Салатнак () је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону јужне Трансданубије, у барањској жупанији, у комлошком срезу.Именик места Републике МађарскеОсновни подаци и поштански број села

Географија Село се налази у северном делу Мечекских планина у јужном делу земље. То је насеље у жупанији Барања, северно од Комлоа, између Кеблења и Караса. До насеља се може доћи само путем преко Караса, споредним путем број 65 181 који се одваја од пута 6541, јер је Кеблењ забачено насеље. До њега се може доћи железницом железничком пругом Домбовар–Батасек, која овде има стајалиште, Салатнак је једно од стајалишта. Надморска висина подручја села варира између 220-230 метара.

Историја Први поуздан помен села налази се 1325. годинеИсторијски детаљ Салатне под именом Залатна (Zalathna). Насеље од 12-13 кућа које није преживело турско време.

Хроника села Дана 29. септембра 1725. године, Немци који су се населили у Залатни потписали су први уговор о насељавању у Барањи. Вероватно су били Франци и двадесет породица је саградило двадесет кућа за једну или две године, 1730-31, када је изграђена прва дрвена црква. Године 1765, село је већ имало штампарију. До 1803. године, освећена је нова католичка црква. Године 1828, после 100 година, 582 људи је живело у 84 куће. До 1842. године, записи помињу два учитеља и једног свештеника. Око 1850. године, пожар је уништио половину села. Од друге половине 19. века, железничка улица је изграђена поред доњег и горњег села; „стара железница“ је изграђена између 1870–72. године.

До 1910. године, „нови мост“ и нова железничка пруга изграђени су поред „старог моста“. Године 1930, четири куће су изгореле; 1866. године село је имало 610 становника, а 1910. године 840 становника. Између 1914–18, Салат је дао земљи 80 војника. Кестени су засађени око цркве за 22 херојска мртва. Струја је уведена 1928. године. До 1930. године било је 944 становника, од којих је 539 већ знало мађарски. Већина њих, 592, радила је у пољопривреди, али 99 је радило у руднику, а 66 на железници. Између 1929. и 1933. године, економска криза је најтеже погодила сиромашне. Након емиграције 1922–23, многи су били приморани да поново оду, многи у Америку, неки у Немачку.

У Другом светском рату, село је имало 200 регрута и 29 мртвих. До краја новембра 1944. године, Совјети су ушли у Салатнак. 27. децембра 1944. године, 116–120 девојчица, жена, родитеља који су оставили децу код куће и мушкараца кренуло је у сточним вагонима на присилни рад у Совјетски Савез. 19 се није вратило, а неки од оних који су се вратили су умрли. Године 1945, укључујући и депортоване, село је и даље имало 928 становника. До 1946. године, 98 породица је имало конфисковану имовину или су исељене. Између 1947-48. године, депортовано је 86 породица. Послате су у два дела у сточним вагонима. Први транспорт је још увек био у западном делу Немачке, други је прихваћен само на истоку. После рата, Салат више није био стари, почела је нова ера, са промењеним становништвом и потпуно другачијим условима. „Малењи роботи“ који су се вратили кући нису препознали своје село, своје куће и нису могли да пронађу неке од својих породица и рођака. У том периоду почела је прављење плантажа за узгој чаја. На крају, тс се показао неодрживим после неколико година и од тига се одустало. Многи су се надали успеху револуције, посебно они који су се вратили из Совјетског Савеза веровали су „Русима“. Шездесетих година село је добило „биоскоп“ са широким екраном, посластичарницу, друштвени центар, па чак и бању. У новембру 1964. године, камени пут је свечано отворен, изграђен преданим радом становника и његов значај је упоредив са доласком струје.Хроника Салатнака

Немачки становници села Немачки становници Салатнака су можда стигли из Франконије око 1720-25. Ова година није иста у свим изворима, али се сви слажу да се насељавање догодило 1720-их година. Године 1729. село је дефинитивно било насељено Немцима, јер је у делу Ференца Мерењија „Посета цркви Матијаша Душошича“, Салатнак наведен као коморско имање 3. априла 1729. године, са двадесет немачких парова. То делимично доказује надгробни споменик који се и данас може наћи на гробљу, са следећим натписом: 1752 Den I Sepdember ist gestorpen Hans Ierg Rraush (Ханс Јерг Рауш је умро 1. септембра 1752. године) Теже је доказати да су Немци Салатнака дошли из Франконије или Алзаса-Лорене. Према речима Алајоша Гараја (парохијског свештеника у Салатнакону од 1964. до 1967. године, брата песника Јаноша Гараја), живели су под француском влашћу, што доказују речи „pressaut“, „chagniert“, „passage“ и, како пише, још неколико речи које није записао. Такође пише да су их чак и средином 19. века становници Кеблења исмевали као Франке.

Демографија На попису из 2011. године, 60,9% становништва се изјаснило као Мађари, 6,8% као Роми, 20,8% као Немци и 0,3% као Словенци (38,2% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 49,4%, протестанти 5,3%, неконфесионалци 4,7% (39,8% се није изјаснило).Салатнак Helységnévtár

У 2022. години, 84,7% становништва се изјаснило као Мађари, 20,3% као Немци, 10,3% као Роми и 3,3% као друга, недомаћа националност (12% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 25,7% су били римокатолици, 1,3% калвинисти, 0,7% остали католици и 44,7% неконфесионално (27,7% није одговорило).

Референце

Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Салатнак на fallingrain.com

Категорија:Насељена места у жупанији Барања