Дискриминација према асексуалним особама, позната и као ацефобија или афобија када је усмерена ка асексуалним особама, обухвата низ негативних ставова, понашања и осећања према асексуалности или људима који се идентификују као асексуални. Негативна осећања или карактеризације према асексуалности укључују дехуманизацију, веровање да је асексуалност ментална болест, да асексуалне особе не могу да осете љубав и одбијање да се асексуалност прихвати као истинска сексуална оријентација. Асексуалност се понекад меша са целибатом, апстиненцијом, антисексуализмом или хипосексуалношћу. Као облик дискриминације на основу сексуалне оријентације, ацефобија спада под шири друштвени концепт киријархије.Lawless, Joseph F. (2012). Queering Activism: An Analysis of Localized LGBTQIA Advocacy Efforts. University of Pennsylvania. стр. 8–9.
Понашања и ставови који се сматрају дискриминаторним укључују идеју да је асексуалност ментална болест, да је асексуалност фаза или избор, идеју да асексуалне особе не могу да осете љубав и оне који чине да се асексуалне особе осећају дехуманизовано. Асексуалност би се такође доживљавала као „изговор“ за искључивање из одређених друштвених интеракција, чинећи асексуалне особе друштвено одбаченом групом јер су повезане са негативним друштвеним особинама. Аспекти доживљене дискриминације могу зависити од других делова нечијег идентитета. Упркос повећању медијске пажње током година, асексуалност остаје у великој мери слабо схваћена; једно истраживање Sky News-а показало је да се 53% од 1.119 испитаника осећало сигурно у дефинисању асексуалности, али да је 75% ове групе то учинило погрешно или је дефинисало асексуалне особе једноставно као особе којима недостаје либидо. Асексуалне особе се понекад суочавају са дискриминаторним или омаловажавајућим ставовима или понашањем како унутар ЛГБТ заједнице, тако и ван ње. Године 2011, ЛГБТ активиста Ден Саваџ изјавио је да је асексуалност избор, описујући је као „избор да се не упушта у секс“ и сматрајући је недостојном пажње.
Рут Вестхајмер, сексуална терапеуткиња, професорка и ауторка, такође се суочила са критикама због свог става да способност постизања оргазма значи да особа не може бити асексуална а додатно су је критиковали неки 2015. године због имплицирања да је асексуалност проблем који треба решити. Студија о 169 асексуалних особа објављена у априлу 2016. године од стране Универзитета Јејл открила је да су многи наишли на одбацивање и скептицизам приликом откривања своје сексуалне оријентације. Било је напора да се заустави искључивање асексуалаца из догађаја ЛГБТ популације.
Асоцијација за видљивост и образовање о асексуалности (AVEN), организација коју је 2001. године основао Дејвид Џеј, има за циљ да подигне свест о асексуалности, кроз средства као што су дискусије у школама о асексуалности и обесхрабривање дискриминаторних ставова према сексуалности. Недеља асексуалне свести је годишњи догађај који је основала Сара Бет Брукс 2010. године, такође са циљем подизања свести о асексуалности и разбијања заблуда. Било је покушаја да се повећа свест о асексуалности на универзитетима. Формиране су низ група за подршку асексуалним особама у заједници, као што је „Асексуалци средњег Атлантика“, група за окупљање асексуалних особа са седиштем у Вашингтону, чији су чланови основали Пројекат асексуалне свести, организацију за заступање асексуалности.
Референце
Категорија:Асексуалност Категорија:ЛГБТ+ Категорија:Дискриминација