Аврландсфјорд () је фјорд у западној Норвешкој, у округу Вестланд, на подручју општина Аврланд и Согндал, и представља дубок и узан рукавац Согнефјорда. Оријентисан је ка унутрашњости и обухвата део фјордског система у ком се стрме падине и планински масиви непосредно спуштају ка обали, остављајући мало простора за насељавање и саобраћајне правце дуж самог приобаља.
Код планине Бејтелен, Фјорд се рачва у два крака: источни и шири крак сматра се наставком Аврландсфјорда, док се западни, ужи крак издваја као Нерејфјорд, који се пружа ка југозападу у правцу насеља Гудванген.Аврландсфјорд је изразито дубок и у спољашњем делу дубина достиже 962 m, око девет километара од фјордског дна износи 414 m, док се у унутрашњости постепено смањује. Дуж обала фјорда налази се више мањих насеља док су међу значајнијима Ундредал и Аврландсванген, док је Флом смештен на фјордском дну, у ушћу долине Фломсдален.
Подручје Нерејфјорда, заједно са припадајућим делом фјордског система укључујући и део Аврландсфјорда, уписано је 2005. године на Унескову листу светске природне баштине под називом Западнонорвешки фјордови – Гејрангерфјорд и Нерејфјорд.
Географија Фјорд се у западном делу Норвешке, у округу Вестланд, на јужној страни Согнефјорда и припада унутрашњем делу фјордског система Согна. Простире се на подручју општина Аврланд и Согндал и представља један од главних бочних кракова Согнефјорда у овом делу западне Норвешке. Осa фјорда прати издужену долину усечену између стрмих планинских падина: од споја са Согнефјордом усмерава се ка унутрашњости, затим наставља према југоистоку, а у даљем току и према југу. У том правцу пролази поред приобалних насеља Ундредал и Аврландсванген и завршава се у фјордском дну код насеља Флом. лево|мини|Место спајања Аврландсфјорда са Нерејфјордом мини|Поглед на Аврландсванген и фјорд Код стрмог рта и планине Бејтелен долази до јасног разгранавања система. Главни крак наставља као Аврландсфјорд ка југоистоку, док се споредни крак одваја ка југозападу као Нерејфјорд у правцу насеља Гудванген. Ово разгранавање представља природну просторну границу између два унутрашња фјордска крака у оквиру истог система. Аврландсфјорд је изразито издужен и у унутрашњем делу се понаша као уска долинска оса која је потопљена морем. После рачвања код Бејтелена, главни источни крак наставља најпре у југоисточном, а затим у јужном смеру и пружа се још око 17 km ка унутрашњости и у том делу је обухваћен кањонском морфологијом са стрмим странама и планинским масивима који у ширем простору достижу око 1800 m, док се према фјордском дну приметно сужава.
Батиметријске одлике фјорда показују наглашену дубину у спољашњем делу и постепен прелазак у плићак ка унутрашњости. У спољашњем делу Аврландсфјорд достиже 962 m дубине, око девет километара од фјордског дна дубина је око 414 m, док се у најунутрашњем делу нагло претвара у плићак, што је у складу са општим морфолошким обрасцем фјордова као потопљених глацијалних долина са великим дубинама у средишњим и унутрашњим деоницама. Узани приобални појас условљава да су насеља и пољопривредне површине концентрисани у нижим деловима долина које излазе на фјорд. На фјордском дну код Флома почиње долина Фломсдален, дуга око 18 km, која се пружа од обале Аврландсфјорда ка унутрашњости између стрмих планина са врховима од око 1300–1700 m и представља један од главних природних коридора који повезују приобални део са високим планинским подручјима у унутрашњости.
Нерејфјорд, заједно са припадајућим делом фјордског система у његовом најужем простору који обухвата и део околног подручја уз унутрашње кракове, уписан је 2005. године на Унескову листу светске природне баштине под називом Западнонорвешки фјордови – Гејрангерфјорд и Нерејфјорд. Слив Аврландсфјорда чине кратке, стрме долине које се непосредно отварају ка обали, као и већи долински системи који се из унутрашњости спуштају ка фјордском дну. Највећи део насељавања у општини Аврланд концентрисан је управо у нижим деловима главних долина које излазе на фјорд, што одражава ограничен приобални простор и нагле висинске разлике у залеђу. У унутрашњем делу фјорда, код Аврландсвангена, у Аврландсфјорд се улива Аврландселви, река која истиче из језера Васбигдватнет и тече ка северозападу до ушћа у фјорд. Ова река представља доњи ток ширег хидрографског система Аврландсвасдрагета, чије се воде скупљају из више високопланинских подручја и притока пре него што доспеју у Васбигдватнет и даље ка фјорду.
Фјордско дно код Флома прима воде Фломселви, која извире у високопланинској области западно од Халингскарвета и улива се у унутрашњи део Аврландсфјорда. Река протиче кроз Фломсдален, а у горњем делу водотока користи се назив Молдоа. Изворишни део је повезан са језером Рејнунгватн. Долински системи који се спуштају ка Аврландсфјорду, заједно са Нерејдаленом у правцу Гудвангена, чине основне природно-географске целине у којима су распоређени главни токови, насеља и саобраћајни правци унутар општине Аврланд.
Геологија и настанак Аврландсфјорд припада класичном типу норвешких фјордова који су настали потапањем дубоко усечених долина након последњих фаза глацијације. Издужен, узан коридор са стрмим странама и великим дубинама повезан је са дуготрајном ерозијом ледника у току квартара (посебно плеистоцена), када су долински системи продубљивани и проширивани, а затим су порастом нивоа мора постали испуњени морском водом. У оквиру система Согнефјорда, глацијално продубљивање испод прагова стеновитог дна представља један од најјаснијих индикатора да је ледничка ерозија имала кључну улогу у обликовању фјордова. Тај образац се огледа у великим дубинама у спољашњим и средишњим деоницама и постепеном стварању плићака ка унутрашњости. Аврландсфјорд се уклапа у овај морфогенетски модел као дубок унутрашњи крак, са највећом дубином од око 962 m у спољашњем делу и изразитим плићацима ка фјордском дну. лево|мини|Стене Аврландсфјорда Постглацијални развој обухвата наставак геоморфолошких процеса на стрмим странама долина (ерозија, одрони и клизишта), који су у фјордским пределима чести због великих висинских разлика и структуре стена, нарочито у ужим унутрашњим деловима фјордова. У ширем простору око Флома документована су инжењерскогеолошка истраживања нестабилних падина, што указује да су процеси распада и покретања стенских маса важан фактор савремене еволуције фјордског рељефа. Подручје Аврландсфјорда припада зони каледонске орогенезе у западној Норвешкој, у којој су широко распрострањене метаморфне стене и изражене структурне линије попут раседа, пукотинских система и фолијација. У формирању фјордског рељефа у ширем простору Согнефјорда, поред глацијалне ерозије, важну улогу имају управо тектонска активност и структура стенске подлоге, што се одражава на правце долина и положај унутрашњих фјордских кракова.
Локална геолошка основа у зони Аврландсфјорда картографски је обрађена и приказује просторни распоред главних јединица стенске подлоге. У том простору доминирају метаморфне стене различитог степена метаморфизма и деформације, што је типично за каледонске грађевинске јединице западне Норвешке и условљава изражену слојевитост, као и појаву зона ослабљене стенске масе дуж структурних равни. Посебан значај за разумевање локалне стенске грађе имају шкриљасте стене у ширем простору Флома, које су детаљно описане у оквиру инжењерскогеолошких и геолошко-геотехничких истраживања нестабилних падина изнад Флома. Такве стене, због изражене фолијације и деформационих зона, могу имати снижене механичке карактеристике у односу на масивније литологије, што се у овом делу рељефа везује за појаве нестабилних стенских падина. У унутрашњим деловима фјордова западне Норвешке, укључујући простор Аврландсфјорда, значајан део савремене еволуције рељефа условљен је масовним покретима на стрмим падинама (одрони, клизишта и гравитационе деформације стенске масе). Висинске разлике, изразито стрме стране потопљених долина и присуство структурно ослабљених зона у метаморфним стенама стварају услове за дуготрајну нестабилност и периодичне епизоде активирања падина, посебно у унутрашњим деоницама где је рељеф кањонски развијен.
Стенска падина Стампа изнад насеља Флом предмет је систематичних геолошких и ризичних процена. Истраживања су показала да је у том подручју широко заступљена шкриљаста стенска подлога и да су присутне зоне интензивне деформације и пукотински системи који утичу на механичку отпорност стенског масива, због чега је простор укључен у националне програме праћења и управљања ризиком од нестабилних стенских падина. Овај тип нестабилности има и шири значај за тумачење постглацијалне динамике фјордских предела, јер су масовни покрети један од важних процеса који модификују стрме стране долина након повлачења леда и током холоцена. У научној литератури о подручју Стампе и долине Флома посебно се истичу дугорочно праћење деформација, анализа структурних услова у стенама и процене могућих сценарија развоја нестабилне зоне у односу на фјордски басен и приобалну инфраструктуру.
Рељеф Аврландсфјорда и његовог залеђа представља комбинацију глацијално моделованих облика и постглацијалних облика који су настали након повлачења леда. У ширем простору Согнефјорда документовани су постглацијални марински нивои и маринска граница, као и системи глациофлувијалних тераса и наслага који одражавају истовремено деловање таложења у периоду топљења леда и касније изостатичко издизање копна. Унутрашњи краци, међу којима је и Аврландсфјорд, уклапају се у овај регионални образац развоја фјордских долина у холоцену. У унутрашњем делу Аврландсфјорда, код Флома, развијене су наносне форме повезане са утицајем речног материјала који у фјорд уносе планинске реке и бујични токови. Делта Фломселви представља главно акумулационо подручје на фјордском дну и током савременог периода је више пута била предмет хидротехничких интервенција и анализе ризика од поплава и наноса, јер река дренира велико и висински изражено сливно подручје и доноси значајне количине седимента у фјорд.
Морски седименти у унутрашњем делу Аврландсфјорда чувају запис о догађајима у позадинским падинама и долинама, укључујући наношење материјала током поплава, бујичних токова и масовних покрета. Седиментолошка истраживања и анализе језгара из унутрашњег дела фјорда указују на то да су у холоцену забележене епизоде наглог уноса крупнозрног материјала у фјордски басен, што је у складу са динамиком стрмих фјордских падина у постглацијалним условима.
Хидрологија мини|Водопад у Аврландсфјорду Аврландсфјорд је изразито дубок у односу на своју дужину и ширину и има профил потопљене долине са великим дубинама у спољашњем делу и постепеним преласком у плићак ка фјордском дну. Највећа дубина у спољашњем делу износи 962 m, око девет километара од фјордског дна дубина је 414 m, док се у најунутрашњем делу фјорд нагло иде у плићак услед утицаја приобалних наносних процеса и речног материјала.
У хидролошком смислу, Аврландсфјорд прима воде из више планинских сливова који се спуштају ка обали кроз уске долине. На источном делу унутрашњег фјорда, код Аврландсвангена, улива се Аврландселви, која истиче из језера Васбигдватнет и представља доњи део ширег система Аврландсвасдрагета. Слив Аврландсвасдрагета обухвата високопланинска подручја и мрежу притока које се, пре уласка у фјорд, скупљају у Васбигдватнету. Фјордско дно код Флома прима воде Фломселви, чије су изворишне зоне западно од Халингскарвета, док се горњи део водотока назива Молдоа. Река се у доњем току спушта кроз Фломсдален и завршава у самом дну Аврландсфјорда. У унутрашњем делу фјорда, наносни материјал који уносе речни токови, посебно Фломселви, гради плитки приобални појас и делтаичне наносе, што има директан утицај на морфологију фјордског дна и динамику ерозије и таложења у приобаљу.