„Краљица Црне обале” () је приповетка америчког писца Роберта Е. Хауарда, први пут објављена у мају 1934. у часопису Weird Tales. Радња је смештена у измишљено хиборијско доба Земље и прати Конана Симеријанца, који постаје озлоглашени пират који, заједно са Белит, тврдоглавом и фаталном женом, пљачка приобална села Куша.
Због свог епског обима и нетипичне романсе, ова прича се сматра неоспорним класиком о Конану и често је Хауардови проучаваоци наводе као једну од његових најпознатијих прича. Хауард је за ову причу добио 115 долара продајом часопису Weird Tales,REHupa Fiction Timeline , retrieved 1 December 2007 а данас је она у јавном власништву.The Robert-E-Howard: Electronic Amateur Press Association , The Copyright and Ownership Status of the Works and Words of Robert E. Howard by Paul Herman, retrieved 1 December 2007
Радња У једној аргоској луци, Конан Симеријанац захтева превоз на трговачком броду Аргус, који управо испловљава ка јужним морима ради трговине са црним краљевима Куша. Капетан се противи Конановом захтеву да путује без плаћања, а Конан му прети, као и посади. Капетан на крају пристаје да пусти Конана на брод, сматрајући да би „било корисно имати борца током путовања”. Временом, Конан и капетан Тито постају пријатељи. Конан поверава Титу да бежи од грађанских власти Аргоса након судског спора у којем је одбио да судији ода где се налази један његов пријатељ. Уместо да изда пријатеља, Конан је извукао мач и убио судију. У овом тренутку, Конан нема никаквог искуства ни знања о мору.
По уласку у воде Куша, познате по пиратима, њихов трговачки брод нападају пљачкаши којима командује Белит, „Краљица Црне обале”. Она и њени тамнопути ратници масакрирају посаду Аргуса. Након капетанове смрти, Конан покушава да окупи посаду, али када борба постане безнадежна, он скаче на пиратски брод. Конан убија многе пирате, потпуно уверен да ће на крају бити савладан и убијен, када Белит нареди својој посади да га поштеди, импресионирана Конановом храброшћу и жестином. Белит нуди Конану да плови с њом, да буде њен љубавник и да јој помаже у вођењу њених ратника. Очаран, Конан пристаје, и њих двоје почињу заједно да пљачкају Црну обалу.
Убрзо се шире гласине да је Белит нашла љубавника — гвозденог човека чији је гнев налик бесу рањеног лава. Преживели са покланих стигијских бродова проклињу име Белит и њеног симеријског ратника. Белит и Конан током путовања налазе времена за теолошку расправу, упоређујући Конановог суморног бога Крома са Белитиним двосмисленијим шемитским божанствима. Белит обећава да је чак ни смрт не би могла одвојити од Конана.
Пловећи уз реку Заркебу, Белит и Конан наилазе на рушевине древног града у којем налазе изгубљено благо, крилато чудовиште и прикрадајуће хијене које су некада биле људи. Белит убрзо постаје опчињена уклетом огрлицом пронађеном међу благом. Чини се да она ономе ко је носи усађује лудило и опсесију. У таквом стању, Белит издаје погрешне наредбе. Њена посада бива десеткована, а сама Белит на крају бива обешена од стране крилатог чудовишта. Сам и обузет бесом, Конан се суочава са звери. На ивици је да буде убијен када му дух Белит долази у помоћ. Конан убија крилато чудовиште и напушта рушевине носећи њено тело.
Конан приређује Белит викиншку сахрану, спаљујући брод са њом и њеним благом на њему.
Пријем Еверет Ф. Блајлер је описао „Краљицу Црне обале” као „вероватно најбољу од прича о Конану, можда зато што је једина заснована на некој другој емоцији осим пожуде, похлепе или мржње”.
Референце
Спољашње везе Queen of the Black Coast на Пројекту Гутенберг
Категорија:Приповетке Категорија:Конан Варварин