Партеније II Цариградски (; умро 16. маја 1651) био је васељенски патријарх Цариграда у два периода (1644–1646, 1648–1651).
Калистос Вер наводи да је Партеније II, пре него што је постао патријарх, писао папи Урбану VIII 1640. године: „Вашој Блаженству исказујем сву дужну послушност и покорност, признајући вас за истинског наследника вође апостола и главног пастира Католичке цркве широм света. Са свом побожношћу и послушношћу, клањам се пред вашим светим ногама и целивам их, тражећи ваш благослов, јер пуном снагом водите и бринете о целом Христовом изабраном стаду. Тако исповедам и тако верујем, и ревностан сам да и моји поданици буду такви као што сам ја. Нашавши их жељне, водим их путевима побожности; јер нема мало оних који мисле баш као и ја“. (Wipf and Stock Publishers),.
Био је присталица Кирила I Цариградског.Vasileios Tsakiris, The "Ecclesiarum Belgicarum Confessio" and the Attempted "Calvinisation" of the Orthodox Church under Patriarch Cyril Loukaris (The Journal of Ecclesiastical History, Volume 63, Issue 3, July 2012, pp. 475–487). "In fact, a large number of copies of both [a translation of the Ecclesiarum Belgicarum Confessio and a translation of the New Testament] was successfully distributed during the two short periods in which Parthenius II, a partisan of Cyril I, was patriarch of Constantinople (1644–1646 / 1648–1651). It seems, therefore, that efforts to disseminate Calvinism in the East did not entirely stop when Loukaris died, even though, with his death, the enterprise no longer had any real chance of sucess [sic]".Eleni Gara and Ovidiu Olar, "5. CONFESSION-BUILDING AND AUTHORITY: THE GREAT CHURCH AND THE OTTOMAN STATE IN THE FIRST HALF OF THE SEVENTEENTH CENTURY", in Entangled Confessionalisations? (edited by Tijana Krstić and Derin Terzioğlu; Gorgias Press, 2022). "The conciliatory policy of Parthenius I, who in March 1643 corroborated the revised version of Petro Mohyla's Orthodox Confession that had been prepared by the anti-Protestant theologian Meletios Syrigos under the auspices of Prince Vasile Lupu of Moldavia, was a disappointement [sic] to Cyril I's followers. But they had enough power to replace him in early September 1644 with Parthenius II, the preferred successor of Cyril I himself and a proponent of the plan to distribute copies of the Bible's translation in the vernacular" (p. 185). It is also noted that "Parthenius I, Parthenius II, and Joannicius II had ties with the Catholic world, while Parthenius II was also in contact with Calvinist circles in Leiden" (p. 185, footnote 149).
Напомене и референце
Спољашње везе
, ec-patr.org (in Greek)
Категорија:Умрли 1651. Категорија:Васељенски патријарси Категорија:Странице са непрегледаним преводима