Тата каже гамбит је роман српског писца Стефана Митића (такође познат као Стефан Тићми) објављен 22.октобра 2025. године у оквиру издавачке куће Лагуна. Роман обрађује породичне односе и личне илузије кроз симболику шаховске партије и представља четврти роман у ауторовом опусу.
Књига је представљена као дело које „на празна поља поставља теме које се често гурају под тепих“, попут породичних конфликата, одрастања и различитих облика емоционалног стреса.
Радња и мотиви Радња је смештена у трошној згради у улици Јеленов жлеб, где живи породица Жакула: мајка Селена, отац Адам, син Давид и бака Дарја — чији се наизглед уобичајен живот постепено мења услед Адамове све снажније опсесије шахом.
Оно што почиње као хоби прераста у силу која утиче на динамику читаве куће, нарушавајући однос између родитеља и стварајући напетост у породици Жакула. Кључан догађај који мења ток дешавања и који усмерава даљи развој ликова јесте тренутак када Селена одлучује да напусти мужа.
Давид ухваћен између љубави према оцу и сопствене жеље за слободом, у покушају да разуме свет одраслих, почиње да ствара сопствени систем симбола, претварајући предмете из свог дома попут дечије ноше, обичне столице и чивилука у фигуре на замишљеној шаховској табли. На тај начин шах постаје алегорија за стратегије преживљавања, начина за разумевање света који га окружује и покушај да се у хаосу пронађе ред.
Ликови и њихов развој Адам Адам је приказан као добронамерна, али преокупирана личност чија страствена опсесија шахом временом прераста у дестабилишући фактор породичног живота. Његове намере нису непријатељске, али начин деловања наноси штету рутинским односима.
Селена Селена представља тихи ослонац унутар породице, глас разума и потребу за постављањем граница у атмосфери која постаје све непредвидљивија. Након што је годинама одржавала породичну равнотежу, њена одлука да напусти Адама сведочи о томе да су границе њене издржљивости одавно биле достигнуте.
Давид Давид, као дечји наратор, све доживљава кроз свет фантазије и игре, и кроз његов поглед читаоци сагледавају емоционалну динамику породице, као и увид у емотивне последице понашања одраслих. Његов унутрашњи свет приказан је као покушај да се разумеју поступци родитеља.
Бака Дарја Бакa Дарја је фигура стабилности, али и носилац породичне традиције и мудрости. Она настоји да одржи породични мир, али је њен утицај ограничен због дубоко укорењених проблема у породици.
Ови ликови кроз низ сцена показују трансформацију њихових односа — од ритуалног поштовања и устаљених навика до сопственог преиспитивања и могућег помирења.
Тематика и стил Централни мотив романа је шах као метафора за животне изборе, стратегије и жртве које појединци доносе у оквиру породичних односа и током кризних периода. Аутор књиге користи симболику фигура, потеза и шаховске табле како би визуелно представио позиције моћи, ограничења и могућности промена у односу родитељ—дете.
Тићми се у делу бави илузијама које се негују „на собној температури“ — односно свим оним истинама које се прикривају да би породица функционисала бар привидно нормално
Поред породичних проблема, у делу су присутне и теме као што су одрастање, сукоб између очекивања и стварности, као и потреба за слободом и самоопредељењем. Књига поставља и друштвена питања: како одрасли обликују животну средину, и колико је то оправдано када постоје емоционални трошкови.
Стил писања Стил је карактеристичан за аутора: непосредан, емотивно снажан, са дозом топлине и хумора чак и у сценама које носе тежину. Реченице су кратке, ритмичне и често подсећају на потезе у партији — брзе, прецизне и вишеслојне, што појачава симболичку повезаност текста.
Нарација Нарација је често вођена из перспективе детета, што омогућава непосредан увид у перцепцију породичних промена и значи да се и најтежи моменти подносе кроз игру и машту.
Наратор је у углавном неутрално-објективном тону, али са елементима субјективног — у виду мисаоних токова, страхова и наде. Читање дела даје осећај интимности, али и универзалности: мотиви су блиски реалном животу многих породица. Стилска решења, попут метафоричких описа и симболике, помажу да роман буде дубок, али приступачан.
Критички пријем и значај Први критички одзиви су већином позитивни и истичу спој искрене породичне драме и оригиналне симболике, а роман је оцењен као снажно и емпатично дело које пружа увид у породичне односе из перспективе детета. Прегледи у регионалним медијима похваљују ауторов зрелији тон и способност да учини тешке теме читљивим широкој публици. Критичари су истакли да Тићми успева да споји хумор и емотивну тежину на начин који је препознатљив за његово стваралаштво.
Публика је је показала интересовање и похвалила аутентичне дијалоге и атмосферу која верно осликава свакодневне изазове породичног живота. Истакнуто је да роман подстиче читаоце да преиспитају сопствене навике и односе у домаћинству.
Дело је публиковано као значајан допринос савременој српској књижевности намењеној младима и одраслима.
Промоција књиге Промоције романа Тата каже гамбит одржане су у више књижара Делфи широм Србије, као и у оквиру програма Међународног сајма књига у Београду.
Прва рецензија у Књижари Делфи СКЦ описала је књигу као „једну од најнеобичнијих партија шаха“ коју је аутор написао, наглашавајући да је прича топла, богата маштом и погодна за широку публику. Током представљања аутор је говорио о дугорочном процесу настанка дела, истичући да је роман резултат спајања личних инвенција, документарних запажања и опсежног редакторског рада.
На више промоција учествовали су и представници редакције, док су глумци читали одабране одломке из романа, што је дало програму сценски карактер и динамичнији утисак. Према овим приказима, овакав приступ омогућио је публици да непосредније осети атмосферу и емоционални тон књиге.
Аутор је изјавио да ће, уколико интересовање читалаца потраје, наставити да учествује у разговорима са читалачким клубовима и организованим групама, уз могућност да се дубље размотре тематски и наративни аспекти романа.
Види још Стефан Митић Гамбит Ја сам Акико
Референце
Спољашње везе Тата каже гамбит на сајту издавачке куће Лагуна
Категорија:Српски романи Категорија:Романи 2025.