мини|Мапа лустрације у Европи; зелена боја представља неки облик лустрације, розе означава одсуство лустрације, а сива државе које нису биле чланице Варшавског пакта. Лустрација у средњој и источној Европи је званични јавни поступак провере јавног званичника или кандидата за јавну функцију у погледу његове историје као свесног тајног сарадника (доушника) релевантне бивше комунистичке тајне полиције. Ову активност јавно мњење тих држава широко осуђује као морално корумпирану због њене суштинске улоге у сузбијању политичке опозиције и омогућавању прогона дисидената. Појављивање доказа о таквој прошлој активности обично наноси озбиљну штету угледу дотичне особе. Не треба је мешати са декомунизацијом, што је процес забране обављања јавних функција бившим редовним комунистичким званичницима, као и уклањања комунистичких симбола.
Принцип неретроактивности значи да је прошла улога тајног сарадника (доушника) сама по себи недопустива од почетка за кривично гоњење или осуду, стога лустрација омогућава барем позивање таквих бивших сарадника на моралну одговорност упознавањем јавног мњења са утврђеним исходима путем њиховог слободног ширења. Друга мотивација био је страх да би стране обавештајне службе других бивших савезника из Варшавског пакта, посебно Русије, могле користити неоткривену прошлу тајну сарадњу за уцену јавних званичника.
У зависности од јурисдикције, сваки позитиван резултат или само онај који је добијен у вези са особом која је лажно изјавила супротно, може покренути последице које се веома разликују међу јурисдикцијама, у распону од пуке срамоте до чистке особе са функције и десетогодишњег искључења из обављања јавних функција. Различити облици лустрације примењени су у посткомунистичкој Европи.
Етимологија мини|Цртеж рељефа из храма у Карнаку у Египту који приказује фараона који врши лустрацију тамјаном. Лустрација је, уопштено говорећи, процес разјашњавања или чињења нечега транспарентним, обично путем жртве помирења. Термин је преузет из староримских лустрација, ритуала прочишћења.
Политике и закони Након пада различитих европских комунистичких влада током револуција 1989. године између 1989. и 1992. године, покренуте су политике „масовне дисквалификације оних који су повезани са злоупотребама под претходним режимом” под санкцијом владе, као део ширих кампања декомунизације.
Лустрација заузврат циља бивше тајне доушнике комунистичке тајне полиције који остају на политичким позицијама или конкуришу за њих, па чак и за позиције у државној служби, уместо бивших редовних комунистичких званичника. У неким земљама, међутим, лустрациони закони нису довели до неселективног искључења и дисквалификације, узимајући у обзир да су људи често били уцењивани да постану доушници или присиљени на пружање информација не схватајући ко је прави прималац. Лустрациони закон у Мађарској (1994–2003) заснивао се на разоткривању компромитованих државних званичника, док је лустрациони закон у Пољској (1999–2005) зависио од признања. Лустрациони закон је „посебан закон о јавном запошљавању који регулише процес испитивања да ли је особа која држи одређене високе јавне функције тајно сарађивала са репресивним апаратом комунистичког режима”. „Посебна” природа лустрационог закона односи се на његов транзициони карактер. Од 1996. године, различити лустрациони закони различитог обима примењени су у Чешкој, Словачкој, Мађарској, Македонији, Албанији, Бугарској, Литванији, Летонији, Естонији, Немачкој, Пољској и Румунији. До 2019. године, лустрациони закони нису усвојени у Белорусији, као ни у бившој Југославији или бившим совјетским централноазијским републикама (Казахстан, Киргистан, Таџикистан и Узбекистан).
Резултати Лустрација може служити као облик казне од стране антикомунистичких политичара који су били дисиденти под владом предвођеном комунистима. Лустрациони закони се обично доносе непосредно пре избора, а пооштравају се када су на власти десничарске владе, док се ублажавају када су на власти социјалдемократске партије. Тврди се да лустрациони системи засновани на отпуштању или признању могу повећати поверење у владу, док они засновани на признању могу промовисати друштвено помирење.
Међутим, постоје и неки парадоксални пратећи ефекти овог процеса. На пример, упркос чињеници да су неки доушници били присиљени или уцењени на сарадњу, те се стога могу сматрати и жртвама, или у неким случајевима упркос каснијем прекиду сарадње у корист истинске дисидентске активности, јавна пажња и осуда су се примарно фокусирале на њих, а не на званичнике комунистичке владе или официре тајне полиције. Штавише, ако се прошла сарадња оспорава на суду, пресуда у одређеној мери зависи од сведочења бивших официра комунистичке тајне полиције који су ангажовали наводног доушника, чиме они који су оркестрирали репресије de facto постају они који одлучују о случају.
Примери
У Чехословачкој и Чешкој За разлику од многих суседних држава, нова влада у Чешкој и Словачкој Федеративној Републици није пресуђивала путем судских процеса, већ је заузела вансудски приступ како би осигурала спровођење промена.
Према закону усвојеном 4. октобра 1991. године, свим запосленима у СтБ (StB), тајној полицији из доба комунизма, забрањен је рад на одређеним јавним функцијама, укључујући више нивое државне службе, правосуђе, тужилаштво, Безбедносну информативну службу (БИС), војне позиције, управљање државним предузећима, централну банку, железнице, више академске позиције и јавне електронске медије. Овај закон је остао на снази у Чешкој Републици након распада Чехословачке и продужен је на неодређено време.
Лустрациони закони у Чехословачкој и Чешкој Републици нису имали за циљ задовољење правде, већ да осигурају да се догађаји попут комунистичког пуча из фебруара 1948. не понове. У Пољској
Први предлог закона о лустрацији усвојио је пољски парламент (Сејм) 1992. године, али га је Уставни трибунал Републике Пољске прогласио неуставним. Неколико других пројеката је затим поднето и размотрено од стране наменске комисије, што је резултирало новим законом о лустрацији усвојеним 1996. године.Mark S. Ellis, Purging the past: The Current State of Lustration Laws in the Former Communist Bloc (pdf), Law and Contemporary Problems, Vol. 59, No. 4, Accountability for International Crimes and Serious Violations of Fundamental Human Rights (Autumn, 1996), Од 1997. до 2007. године лустрацијом се бавила канцеларија Првобраниоца јавног интереса (), који је анализирао лустрационе изјаве и могао да покрене даље поступке. Према новом закону који је ступио на снагу 15. марта 2007, лустрацијом у Пољској сада управља Институт за национално сећање (; ИПН). Najważniejsze wiadomości – Informacje i materiały pomocnicze dla organów realizujących postanowienia ustawy lustracyjnej IPN News. Приступљено 24. 4. 2007.Biuro Lustracyjne IPN w miejsce Rzecznika Interesu Publicznego, Gazeta Wyborcza, 15. 3. 2007, Приступљено 24. 4. 2007.
У Украјини
У Украјини, лустрација се углавном односи на уклањање са јавних функција државних службеника који су радили под украјинским председником Виктором Јануковичем. Они могу бити искључени на период од пет до десет година.
Види још Berufsverbot (Забрана запошљавања) Indignité nationale (Национална недостојност) Ајронклад заклетва Темишварска прокламација Религија у античком Риму Комисија за истину и помирење Vergangenheitsbewältigung (Суочавање са прошлошћу)
Референце
Литература
Категорија:Политика Европе Категорија:Политичка терминологија Категорија:Декомунизација Категорија:Политичке и културне чистке Категорија:Транзициона правда