Нобелова награда је престижна међународна награда која се сваке године додељује за изузетна научна истраживања, револуционарне изуме или значајан допринос култури и развоју друштва у областима хемије, физике, физиологије и медицине, економије, књижевности и мира. Сваки добитник Нобелове награде добија златну медаљу, диплому и новчани износ који се сваке године одређује од стране фондације Алфреда Нобела. Нобелове награде додељују четири институције: Шведска краљевска академија наука (хемија, физика и економија), Шведска академија (књижевност), Нобелова скупштина Краљевског института (физиологија и медицина) и Норвешки Нобелов комитет (награда за мир). Сваке године одговарајући Нобелови комитети шаљу појединачне позиве хиљадама научника, академика и универзитетских професора из различитих земаља са молбом да предложе кандидате за Нобелове награде за наредну годину. Кандидати се бирају тако да међу номинованима буду заступљени представници што већег броја земаља и универзитета. Нобелове награде, осим награде за мир, уручују се у Стокхолму на годишњој церемонији доделе која се одржава на годишњицу Нобелове смрти, 10. децембра. Церемонија доделе награда у Шведској одржава се у Концертној дворани у Стокхолму, а одмах након ње у Стокхолмској градској кући приређује се Нобелов банкет. Раније је церемонија доделе Нобелове награде за мир одржавана у Норвешком Нобеловом институту (1905—1946) и у свечаној сали Универзитета у Ослу (1947—1989), а од 1990. године до данас одржава се у градској већници у Ослу. Кулминација церемоније доделе Нобелове награде у Стокхолму је тренутак када сваки лауреат излази напред и добија награду из руку краља Шведске. У Ослу председник Норвешког Нобеловог комитета уручује Нобелову награду за мир у присуству краља Норвешке и норвешке краљевске породице.
Награда је први пут додељена 1901. године, а од 2024. године Нобелова награда је додељена десет грађана Краљевине Белгије и једној међународној организацији: по једној за књижевност, физику и хемију, четири за физиологију или медицину и четири награде за мир. Листа лауреата из Белгије састављена је из званичних докумената Нобеловог комитета и сматра се националним у многим ирским изворима.
Лауреати
+Бр.ГодинаФотографијаЛауреатОбластОбразложењеНапомена 1. 1904. 90px|Институт за међународно право Институт за међународно право(осн. 1873) мирЗа своје настојање у области међународног јавног права да развија мирољубиве односе међу народима и да учини законе рата хуманијим. 2. 1909. 90px|Огист Бернарт Огист Бернарт(1829—1912) За свој истакнути положај у међународном покрету за мир и арбитражу. Награда додељена заједно са Полом Анри Бенжаменом Балуеом д’Етурнел де Констаном 3. 1911. 90px|Морис Метерлинк грофМорис Полидор Мари Бернард Метерлинк(1862—1949) књижевност У знак признања за његову свестрану књижевну делатност, а нарочито за његова драмска дела, која се одликују богатством маште и поетском фантазијом, која, понекад у облику бајке, открива дубоку инспирацију, док се на тајанствен начин обраћа сопственим осећањима читалаца и подстиче њихову машту. 4. 1913. 90px|Хенри ла Фонтејн Хенри ла Фонтејн(1854—1943) мир За његов неупоредив допринос организацији мирољубивог интернационализма. — 5. 1919. 90px|Жил Борде Жил Борде(1870—1961) физиологија и медицина За његова открића у вези са имунитетом. — 6. 1938. 90px|Корнеј Хејманс Корнеј Хејманс(1892—1968) За откриће улоге коју синусни и аортни механизми имају у регулацији дисања. 7. 1958. 90px|Жорж Пир Жорж Пир(1910—1969) мир За његове напоре да помогне избеглицама да напусте логоре и врате се животу слободе и достојанства. 8. 1974. 90px|Алберт Клод Алберт Клод(1899—1983) физиологија и медицина За њихова открића у вези са структурном и функционалном организацијом ћелије. Награда додељена заједно са Џорџом Паладеом 9. 90px|Кристијан де Див виконтКристијан де Див(1917—2013) 10. 1977. 90px|Иља Пригожин Иља Пригожин(1917—2003) хемија За његов допринос термодинамици неравнотежних стања, посебно теорији дисипативних структура. 11. 2013. 90px|Франсоа Англер баронФрансоа Англер(род. 1932) физика За теоријско откриће механизма који доприноси нашем разумевању порекла масе субатомских честица, а који је недавно потврђен открићем предвиђене фундаменталне честице, експериментима ATLAS и CMS на Великом хадронском сударачу у ЦЕРН-у. Награда додељена заједно са Питером Хигсом.
Напомене
Референце
Литература
Категорија:Белгијски нобеловци Категорија:Спискови везани за Белгију