Хистијеј (, до 494. п. н. е.), је био тиран Милета. Помогао је Дарију Великом приликом његовога рата са Скитима 513. пре н. е, па је био награђен богатим делом Тракије. Подстакао је свога рођака Аристагору на Јонски устанак.
Спашавање Даријеве војске
Дарије Велики je Хистијеја поставио за тирана Милета. Био је један од команданата Јонских Грка приликом Даријевог похода на Ските. Дарије Велики је оставио њега и остале јонске Грке да чувају мост преко Дунава 60 дана, а да се након тога могу разићи, док је он са великом персијском војском кренуо на Ските. Персијска војска је затим прешла Дунав и продрла дубоко у скитске степе али су баш због превелике дубине продора морали да пређу у повлачење. Како су се Персијанци споро повлачили, Скити су пре њих стигли до моста, па су извршили велики притисак на Грке који су чували мост, покушавајући преговорима да их натерају да га сруше. Тада су тирани јонских градова организовали саветовање шта да се даље чини. Милтијад Млађи је предложио да се уништи мост и да се Дарије Велики препусти судбини. На тај начин би, по његовом мишљењу, ослободили Јонију персијске власти. Хистијеј је наговорио остале тиране да сачувају мост и спасу Дарија Великога објаснивши да ако се ослободе персијске власти, постоји опасност да јонски градови сруше тиране и успоставе демократије. Након тога преварили су Ските претварајући се да удовољавају њиховим жељама, па су срушили само један део моста са скитске стране. Када се појавила Даријева војска Хистијеј је наредио да се поправи мост и тако је омогућио Дарију Великом и његовој војсци да пређу преко моста.
Хистијеј добија као награду богати део Тракије
Када се Дарије Велики вратио и стигао у Сард одлучио је да награди Хистијеја јер је сачувао мост преко Дунава. Питао је Хистијеја коју награду жели. Како је Хистијеј је већ био тиран Милета, није желео да на још једном месту буде тиран па је тражио од Дарија да му да место Миркинос у Тракији, на реци Струми (подручје каснијег Амфипоља), где је Хистијеј желео сагради град, док ја као тирана Милета оставио је свога рођака Аристагору. Место на коме је желео да изградио град било је богато сребром и шумом.
Дарије зове Хистијеја на двор
Персијски војсковођа и сатрап Мегабаз (), кога је Дарије оставио у Европи да доврши освајање Тракије, схватио је да би Хистијеј могао у том подручју стећи огромну моћ па је наговорио Дарија да повуче своје обећање и да не допусти вештом Хистијеју да дође до превелике моћи унутар царства. Тако је Дарије позвао Хистијеја на персијски двор у Сузи, да му наводно буде саветник, као мудар и одан пријатељ.
Хистијеј наговара Аристагору да подигне устанак
Хистијеј је дуго боравио на персијском двору. Дарије се према њему љубазно понашао као према пријатељу, али Хистијеј је желео да се врати у Јонију. Након опсаде Наксоса 499. п. н. е. Хистијеј је послао тајну поруку Аристагори да дигне устанак. Једноме робу је истетовирао поруку на глави, па када му је нарасла коса послао га је Аристагори. Хистијеј је устанак видео као једини начин да поново дође у Милет. Ту поруку је Аристагора добио непосредно пре саветовања са осталима тиранима о подизању Јонског устанка.
Одлазак у Јонију
Када је Дарије Велики сазнао да је спаљен Сард, посумњао је у Хистијеја, јер је главни вођа устанка био његов рођак Аристагора. Међутим, Хистијеј му је рекао да би он могао лако да заведе ред у Јонији, у шта је Дарије поверовао, и дозволио му да отпутује у Јонију. После неколико година рата са јонским Грцима Персијске снаге су се прегруписале и напале епицентар побуне Милет, па је Аристагора побегао из Милета. Хистијеј је тада дошао у Сард где га је сатрап Артаферн питао шта је узрок устанка. Хистијеј се претварао да не зна шта је узрок, а Артаферн му је јасно ставио до знања да зна ко стаји иза свега: „Ево овако, Хистијеју, овако ствар стоји са устанком: ти си направио ципелу коју је Аристагора обуо.“ Након тога Хистијеј је побегао у Јонију и одлучио да предводи Јонце у рату против Персије. Становници Хиоса су га најпре ухапсили, јер су мислили да по персијском налогу нешто спрема против њих, али кад су сазнали истину пустили су га. После тога спремао је заверу са извесним Персијанцима у Сарду, али је преписка пала у руке сатрапа Артаферна, који је тада ухватио и побио много завереника.
Пиратство
Када је Хистијеј кренуо у Милет, они нису хтели да га приме, јер становништво није било спремно да поново има тиранију. Покушао је и силом да уђу у град, али након неуспеха вратио се на Хиос, па у Митилену, на Лезбосу где је добио осам тријера. Одатле је отишао у Византион где се бавио пиратством, па је заробљавао све бродове који нису хтели да признају његову власт.
Заробљавање
Након битке код Ладе и пада Милета 494. п. н. е. Хистијеј се упутио са Лезбијцима на Хиос. Пошто тамо нису желели да га приме он је заузео Хиос. Након тога опседао је Тасос. Током опсаде Тасоса сазнао је да персијска флота креће из Милета на осталу Јонију па је одустао је од опсаде Тасоса и кренуо на Лезбос. На Лезбосу се суочио са несташицом, па је морао да пређе на копно у области Мизије. Али у тој области се већ налазио медијски великаш и војсковођа Харпаг са великом персијском војском па је заробио Хистејеја и уништио му војску.
Смрт
Хистијеј се надао да ће му Дарије све опростити, па се зато и предао. Артаферн и Харпаг су се бојали да би Дарије могао да му опрости и да би опет могао да стекне велики углед. Због тога су га убили, тело набили на колац, главу му балзамовали и однели Дарију у Сузу. Међутим Дарије је сматрао да су погрешили што га нису жива довели у Сузу и сахранио га је са највећим почастима, као некога ко је учинио краљу велике услуге.
Види још Грчко-персијски ратови
Референце
Литература
Категорија:Личности Грчко-персијских ратова Категорија:Јонски устанак