Раткеова циста  је бенигна мутација у хипофизи у мозгу, тачније циста испуњена муцином.  Цисте се развијају између предњег, аденохипофизе, и задњег, неурохипофизе,  дела хипофизе, одностно у pars intermedia. Раткеове цисте су добиле име по Мартину Хајнриху Раткеу (25. август 1793 - 3. септембар 1860) који је био немачки ембриолог и анатом. Раткеове цисте представљају рудиментални ембриолошки заостатак хипофизе. Цисте су заостале ембриолошке структуре Раткеовог шпага. Обложене су простим коцкастим епителом и у лумену су испињене са ацидофилном аморфном супстанцом.  Јављају се када се Раткеова шпаг не развија правилно и величине је од 2 до 40 mm у пречнику. мини|Раткеова циста код 53-годишњег мушкарца са аденомом хипофизе и акромегалијом.

Ембриогенеза Орални ектодерм и неурални ектодерм су два различита ембрионална ектодермална ткива и чине хипофизу. У ембриогенези, Раткеов шпаг је избочина на непцу уста у развоју испред букофарингеалне мембране. Он даје почетак предњем режњу хипофизе (аденохипофизи), делу ендокриног система.  Раткеов шпаг, а затим и предњи режањ хипофизе, настају из ектодерма. Код људи, остаци Раткеовеог шпага могу довести до развоја Раткеове цисте.

Настанак Раткеов шпаг се формира током четврте недеље ембрионалног развоја. Почиње као ектодермална инвагинација у крову стомодеума, протежући се дорзално према мозгу у развоју. Шпаг на крају губи везу са ждрелом, што доводи до настанка предњег режња хипофизе. Предњи зид Раткеовог шпага се шири, испуњавајући већи део желуца и формирајући pars distalis и pars tuberalis. Задњи зид формира pars intermedia. Код неких организама, пролиферирајући предњи зид не заузима у потпуности Раткеов шпаг, остављајући остатак између pars distalis и pars intermedia. Овај остатак се може развити у велику цисту. .

Анатомска структура Раткеов шпаг је врећаста структура која омогућава приступ pars distalis, pars intermedia и pars tuberalis хипофизе. Ћелије Раткеовог шпага се размножавају и диференцирају у различите ћелије. Те ћелије касније диференцирају у ћелије које производе хормоне, укључујући соматотрофе, лактотрофе, кортикотрофе, тиротрофе и гонадотрофе. Остаци овог шпага стварају цисте.

Клиничке карактеристике Раткеове цисте Асимптоматске цисте се обично откривају током обдукција код 2 до 26 процената особа које су умрле од неповезаних узрока. Иако су описане у свим старосним групама, Раткеове цисте су најчешће код одраслих, са врхом инциденције између 30. и 50. године живота. Жене имају двоструко већу вероватноћу да развију цисту. Ако циста дода притисак на оптичку хијазму, може изазвати поремећаје вида, дисфункцију хипофизе и главобоље. Већина пацијената са хроничним главобољама хипофизе има Раткеове цисте. Верује се да је ово узроковано сталном променом запремине и драматичним променама вазопритиска услед флуктуација гонадотропина и АДХ.

Симптоми Раткеова циста је обично асимтоматична, али ако дође до њеног абнормалног увећања, обично утиче на функционисање вида и лучење хормона. Симптоми увећане Раткеове цисте која ремети нормалну функцију организма:

Промене вида или губитак вида. Честе главобоље. Умор. Необјашњив губитак или повећање телесне тежине. Слаб сексуални нагон. Екстремна жеђ. Прекомерно мокрење. Нередовне менструације (менструација) или њихов недостатак. Сува кожа. Тешкоће у регулисању телесне температуре. Збуњеност, промене личности или промене у понашању. Недостатак раста или касни пубертет код деце.

Дијагноза Офталмолошке манифестације Раткеових циста  обухватају поремећаје видне оштрине и видног поља, окуломоторну парализу и диплопију, при чему је губитак видног поља најчешћи налаз. Иако су поремећаји вида најчешћи почетни симптом и јављају се у до 47% случајева, други симптоми укључују ендокрину дисфункцију, најчешће у виду хиперпролактинемије и дијабетес инсипидуса, у 16% односно 21% случајева, као и хроничну, терапијски резистентну главобољу. Типичан визуелни поремећај код Раткеових циста је битемпорална хемианопсија, која настаје као последица компресије оптичке хијазме од стране лезије. Ток клиничке презентације је најчешће подмукао, са просечним трајањем симптома које може варирати од неколико дана до више година, што је последица спорог раста Раткеових циста.

Лечење Тренутна истраживања Раткеових циста фокусирају се на разумевање молекуларних механизама који управљају њиховим развојем и диференцијацијом. Напредак у генетским и истраживањима матичних ћелија обећава развој нових терапија за поремећаје хипофизе који настају услед малформација Раткеових циста. Мале, асимптоматске цисте не захтевају операцију. Хируршка ресекција може бити потребна када су цисте довољно велике да се манифестују клинички симптоми. Стопе рецидива су генерално ниске. За пацијенте са рецидивом, стереотактичка радиохирургија је ефикасан приступ са ниским ризиком.

Референце

Категорија:Медицина Категорија:Ембриологија Категорија:Хистологија