Лоренсове планине (, ), познате и као Лорентиди, представљају пространи планински и висоравански појас у источном делу Канаде, који чини најизразитији део квебечког обода Канадског штита. У најужем смислу, назив се у литератури често односи на квебечки сегмент штита, оивичен (делимично) сливовима река Отава, Свети Лоренс и Сагенеј.

Назив и разграничење Франкофони назив Laurentides („Лорентиди“) увео је историчар Франсоа Ксавје Гарно 1845. године, образлажући да планински појас прати правац приближан току реке Свети Лоренс; назив је потом ушао у широку употребу и временом је примењиван и на различите географске и управне целине у Квебеку. Због тога је важно разликовати: Лоренсове планине / Лорентиде као планински масив (ороним), и Лорентиде као назив за једну од управних регија Квебека, која обухвата само део истоименог масива (углавном јужнији појас).

Географски положај и рељеф thumb|250px|лево|Поглед на појас из националног парка Гранд Жарден Лоренсове планине чине широки северни „залеђни“ појас у односу на долину Светог Лоренса и приобаље око Монтреала и града Квебека. Масив се пружа од подручја језера Темискаминг (код границе Онтарија и Квебека) ка североистоку, кроз унутрашњост Квебека и даље ка Лабрадору. Висине планина се крећу приближно око 500–900 m, док највише тачке достижу око 960 m северно од Монтреала, преко 1.170 m северно од града Квебека док је највиши врх планина Монт Рол Бланшар са висином од 1.190 m.

У геоморфолошком смислу, масив има облик разгранатог платоа и старих гребена са бројним долинама, језерима и рекама, што је последица дуготрајног тектонског смиривања и снажне денудације током геолошке прошлости, као и млађих глацијалних процеса у квартару.

Геологија и развој рељефа thumb|250px|десно|Поглед на Монт Сен Ен Лоренсове планине су део Канадског штита, једне од највећих и најстаријих области оголићених прекамбријских стена на Земљи. Већински је састављен од магматских и метаморфних (старијих од 540 милиона година) и сврстава се међу најстарије планинске области света.

Током дугог геолошког времена, првобитне висине су постепено „сведене“ ерозијом, тако да данашњи рељеф у значајној мери представља стеновиту пенепленску површ са релативно уједначеним врховима и локалним засецањем речних долина. Глацијална ерозија и акумулација током плеистоцена додатно су обликовале предео, остављајући карактеристичан „штитски“ мозаик: плитке депресије испуњене водом, камените прагове и бројна језера повезана речним токовима.

Клима, воде и језера Подручје Лоренсових планина има изражену континенталну климу, са дугим снежним зимама и релативно кратким летом, што је нарочито уочљиво у унутрашњости и на већим надморским висинама. Због бројних речних токова и језера, регион је важан за хидроенергетску и ресурсе основу источне Канаде, а сливови многих река усмерени су ка речном систему Светог Лоренса.

Као пример хидрографске разгранатости, у оквиру Резервата дивљачи Лорентиди (Réserve faunique des Laurentides) забележено је више од 2.000 језера и речних токова, а одатле воде отичу ка више притока Светог Лоренса и ка систему Сагенеја.

Биљни и животињски свет thumb|250px|лево|Женка лоса у националном парку Жак Картје Вегетацијски покривач у највећем делу масива одговара бореалним (четинарским) шумама и мешовитим шумама у јужнијим деловима, што је типично за канадски штит и његове климатске услове. У планинама се јављају и поједине листопадне врсте дрвећа, као што су сребрнолисни јавор и буква, али се оне ретко срећу северно од северне границе овог планинског појаса. Подручје је такође богато и орахом, јасеном, трешњом, липом и храстом. Бројна језера и мочваре стварају станишта за птице и водени живи свет.

Према подацима управљача заштићених подручја у Квебеку (Sépaq), у оквиру Резервата дивљачи Лорентиди јављају се, између осталог, лос, амерички црни медвед, лисица, рис, вук, дабар и друге врсте, као и бројне птице везане за водене екосистеме.

Насељеност, привреда и саобраћај Иако је велики део простора слабо насељен у поређењу са густо насељеним појасом уз реку Свети Лоренс, Лоренсове планине имају значајну улогу у привреди Квебека. Подручје је традиционално повезано са шумарством и дрвном индустријом, као и са рударством и хидроенергетиком, док је у 20. и 21. веку нагло порастао значај рекреативног и сезонског туризма.

Важна саобраћајна оса која повезује град Квебек са регијом Сагенеј–Лак-Сен-Жан пролази кроз унутрашњост масива (кроз подручја данашњег Резервата дивљачи Лорентиди), пратећи делимично историјске правце кретања кроз планински појас.

Заштита природе и туризам thumb|250px|десно|Монт Тремблан у 2015. години Лоренсове планине су једно од главних рекреативних подручја источне Канаде, лако доступно из великих урбаних центара као што су Монтреал и град Квебек. Туристичка привреда у масиву је изражена, а међу традиционално истицаним заштићеним просторима наводе се паркови/подручја Лорентиди и Мон-Трамблан.

Унутар масива налази се више великих заштићених целина. Резерват дивљачи Лорентиди (основан у савременом облику 1981) развијен је из ранијег шумског и рекреативног резервата из 1895. године, са циљем контроле лова и риболова и очувања дивљачи и шума. Поред тога, туристичке и регионалне институције у Квебеку истичу мозаик језера, шума и „територију дуго пожељну“ за насељавање и коришћење, што се данас огледа у развијеној мрежи активности на отвореном током сва четири годишња доба.

Први ски-лифт у Северној Америци изграђен је у овом планинском венцу 1931. године, а до краја 1930-их „снежни возови” доводили су у овај крај десетине хиљада скијаша. У околини Монт Тремблана током зиме се упражњавају скијање, сноубординг, вожња псећим запрегама, пењање и вожња моторних санки, док су у пролеће, лето и јесен у читавом региону заступљени рафтинг, кајак, пешачење, камповање и друго.

Види још Канадски штит Свети Лоренс Квебек

Референце

Литература

Спољашње везе

Комисија за топонимију Квебека – „Les Laurentides” Natural Resources Canada (CGNDB) – Laurentian Mountains Sépaq – Réserve faunique des Laurentides

Категорија:Планине у Канади