Центар културе „Босилеград” је институција културе Општине Босилеград. Основан је 1972. године, да би се 1997, одвајањем од библиотеке, трансформисао у данашњу институцију. Његова основна делатност је развој културе на подручју општине.

Историја десно|мини|250x250п|Зграда старе основне школе у ИзворуУ време ослобођења од Турака 1878. године у босилеградском крају скоро 99% становништва било неписмено. Тада су на овом простору постојале само четири школе, од којих се најстарија налазила у селу Извор. Корени библиотечке делатности у Босилеградском Крајишту налазе се управо у овој школи. Школа у Извору почела је са радом 1833. године, у исто време када је у селу подизана и црква Свете Тројице, највећа у читавом Крајишту. Ова школа је била прва образовна институција у целој тадашњој Изворској околији, која се од 1890. године назива Босилеградска околија. Захваљујући школи и цркви, село Извор је постало културно-образовни и административни центар целе околије. Димитар Стојанов, један од првих учитеља у Крајишту, доносио је из Ћустендила различите књиге, које је позајмљивао ученицима. Осим њега, у набавци и позајмљивању књига помагао је и један од првих свештеника у Извору, поп Петар Цветков Љубено. Управо овај њихов рад у изворској школи сматра се зачетком библиотекарства у данашњој општини Босилеград.

Упоредо са културним и просветним развојем, у Босилеградском Крајишту почетком 19. века јавила се и потреба за отварањем читалишта. Читалишта (, у дословном преводу „читаоница“) су била културно-просветни центри који су обухватали библиотеку, позориште, клуб и друге сличне институције. Прво читалиште на територији Босилеградског крајишта било је читалиште „Зора“ у селу Горња Лисина, отворено 1909. године. У склопу овог читалишта почела је са радом прва библиотека на овим просторима. Друго читалиште у босилеградском крају, читалиште „Христо Ботев”, отворено је крајем 1910. у селу Доња Љубата. Године 1920. оба читалишта су затворена. Читалиште „Братство” отворено је у Босилеграду 1911. Његов оснивач је био глумац и режисер Евтим Сарчаџијев, а управник једно време и Јордан Захаријев. У склопу овог читалишта радила је и библиотека у којој су организоване књижевне вечери у циљу представљања литерарних дела и промовисања политичког пропагандног материјала. Читалиште је настрадало за време Првог светског рата и никада није обновљено. Након тога културно-просветну делатност преузеле су школе, а после Другог светског рата аматерске групе. Многобројна аматерска друштва наставила су традицију, негујући уметност, народну музику и фолклор.

Оснивање Центра Кључни моменти за културну делатност у општини Босилеград је оснивање СИЗ-а за културу, Центра за културу и изградња Дома културе. Године 1975. отворена је нова зграда Дома културе, у којој се и данас налази Центар културе. Основне активности Дома културе биле су неговање филмског и позоришног репертоара, библиотекарство, тематске изложбе, гостовања естрадних уметника и многе друге. Главни задатак био је организавано омасовљавање културно-уметничког аматеризма на читавом подручју традашње СО Босилеград.

Године 1982. основано је аматерско културно-уметничко друштво „Младост”, које је своју активност остваривало кроз секције: драмска, фолклорна, музичка и рецитаторска. Ово друштво представља темељ данашњих секција, а нарочито фолклорне секције Центра културе „Босилеград”.

Одлуком Скупштине општине Босилеград 1997. године библиотека се издвојила из састава Културног центра и добила статус народне библиотеке. Иницијално је носила назив „Народна библиотека Босилеград“, а од 2002. године носи име Народна библиотека „Христо Ботев”. Одвајањем од Библиотеке, Дом културе прераста у Центар културе „Босилеград”.

Центар културе данас Данас у оквиру установе раде секције:

музичка, ликовна, драмска, хорска, рецитаторска и фолклорна секција.

Установа је најпрепознатљивија по успеху фолклорне и музичке секције, које учествују на многим домаћим и међународним фестивалима и манифестацијама, где постижу значајне успехе и резултате. Осим основних делатности, Установа Центар за културу „Босилеград“, реализовала је и многобројне пројекте у сфери културног развоја општине Босилеград.

У саставу Центра културе „Босилеград” свој програм реализују локалне радио и ТВ станица. Радио Босилеград је најстарији електронски медиј на териоторији општине. Са емитовањем програма почео је 1998. године.

Активности Центра Центар културе „Босилеград” организује сликарске колоније, позоришне представе, концерте и традиционални Међународни фолклорни фестивал Босилеградско Крајиште пева и игра, који се од 2009. сваке године традиционално одржава од 27. јула до 2. августа у Босилеграду. Овај фестивал је највећа културно–забавна и туристичка манифестација коју организује бугарска национална мањина у Србији. Центар такође учествује и у обележавању најзначајнијих датума у општини Босилеград.

Дигитализација Центар културе „Босилеград“ је 2018. године започео формирање центра за дигитализацију и дигитализацију књижне грађе, која представља писано материјално културно наслеђе. Дигитализован је лист Братство и Мост, а у сарадњи са Народном библиотеком „Христо Ботев“ реализован је пројекат Дигитално Крајиште – Дигитализација Завичајног фонда, који је финансирала Општина Босилеград. У оквиру пројекта дигитализовано је 100 публикација од 45 аутора из Завичајног фонда библиотеке:

35 збирки песама аутора рођених на територији Босилеграда, 22 публикација приповедачке прозе аутора рођених на територији Босилеграда, 6 збирки сабране народне књижевности, поезије и прозе, са територије Босилеграда, 20 публикација које представљају историјске, географске и друге изворе о Босилеграду и његовом становништву, 11 публикација старе и ретке библиотечке грађе о Босилеграду и његовом становништву, 6 публикација које обухватају осталу грађу и изворе аутора рођених на територији Босилеграда

Наслови који су дигитализовани изворно су 73 на бугарском, 23 на српском и 6 на македонском језику. По години издања, најстарија публикација је из 1906. године, а најновија из 2019. године. Дигитална читаоница се користи офлајн, у дигиталној читаоници просторијама Библиотеке, у складу са Законом о ауторским правима. Публикације аутора, са којима је потписан уговор о уступању одређених права за дигиталну презентацију њихових дела, биће доступне и онлајн.

Референце

Спољашње везе

Категорија:Култура у Босилеграду Категорија:Центри за културу у Србији