thumb|Остаци Серапеума thumb|Мапа древне Александрије са Серапеумом на јужној страни (означен под бројем 7) Александријски Серапеум или Серапеион (, ) био је древни грчки храм у Александрији, посвећен грчко-египатском богу Серапису. Претрпео је у више наврата значајна разарања.
Серапеум се често назива кћерка библиотека Александрије. Био је део ширег комплекса Александријског музеја и библиотеке. При храму се чувао и део колекције библиотеке, , Dissertation, University of Berlin. за коју је географ Страбон из 1. века п. н. е. рекао да се налази на западу града.
Историја
Изградња Серапеум је подигао Птолемеј III Еуергет (владао 246–222. п. н. е.) и посвећен грчко-египатском синкретичком богу Серапису. Серапис је популарисан у 3. веку п. н. е. по налогу Птолемеја Сотера као заштитник Александрије у циљу унификације грчких и египатских поданика Птолемејског краљевства.
Римска обнова и дограђивање Серапеума је завршена у време Каракале.
Током касног 4. века нове ере, вероватно је у њему била највећа колекција књига у граду Александрији. У 370-им и 380-им годинама, Серапеум је и даље био у функцији храма и као такав значајно место ходочашћа за пагане.
Уништавање Серапеум је делио судбину Александријске библиотеке. Сматра се да је Цезарова војска 47. године пре нове ере уништила велики део библиотеке, али није извесно до које мере. У 272. години нове ере, цар Аурелијан је водио битку за повратак града Александрије од снага палмирске владарке Зенобије када је такође део града где се налазио библиотечки комплекс разорен. Поновна разарања су уследила током опсаде Александрије од стране војске цара Диоклецијана 297. године и борбама са следбеницима узурпатора Домиција Домицијана. У част Диоклецијана подигнут је тријумфални Помпејев стуб који је и данас видљив.
Убрзо након што је 387. године хришћанство постало државна религија Римског царства, цар Теодосије I 391. године наређује уништавање свих паганских храмова. Тада хришћани, на челу са александријским патријархом Теофилом, уништавају Серапеум.
Археологија мини|Катакомбе испод Серапеума Ископавања 1944. године на локацији Стуба победе открила су остатке темеља Храма Сераписа који би могли бити старији од већег Серапеума. Пронађена су два скупа од по десет плочица. У првом скупу по једна од злата, сребра, бронзе, керамике, сунцем сушеног нилског блата; у другом скупу пет од стакла.Kessler, D. (2000). . Paper presented at the conference, Berlin. Натпис да је Птолемеј III Еуергет подигао Серапеон, је на грчком и египатском, на свим плочицама.
У катакомбама под земљом гранитни стубови сугеришу римску обнову (и проширење) Александријског Серапеума око 181–217 нове ере, за коју се сматра да је завршена у време Каракале. Ископавања су открила 58 бронзаних новчића и 3 сребрна новчића, који се датирају до 211. године.Judith McKenzie, (2003), pp. 50–56. "The Roman version of the Serapeum, which was larger, was built between 181 and 217. Concrete foundations and parts of granite columns survive from this phase. The concrete foundations enclose the foundations of the ashlar walls of the Ptolemaic temple, following the Egyptian custom. [...] Foundation deposits of coins were found embedded in the corners of the pool near the E entrance, 'the floor of the pool being of exactly the same material as the foundations of the Roman temple itself'. The latest coin is dated to 211 and provides a the pool and an indication of the date of construction of the Roman temple." Током 1905. и 1906. године, пронађен је мермерно биста бога Митре. Према пронађеним фрагментима, постојале су статуе дванаест богова.
Види још Александријска библиотека Помпејев стуб Серапис
Референце
Литература
Спољашње везе
Rufinus – "The Destruction of the Serapeum A.D. 391" Richard Stillwell, ed. Princeton Encyclopedia of Classical Sites, 1976: "Alexandria, Egypt: Serapeion"
Категорија:Хеленистичка историја Категорија:Библиотеке Категорија:Александрија Категорија:Антички Рим Категорија:Археолошка налазишта у Египту Категорија:Птолемејски Египат Категорија:Паганизам