерс -{Ju 89}- мини|десно|290п|Предњи изглед авиона Јункерс -{Ju 89}- мини|десно|290п|Бочни изглед авиона Јункерс -{Ju 89}- мини|десно|290п|Стражњи изглед авиона Јункерс -{Ju 89}- Након Хитлеровог доласка на власт почетком 1933. основано је ново Министарство ваздухопловства ( Reichsluftfahrtministerium – RLM). на чије је чело постављен генерал Валтер Вевер који је не само препознао важност авијације дугог долета, већ је постао ватрени присталица доктрине стратешког бомбардовања, коју је створио Ђулио Дуе, италијански генерал и теоретичар авијације. Према Веверу, немачко ваздухопловство мора имати флоту тешких бомбардера са четири мотора, стратешких бомбардера који ће бити у стању да изводе нападе дугог долета на непријатељску територију и уништавају циљеве као што су енергетска постројења, фабрике војне опреме, железницу, рударске објекте или тешку индустрију. Без обзира на сва противљења и ограниченост финансијских средстава Вевер је започео неке незваничне преговоре са Дорнијеом и Јункерсом, подржавајући њихове планове за пројектовање четворомоторних бомбардера, што је крајем 1935. године довело и до званичне поруџбине за израду по два прототипа стратешких бомбардера. Сада се пројекат могао и званично наставити, а нови авион је добио ознаку код Дорнијеа Дорније Do 19 а код Јункерса Јункерс Ju 89.
Основни захтеви програма су наглашавали оперативни долет већи од 2.000 километара уз ношење најмање 1.500 килограма бомби, омогућавајући ударе на утврђене циљеве у позадини недоступне тактичким бомбардерима кратког домета. Технички опис Јункерс Ju 89 је био четворомоторни, бомбардер потпуно металне монокок конструкције, нискокрилни авион опремљен двоструким вертикалним стабилизаторима и увлачећим стајним трапом.
Труп: је био потпуно металне конструкције са преднапрегнутом облогом од дуралуминијума, са заобљеним правоугаоним трупом ојачаним попречним преградама, оквирима, уздужним гредама и глатком спољном облогом, што је оптимизовало структурни интегритет и ефикасност тежине за захтевне мисије. Овај дизајн је изведен из Јункерсове традиције робусних трупова, омогућавајући авиону да издржи оперативна напрезања уз одржавање аеродинамичке глатке линије. На трупу није било прозора. У пространом трупу је било доста простора за смештај 9 чланова посадеhttps://airwar.ru/enc/bww2/ju89.html.
Погонска група: Код овог авиона су коришћени мотори: дванасто цилиндрични. течношћу хлађен линијски мотор, V распореда цилиндара Daimler Benz DB 600C снаге (670 kW) сваки. Или течношћу хлађен линијски мотор, V распореда цилиндара Јумо 211А снаге (735 kW). Елисе су биле трокраке, металне, вучне, константне брзинеhttps://www.warbirdsresourcegroup.org/LRG/ju89.html#google_vignette.
Крило: Носећа конструкција крила је била израђена од пет цевастих носача прекривених облогом од глатког лима. Предња ивица крила је била стреласта, а задња ивица готово права. Уграђено је Јункерсово „двокрило“, комбинација покретних закрилаца/крилаца пуног распона.
Репне површине: су конструктивно биле изведене као и крила. Хоризонтални стабилизатори (пераја) су били конзолно везани за репни део трупа. Пераја и кормила висине су била висински раздвојена, формирајући још једно двоструко крило, на чијим су се крајевима налазили вертикални стабилизатори са кормилима правца.
Стајни трап: Предње ноге стајног трапа су биле опремљене са једним точком са нископритисним гумама. Ноге су се хидраулично подизале у унутрашње гондоле мотора. Репни точак је такође био потпуно увлачив.
Наоружање Иако ниједан од два прототипова није био наоружан у табели је приказано наоружање којим је планирано да ови авиони буду наоружани.
Оперативно коришћење Произведена су само два прототипа, V1 и V2. Они су коришћени за даља истраживања. V2 регистрације D-ALAT је поставио два светска рекорда у висини лета у јуну 1938Karl Kössler, Günther Ott: Aviatic, Planegg 1993,. Након стопирања овог пројекта, трећи прототип који је био у изградњи је модификован и коришћен за израду прототипа путничког авиона Јункерс Ju 90. Земље у којима је коришћен овај авион
Референце
Литература
Karl Kössler, Günther Ott: Aviatic, Planegg 1993, .
Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,
Види још Дорније Do 19 Боинг B-17 Хендли Пејџ Халифакс Консолидејтид B-24 Либерејтор Авро Ланкастер Списак немачких ваздухоплова у Другом светском рату
Спољашње везе http://www.artiklar.z-bok.se/Junkers.html https://www.militaryfactory.com/aircraft/ww2-german-bomber-aircraft.php https://airpages.ru/eng/lw/ju89.shtml https://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.php?aircraft_id=2510#google_vignette https://silverhawkauthor.com/aviation/warplanes-of-germany-luftwaffe-junkers-ju-89/ https://ww2db.com/aircraft_spec.php?aircraft_model_id=291 https://aviastar.org/air/germany/ju-89.php https://airwar.ru/enc/bww2/ju89.html https://militarymatters.online/forgotten-aircraft/germany-had-no-interest-in-heavy-bombers-the-junkers-ju-89/ https://www.wehrmacht-history.com/luftwaffe/prototypes/junkers-ju-89-prototype.html https://www.historyofwar.org/articles/weapons_junkers_ju89.html#google_vignette https://www.warbirdsresourcegroup.org/LRG/ju89.html#google_vignette
Категорија:Јункерс авиони Категорија:Бомбардерски авиони