Обала Амалфи је део обале у јужној Италији са погледом на Тиренско море и Салернски залив. Налази се јужно од Сорентинског полуострва и северно од обале Чилентана.
Привлачећи међународне туристе свих категорија сваке године, обала је 1997. уврштена на УНЕСКО-ву листу светске баштине. Атрани и Вијетри сул Маре се рекламирају као „Најлепша села Италије“.
Историја
Током 10. и 11. века, постојало је војводство Амалфи, са центром у граду Амалфи. Обалом је касније управљала Кнежевина Салерно све док Амалфи није преузела Република Пиза 1137.
Географија мини|Мапа обале мини|Поглед на Позитано из Салерна Као и остатак региона, обала има медитеранску климу, коју карактеришу топла лета и благе зиме. Налази се на релативно стрмој јужној обали Сорентинског полуострва, што оставља мало простора за рурални и пољопривредни развој. Једини копнени пут до обале је пут Strada Statale 163, који се протеже дуж обале од града Вијетри сул Маре на истоку до Позитана на западу. Тринаест општина се налази на Амалфијској обали, а многе од њих су усмерене на туризам.
Општине Општина Фракција Вијетри сул Маре Албори, Бенинкаса, Драгонеа, Молина, Раито Четара Фуенти Мајори Еркје, Понтепримарио, Сан Пјетро, Санта Марика деле Граци, Веците Трамонти Кампинола, Капитињано, Чезарано, Корзано, Фиглино, Гете, Новела, Патерно Сант'Арканђело, Патерно Сант'Елија, Пјетре, Полвица, Понте, Пукара Минори Монтесита, Торе Равело Каса Бјанка, Кастиглионе, Мармората, Самбуко, Торело Скала Кампидољо, Минута, Понтоне Атрани ниједан Амалфи Лоне, Пастена, Погерола, Товере, Ветика Миноре Конка деи Марини ниједан Фурор Фуроре, Марина ди Праја Прајано Ветика Мађоре Позитано Монтепертузо, Ночеле
Економија мини|Плажа у Позитану Обала је позната по производњи ликера од лимончела, који се прави између фебруара и октобра од лимуна, гаји се у терасастим баштама дуж целе обале. Још један типичан ликер је концерто, тамни росолио са зачињеним нотама који се обично производи у Трамонтију. Амалфи је такође познати произвођач ручно рађеног дебелог папира названог бамбађина, симбола традиционалне италијанске технике производње папира и историјски коришћеног за приватна писма, правне акте и таксене марке. Други значајни локални производи су посебна врста инћуна (локални италијански: аличи ) из Четаре и шарена ручно рађена керамика из Вијетрија.
Саобраћај Аутобуси и трајекти саобраћају дуж обале, као и излети бродом из Позитана и Амалфија.
Аеродром мини|Амалфи са туристичког брода Аеродром Салерно је најближи аеродром обали, међутим, аеродром Напуљ служи као главни међународни аеродром за долазак из иностранства.
У популарној култури десно|мини|220x220п|Поглед на Атрани са обале десно|мини|220x220п|Панорамски поглед на Позитано Природне лепоте и сликовити пејзажи Амалфијске обале учинили су је једном од најпопуларнијих дестинација светског џет-сета, заслуживши јој надимак „Божанска обала“.
Владари Амалфија су централне фигуре у јакобинској трагедији Џона Вебстера Војвоткиња од Малфија. Холандски уметник Морис Ешер створио је бројна уметничка дела обале Амалфи, а Спајк Милиган описује своје време у Амалфију током периода одмора у четвртом делу својих ратних мемоара, Мусолини: Његова улога у мом паду.
Обала је коришћена за сцене у филму Федерика Фелинија Рома из 1972. и за амерички суперхеројски филм Чудесна жена из 2017., где је приказана као амазонско острво Темискира.
Обала служи као место радње за измишљене тркачке стазе у играма Forza Motorsport 3, Forza Motorsport 4 и Gran Turismo 4. Такође је домаћин измишљеног града Сапиенца у игри Hitman.
Позитано се појављује у истоименој краткој причи Џона Стајнбека из 1953. Град се појављује и у филмовима Тенет Кристофера Нолана, Под сунцем Тоскане…
Види још
Амалфи
Напомене
Референце
Категорија:Светска баштина у Италији