мини|Положај сарајевског муфтијства у Босни и Херцеговини Сарајевско муфтијство је организациона јединица Исламске заједнице у Босни и Херцеговини, која обухвата 20 општина, са сједиштем у Сарајеву. Тренутни муфтија је Неџад Грабус.
Сједиште Војног муфтијства и Тарикатског центра у Босни и Херцеговини такође се налази у Сарајеву. Централна џамија је Царева џамија (Султан Фатихова) у Сарајеву.
Историјат Сарајевско муфтијство је основано за вријеме Османског царства, а према историјским подацима, имао је муфтију 1517. године.
Гази Хусрев-бег је прописао за мудериса своје медресе: „Он треба да људима даје тумачења оних шеријатских питања за која се траже објашњења, заснована на најосновнијим шеријатско-правних учења (мазбебу) и мишљењима, узимајући у сваком појединачном случају књигу фетви.“ Овим дјелом Вакуфнаме Гази Хусрев-бега успостављена је институција Сарајевског муфтијства.
За вријеме владавине Аустроугарске у Босни и Херцеговини, углавном су прихватили османску административну и судску подјелу Босне и Херцеговине, али је врховно вјерско вођство повјерено Улеми-и-меџлису заједно са реисул-улемом на челу. За првог реисул-улему изабран је сарајевски муфтија, Муфта Хилми Хаџиомеровић, Сарајевско муфтија је привремено укинуто, да би касније поново било активирано.
У периоду између два свјетска рата муфтијство је формално укинуто, да би 1993. године поново почело са организацијом новим Уставом Исламске заједнице, а према подацима из 1930. године у састав овог муфтијства улазили су: Сарајевски, Рогатички, Вишеградски, Чајнички, Фочански, Височки, Фојнички, Зенички, Травнички, Жепачки, Травнички и Бугојански срез.
Организација
Сарајевски муфтијат се простире на четири кантона (Сарајевски, Зеничко-добојски, Средњобосански и Босанско-подрињски) и двије општине са територије Републике Српске. Под управом муфтије налази се десет меџлиса: Бреза, Фојница, Грачаница (Високо), Какањ, Кисељак, Олово, Сарајево, Вареш и Високо, који су даље хијерархијски подељени на основну јединицу - џемат.
Највећи меджлис је онај у Сарајеву, који покрива површину од 1276,9 km2 са више од 160 активних џемата.
Образовне институције укључују Гази Хусрев-бегову медресу у Сарајеву, медресу „Осман еф. Реџовић“ у Чајанграду и Факултет исламских наука у Сарајеву.
Џемати Општина Стари град Бакарева Башчаршијска Врбањуша Јарчедоли Општина Стари град Лубина Паје Седреник Фалетићи Ферхадија Хрид Царева Царина на Вратнику Чекрекчије
Општина Центар Али-пашина Ашиковац Бјелаве Језеро Кошевско брдо Магрибија Нахорево Нова Брека Пањина Кула Соукбунар Стара Брека Циглане Чобанија Шип
Општина Ново Сарајево Бакаревац Горњи Велешићи Грбавица I Грбавица II Доњи Велешићи Пофалићи Храсно Храсно брдо (Милинкладска) Ченгић Вила Шанац
Види још Исламска заједница у Босни и Херцеговини Вјерски објекти у Сарајеву Гази Хусрев-бегова медреса
Референце
Литература
Bušatlić I., Salkić M. Pitić R. ISLAMSKA zajednica u Bosni i Hercegovini: monografija, Sarajevo: Udruženje ilmijje COBISS.BH-ID 20553990
Спољашње везе
Категорија:Ислам у Босни и Херцеговини Категорија:Религија у Сарајеву