Франкизација или францизација, позната и као франкификација или французификација, је процес ширења употребе француског језика — било путем добровољног усвајања или принуде — од стране све више друштвених група које раније нису користиле француски језик као заједнички језик у свакодневном животу и као званични језик. Као лингвистички концепт, обично познат као галицизација, то је пракса модификовања страних речи, имена и фраза како би се лакше написали, изговорили или разумели на француском језику.

Према Међународној организацији франкофоније (ОИФ), цифра од 220 милиона франкофона (говорника француског језика) је потцењена јер се рачунају само људи који могу да пишу, разумеју и говоре француски течно, искључујући тако већину афричких људи који говоре француски, који не знају да пишу.

У 2014. години, студија француске банке Натикис тврдила је да ће француски постати језик који се највише говори у свету до 2050. године. Међутим, критичари студије наводе да француски коегзистира са другим језицима у многим земљама и да су процене студије склоне преувеличавању.

Број франкофона у свету је значајно порастао од 1980-их. Године 1985. било је 106 милиона франкофона широм света. Тај број је брзо порастао на 173,2 милиона у 1997, 200 милиона у 2005, 220 милиона у 2010 (+10% у односу на 2007) и достигао 274 милиона у 2014. Прогнозе очекују да ће број људи који говоре француски само у Африци достићи 400 милиона до краја 2025. године, 715 милиона до 2050. године и достићи 1 милијарду и 222 милиона 2060. године. Очекује се да ће се светска популација француског говорног подручја учетворостручити, док се предвиђа да ће светска популација порасти за половину.

Африка Африка има 32 државе француског говорног подручја, од којих 18 признаје као званични језик де јуре. Француски је такође био најраспрострањенији језик у Африци 2015. године, међутим углавном служи као лингуа франца и други језик, а већина га не говори као први језик.

Међутим, Нигерија, најмногољуднија земља на континенту, претежно говори енглески.

Француски су у Африку унеле Француска и Белгија током колонијалног периода. Процес францизације настављен је и након колонијалног периода.

Француски је постао језик који се највише говори у Африци после арапског и свахили 2010. године. Број говорника се веома брзо променио између 1992. и 2002. године, при чему је број оних који уче француски језик у подсахарској Африци порастао за 60,37%, са 22,33 милиона на 34,56 милиона људи. Сличан тренд се дешава и у региону Магреба. Међутим, како су бројке које је ОИФ обезбедио за регион Магреба комбиноване са онима за Блиски исток, тачан број само за земље Магреба није могућ. У овом већем региону (Магреб и Блиски исток) уочен је пораст са 10,47 милиона на 18 милиона људи који уче француски између 1992. и 2002. године.

Многе афричке земље без француског као званичног језика недавно су се придружиле ОИФ-у:

Зеленортска острва (званични језик: португалски) Египат (службени језик: арапски) Гана (званични језик: енглески) Гвинеја Бисао (званични језик: португалски) Мозамбик (званични језик: португалски) Сао Томе и Принципе (званични језик: португалски)

Француски језик тренутно игра важну улогу у Африци, све више служи као заједнички језик или матерњи језик (посебно у Габону, Обали Слоноваче, Конгу, Камеруну и Бенину). Афричка академија језика основана је 2001. године да би управљала лингвистичким наслеђем.

Франкофоне афричке земље су 2014. бројале 370 милиона становника. Очекује се да ће овај број достићи између 700 и 750 милиона до 2050. године.У Африци већ има више франкофона него у Европи.

Азија Вијетнам, Камбоџа и Лаос су некада били део Француске Индокине, део Француске империје. Француска култура, у аспектима архитектуре, кулинарства и лингвистике, интегрисана је у локалну, иако је ова друга остала веома различита. Француски је некада био службени језик и био је прилично популаран и утицајан у овим колонијама, али након што су деколонизоване и стекле независност, нове владе су генерално уклониле његов утицај, уводећи матерњи језик као једини службени језик у новим независним државама. Тренутно присуство француског језика у овим земљама је знатно мање него раније.

Европа

Енглеска Норманско освајање Енглеске 1066. довело је до тога да су Нормани под Вилијамом Освајачом постепено заменили англосаксонско племство норманским. Током овог периода, енглески језик је „заузео друго место у корист француско-норманског“, а Вилијам је наметнуо употребу француско-норманског у службеном животу у Енглеској. Док су становници енглеског села и већина урбаних становника говорили староенглеским, ново норманско племство и свештенство говорили су франко-норманским, док су чиновници и научници наставили да пишу на латинском. Током раног средњег века, француски је стекао значајан ниво престижа међу енглеским племством и постао службени језик енглеског правосуђа. Данас се процењује да 50% до 60% енглеског језика долази из француског или латинског.

Француска „Францизација“ се такође користи да означава било коју од многих политика културне асимилације које су спроводиле француске власти од Француске револуције. Они су имали за циљ да наметну или одрже доминацију француског језика и француске културе. Пре револуције, француски је још увек био мањински језик у Француској по броју говорника, али је био престижан језик. Уредба Вилер-Котереа под француским краљем Франсоа I прописивала је службену употребу француског језика, лангуе д'оил дијалекта којим се у то време говорило на Ил де Франсу, у свим документима. Други језици, као што је окsитански, почели су да нестају као писани језици.

Са опадањем латинице, француски је постао све важнији за писање. Људи су често били подстицани или приморани да усвоје француски, чиме су развили француски идентитет на рачун свог постојећег. Употреба других језика је често била потискивана. То се догодило, на пример, међу становницима Алзаса и Лорене који говоре франконски језик у Лорени након што је ове регионе освојио Луј XIV током 17. века, Фламанцима у Француској Фландрији, Окситанцима у Окситанији, и Брестонским Корсарским Ниsко-Баскијцима. Корзика је прешла од Републике Ђенове Француској 1769. након Версајског уговора. Италијански је био званични језик Корзике до 1859. године. Францизација се догодила на Корзици и изазвала скоро нестанак италијанског језика пошто су многи говорници италијанског у овим областима мигрирали у Италију.

Убрзо након пада Анциен Регимеа, нова револуционарна влада усвојила је политику промоције француског као језика који обједињује и модернизује, истовремено оцрњујући статус мањинских језика као бедема феудализма, црквене контроле над државом и заосталости уопште. За мање од годину дана након доласка на власт (1792), Комитет за јавну наставу наложио је да се ново проширено јавно образовање ојача слањем наставника који говоре француски у области које говоре друге језике. Овај програм је постигао многе од својих циљева током 19. века: до 1860-их, скоро 80% националног становништва је могло да говори француски.

Након што је 1860. потписан Торински уговор између Виктора Емануела II и Наполеона III као последица Пломбијеровог споразума, округ Ница је уступљен Француској као територијална награда за француску помоћ у Другом италијанском рату за независност против Аустрије, у којој се Ломбардија ујединила са Пијемонт-Сардинијом. Италијански језик је био службени језик округа Ница, користила га је Црква, у градској кући, учио се у школама, користио се у позориштима и опери, одмах је укинут и замењен француским. Француска влада је спроводила политику францизације друштва, језика и културе округа Ница. Топоними комуна античке Жупаније су францизовани, уз обавезу употребе француског у Ници, као и одређена презимена.

До 1900. године француски је постао матерњи језик већине одраслих у Француској.

Историјски гледано, француски устав није признавао ниједан званични језик. Француски је 1994. године уставом проглашен језиком Француске Републике. Француска је 1998. године постала потписница Европске повеље о језицима мањина; међутим, тек треба да га ратификује, уз општу сагласност политичке класе да мере подршке нису ни довољно популарне да привуку широку подршку нити су довољно баналне да буду неконтроверзне, уз забринутост посебно због судова који приморавају државу да делује ако се признају права садржана у повељи.

Белгија У последња два века, Брисел се трансформисао од града који говори искључиво холандски у двојезични град са француским као већинским језиком и лингуа франца. Промена језика почела је у 18. веку и убрзала се како је Белгија постала независна, а Брисел се проширио изван својих првобитних граница града. Од 1880. па надаље, све више људи који говоре холандски постају двојезични, што је резултирало порастом једног језика који говори француски након 1910. На половини двадесетог века, број једнојезичних француских говорника пренео је дан преко (углавном) двојезичних фламанских становника. Тек од 1960-их, након што је белгијска језичка граница била фиксирана и друштвено-економски развој Фландрије је био у пуној снази, холандски је могао зауставити плиму све веће употребе француске. Франзизација фламанске периферије око Брисела и даље траје због континуиране имиграције говорника француског језика који долазе из Валоније и Брисела.

Северна Америка

Канада Влада Квебека има политику францизације која има за циљ да успостави француски као примарни језик пословања и трговине. Од свих предузећа се тражи да обезбеде писмену комуникацију и распореде на француском језику и не смеју да ставе познавање другог језика осим француског као услов за запошљавање осим ако је то оправдано природом дужности. Предузећа са више од педесет запослених морају се регистровати у Канцеларији за француски језик у Квебеку да би стекла право на сертификат о францизацији, који се додељује ако су испуњени лингвистички услови. У супротном, од послодаваца се тражи да усвоје програм францизације, који укључује да запослени, посебно они на руководећим позицијама, који не говоре француски или слабо познају француски, похађају обуку на француском језику.

Као део програма францизације, влада Квебека обезбеђује бесплатне курсеве језика за скорашње имигранте (из других земаља или других провинција) који не говоре француски или чије владање француским је слабо. Влада такође пружа финансијску помоћ за оне који не могу да се запосле јер не говоре француски.

Други аспект францизације у Квебеку односи се на квалитет Француза који се користи у Квебеку. Канцеларија за француски језик у Квебеку је, од свог оснивања, настојала да обесхрабрује англицизам и да промовише високе стандарде образовања на француском језику у школама.

Референце

Категорија:Културолошка асимилација