Просеко () је вино направљено од сорте Глера из Венета и Фурланије-Јулијској крајине.

Просеко је највише извезено италијанско вино у иностранство. Током 2014. први пут је претекао шампањац по броју продатих флаша у свету. 2019. брда Просеко у Конељану и Валдобијадену су уврштена на листу Светске баштине УНЕСКО-а.

Историја У античко доба, вино Пучино је било хваљено, слављено од стране Плинија у његовом делу Историја природе, а Ливија, супруга цара Августа, га је фаворизовала због његових лековитих својстава. Почетком 16. века у Трсту, како би се повећала видљивост главног локалног производа, ребуле, проглашено је да је она природни наследник пучина, који је град Трст годишње слао у количини од стотину орна Хабзбургу, почев од 1382. То је проистекло из потребе да се ребула триестина разликује од других вина истог имена, произведених у области Горице и по нижим трошковима у Истри. Стога је дефинисана прецизна географска карактеризација, сугерисана идентификацијом места производње у антици, castellum nobile vino Pucinum, са Castello di Prosecco, близу града Просека.лево|мини|Стихови из Il Roccolo-а са термином Prosecco. Винова лоза, прави карактеристични елемент оригиналног Просека, проширила се прво у области Горице, затим преко Венеције и Далмације, до Виченце и Тревиза. Током векова, производња у подручју порекла је опадала, док је доживљавала све већи развој у областима данашње покрајине Тревизо, а посебно међу брдима Конељано, Кол Сан Мартино, Азоло и Валдобијадене. Просеко какав се данас познаје, први пут се појављује у песми „Il Roccolo“, коју је 1754. написао Валериано Канати под псеудонимом Аурелиано Аканти. Радња књиге се одвија у Новоледу ди Виљаверла у покрајини Виченца.

Врсте и карактеристике Иако је широко распрострањено веровање да Просеко одговара само пенушавом вину, у прописима (а самим тим и у трговини) постоје три врсте Просека:

Прави Просеко, такође назван негазирани. То је негазирана верзија просека, која се тренутно конзумира углавном локално, расуто или флаширано, са минималном природном алкохолном јачином од 10,50%. Газирани Просеко, са најмање 9% алкохола; Просеко пенушаво вино (такође у розе верзији), са минималним садржајем алкохола од 11%.

Пенушава верзија се добија искључиво природном ферментацијом; полупенушава верзија се може добити природном ферментацијом или у аутоклаву или у боци.

Треба подвући да је Просеко локалне и масовне традиције (отприлике до 50-их, пре развоја производње италијанског пенушавог вина у индустријским размерама) био готово искључиво негазирани (мирни), тек касније су пенушава вина и вина произведена методом Мартиноти постала широко распрострањена, плус неки веома ретки примерци пенушавих вина произведених класичном методом. Међутим, контроверзно је да ли природно пенушаву верзију (названу „Колфондо“) треба приписати традицији и у којој мери.

Од 2020. нова типологија пенушавог розеа Просеко је укључена у прописе, добијена од мешавине грожђа Глера и Пино ноар винифицираних у црвеном вину.

Винова лоза и узгој Грођже које се користи за производњу Просека је Глера, чије грожђе мора да чини најмање 85% од укупне количине. Мали део, у сваком случају не више од 15% од укупне количине, може да се састоји од Вердизо, Бјанкета Тревиђана, Перера, Глера Лунга, Шардоне, Пино Бјанко, Пино Гриђо и Пино Ноар, који се првенствено користе за розе верзију.

Погодна земљишта за узгој винограда су добро изложена и дренирана; стога, земљишта богата водом или тресетом нису дозвољена. Свака парцела мора имати најмање 2300 чокота по хектару. Технике узгоја и садње су „класичне“ и не изазивају промене у квалитету грожђа или вина, без форсирања. Проширени узгој је забрањен, али постоји десетогодишње изузеће за винограде засађене пре прописа из 2009.

Подаци о производном подручју и продаји Приближно 80% Просека се производи у Венету, искључујући Ровиго и Верону, а приближно 20% у Фурланији-Јулијској крајини. Унутар ове територије, у брдовитом подручју Тревиза, постоје и два DOCG-а за производњу Просека ди Конељано-Валдобијадене и Коли Асолани-Просека. Током година, Картице се појавио као најпопуларнија врста Просека Конељано Валдобијадене, произведеног на малој површини од 108 хектара у истоименој зони у општини Валдобијадене између засеока Санто Стефано, Сакол и Сан Пјетро ди Барбоца. Према прописима, производња варијанти „спуманте“ или „фризанте“ је могућа и у подручјима која нису она у којима се производи грожђе, где постоји традиција такве праксе: стога се Просеко наставља производити у Пијемонту.

Просеко је доживео прави процват од 90-их, са наглим порастом између 2005. и 2010. Деноминација Просека састоји се од преко 11.000 произвођача вина, око 1.200 произвођача вина и преко 360 произвођача пенушавих вина, који су 2024. на тржиште пласирали преко 660 милиона боца - углавном извезених (82%) - за укупан промет од преко 3,6 милијарди евра. 2013. светска продаја пенушаве верзије је први пут премашила продају шампањца. Треба подвући да су то два веома различита производа (почевши од чињенице да је француски производ само пенушав, италијански се производи и као мирни и као пенушав) у погледу сензорних карактеристика, методологије производње, мешавине грожђа и, пре свега, продајних цена: у ствари, шампањац је исте године забележио много већи промет (4,3 милијарде евра).

Упаривање са храном Просеко се препоручује уз јела од рибе или шкољки, као и уз предјела. Просеко је такође одличан као аперитив.

Подразумева се да се најбоље упаривање значајно разликује у зависности од врсте, а за пенушава вина, од садржаја шећера и боје. Сорта грожђа, подручје, берба и произвођач су карактеристике које обично узимају у обзир само стручњаци. Референце

Литература

Министарска уредба од 17. јула 2009 . . Luglio Editore, Trieste , Luglio Editore, Trieste

Категорија:Италијанска вина