У астрономској фотографији, правило Луни 11 (познато и као Лунијево правило f/11) је метода за процену исправне експозиције без светломера. За дневну фотографију постоји слично правило које се назива правило Сани 16. Основно правило је: „За астрономске фотографије површине Месеца, подесите отвор бленде на f/11, а брзину затварача на [реципрочну вредност] ISO брзине филма [или ISO подешавања]https://science.nasa.gov/moon/photography-guide/#camera.“
Као и код других очитавања светлости, брзина затварача се може мењати све док се f-број мења ради компензације, нпр. 1/250 секунде на f/8 даје еквивалентну експозицију као 1/125 секунде на f/11. Генерално, подешавање се врши тако да за сваки корак повећања отвора бленде (тј. смањење f-броја), време експозиције мора бити преполовљено (или еквивалентно, брзина затварача удвостручена) и обрнуто. Ово прати општије правило изведено из математичког односа између отвора бленде и времена експозиције – у разумним опсезима, експозиција је пропорционална квадрату односа отвора бленде и пропорционална времену експозиције; стога, да би се одржао константан ниво експозиције, промена отвора бленде за фактор c захтева промену времена експозиције за фактор 1/c2 и обрнуто. Кораци у отвору бленде одговарају фактору близу квадратног корена из два, отуда и горње правило.
Интензитет видљиве сунчеве светлости која пада на површину Месеца је у суштини исти као и на површини Земље.https://archive.org/details/encyclopediaofph13morg/page/2370/mode/2up Албедо површинског материјала Месеца је нижи (тамнији) од албеда Земљине површинеhttps://science.nasa.gov/moon/moonlight/#h-what-color-is-the-moon, а правило Луни 11 повећава експозицију за један стоп у односу на правило Сани 16.
Референце Категорија:Астрономија