Митрополит Макарије (руски: Митрополит Мака́рий, рођен Михаил Петрович Булгаков, 1. октобар [19. септембар] 1816–21. јун [9. септембар] 1882), био је митрополит Московски и Коломенски од 1879. до 1882. године и члан многих научних друштава, укључујући Руску академију наука.
Године 1841. дипломирао је на Кијевској духовној академији, чији је декан био од 1851. до 1857. године. Његов популарни студентски приручник, „Православно догматско богословље”, првобитно је штампан у 6 томова 1847–1853. године. Године 1866. Макарије је започео објављивање своје значајне „Историје Руске цркве”, по којој је највише упамћен. Дванаести том његовог магнум опуса, који обухвата Никонову патријаршију, објављен је постхумно.
Макарије се сматра једним од главних црквених историчара Руског царства у 19. веку, заједно са Филаретом Гумилевским, Јевгенијем Голубинским и Василијем Болотовим.
Татарског порекла, био је далеки рођак значајног православног теолога Сергеја Булгакова.
Референце
Категорија:Митрополити Руске православне цркве Категорија:Рођени 1816. Категорија:Умрли 1882.