Права лезбејки, хомосексуалаца, бисексуалаца, трансродних и квир (ЛГБТ+) особа на Исланду су међу највишим у свету. Исландска култура је генерално толерантна према хомосексуалности и трансродним особама, а Рејкјавик има видљиву ЛГБТ заједницу. Исланд је био први на Индексу једнакости Equaldex 2023. године, а други после Малте према рангирању ЛГБТ права ИЛГА Европе за 2024. годину, што указује да је једна од најбезбеднијих земаља за ЛГБТ особе у Европи. Терапија конверзије на Исланду је илегална од 2023. године.
Истополни парови имају једнак приступ усвајању и вантелесној оплодњи од 2006. године. У фебруару 2009. године, мањинска влада је ступила на дужност, на челу са Јоуханом Сигурдардотир, првим отворено геј шефом владе на свету у модерно доба. Исландски парламент је једногласно изменио закон о браку 11. јуна 2010. године како би дефинисао брак као склоп између две особе, чиме је истополни брак учинио легалним. Закон је ступио на снагу 27. јуна 2010. године. Исланд је био девета земља на свету која је легализовала истополне бракове и међу првим европским земљама које су то учиниле. Исланд је 2019. године омогућио приступ здравственој заштити која потврђује род путем информисаног пристанка.
Легалност истополних сексуалних активности Према студији из 2020. године, „научници су открили да су управо са модернизацијом и све већом урбанизацијом у другој половини деветнаестог века истополни сексуални чинови између мушкараца који су дали пристанак почели да се сматрају криминалним чиновима.“
Закон којим се криминализују истополни сексуални односи укинут је 1940. године. Године 1992, старосна граница за сексуални однос је постављена на 14 година, а 2007. године је подигнута на 15 година, без обзира на пол и сексуалну оријентацију.
Признавање истополних веза Грађанска заједница за истополне парове постала је легална 1996. године. Закон, познат као Закон о регистрованим партнерствима, замењен је законом о родно неутралном браку 27. јуна 2010. године. Након регистрације партнерстава, истополним паровима су додељена многа иста права, обавезе и бенефиције као и браку, укључујући могућност усвајања пасторчади.
Дана 23. марта 2010. године, Влада Исланда представила је закон којим би се омогућио истополним паровима да склопе брак. Дана 11. јуна 2010. године, Парламент је једногласно одобрио закон, са 49 гласова против и 0 гласова против. Закон је ступио на снагу 27. јуна. Тог дана, премијерка Јоухана Сигурдардоутир удала се за своју партнерку Јонину Леосдотир, поставши један од првих истополних парова који су се венчали на Исланду.
У октобру 2015. године, Исландска црква је гласала да дозволи истополним паровима да се венчавају у њеним црквама.
Усвајање и планирање породице Дана 27. јуна 2006. године, исландски истополни парови су стекли право на низ закона, укључујући јавни приступ третману вантелесне оплодње и заједничко усвајање деце. Усвајање пасторка (где особа може да усвоји биолошко дете свог партнера) је дозвољено на Исланду од 2000. године.
Заштита од дискриминације мини|Учесници Параде поноса у Рејкјавику 2009. године. Године 1996, Алтинг је усвојио амандмане на Кривични законик Исланда, додајући сексуалну оријентацију у закон о забрани дискриминације земље. Овим је забрањено одбијање робе или услуга људима због њихове сексуалне оријентације, или јавни напад на особу или групу људи са исмевањем, клеветом, злостављањем или претњама због њихове сексуалне оријентације. Године 2014, Парламент је одобрио амандман на Кривични законик, додајући родни идентитет на листу основа за борбу против дискриминације.
Од 2008. године, дискриминација људи на основу њихове сексуалне оријентације у образовању је незаконита.
До 2018. године, Исланд није имао законе који забрањују дискриминацију при запошљавању по било ком основу. Одбор који је министар за социјална питања Ејгло Хардардотир основао 2014. године поднео је своје закључке у новембру 2016. године, саветујући Парламент да усвоји општи закон о дискриминацији. Такав закон би укључивао заштиту на основу сексуалне оријентације, родног идентитета и полних карактеристика. Дана 11. јуна 2018. године, Парламент је усвојио закон којим се забрањује дискриминација при запошљавању на основу сексуалне оријентације, родног идентитета, родног изражавања и полних карактеристика, између осталог. Закон, познат као Закон о једнаком третману на радном месту, ступио је на снагу 1. септембра 2018.
Права трансродних и интерсексуалних особа Исландски парламент је 11. јуна 2012. године гласао за нови закон којим се ублажавају правила у вези са родним идентитетом и омогућава свеобухватно признавање стеченог пола и спровођење заштите родног идентитета. Ови закони су донети 27. јуна 2012. године. Закони наводе да је Национална универзитетска болница Исланда обавезна да оснује одељење посвећено дијагностиковању родне дисфорије, као и обављању операција промене пола (SRS). Након успешног завршетка 18-месечног процеса, укључујући 12 месеци живота у складу са својим полом, подносиоци захтева се појављују пред одбором стручњака. Ако одбор утврди да је дијагноза родне дисфорије одговарајућа, Национални регистар се обавештава и подносилац захтева бира ново име које одражава његов пол и издаје му се нова лична карта. SRS није потребан за званичну промену имена и признавање пола.
У јуну 2019. године, Алтинг је гласао са 45–0 за предлог закона о спровођењу модела самоопредељења, сличног бројним европским и јужноамеричким земљама. Нови закон омогућава трансродним особама да промене свој законски пол без потребе да добију дијагнозу медицинског и менталног поремећаја, или да се подвргну стерилизацији и операцији промене пола. Малолетници такође могу променити свој законски пол уз родитељски пристанак. Штавише, закон дозвољава појединцима да изаберу трећу опцију пола познату као „X“ на званичним документима. Закон је ступио на снагу 1. јануара 2020. године, а коначно је спроведен у јануару 2021. године. Предлог закона такође укључује забрану медицинских интервенција које се изводе на интерсексуалној деци против њихове воље, уз неке изузетке у случајевима здравствених разлога, и основан је одбор за извештавање о овом питању.
Приступ медицинској нези Исландски закон о здравственој заштити која потврђује род је историјски био рестриктивнији, при чему су транс пацијенти морали да прођу најмање годину дана психијатријске евалуације пре него што им се дозволи да започну хормонску терапију или блокаторе пубертета, а три године или више за операцију.
Међутим, 2019. године усвојен је закон којим се транс особама омогућава приступ таквој здравственој заштити уз информисани пристанак, чиме су елиминисани сви горе наведени захтеви за приступ.
Сексуално образовање Од 2016. године, град Хафнарфјордур укључује информације о истополним везама у часове сексуалног васпитања за осми разред (узраст 14–15 година).
Удружење квир студената Исланда организује неколико друштвених активности, као што су екскурзије, где студенти Универзитета Исланда могу да разговарају и уче о ЛГБТ питањима.
Давање крви Године 2014, један човек је поднео тужбу против забране крви, описујући тренутну политику као јасан пример дискриминације.
У октобру 2015. године, министар здравља Кристијан Тор Јулиусон објавио је своју подршку регулаторним променама које би омогућиле мушкарцима који имају секс са мушкарцима (МСМ) на Исланду да дају крв. Најављено је да ће Исланд у блиској будућности дозволити геј и бисексуалним мушкарцима да дају крв.
У септембру 2021. године објављено је да ће геј и бисексуални мушкарци моћи легално да дају крв након четворомесечног периода одлагања. У октобру 2024. године, Исланд је објавио да ће ревидирати своје законе о давању крви како би омогућио квир мушкарцима да дају крв уз иста ограничења као и хетеросексуални мушкарци. Од јула 2025. године, мушкарци који су имали секс са другим мушкарцима могу да дају крв.
Терапија конверзије Исландски парламент је 9. јуна 2023. године усвојио закон о забрани терапије конверзије, са 53 гласа за и 0 против, уз 3 уздржана.
Јавно мњење Анкета јавног мњења агенције Галуп из фебруара 2000. године показала је да 53% Исланђана подржава право лезбејки и гејева да усвајају децу, 12% је изјавило своју неутралност, а 35% је против права на усвајање.
Анкета агенције Галуп из јула 2004. године показала је да 87% Исланђана подржава истополне бракове.
У мају 2015. године, Romeo, ЛГБТ друштвена мрежа, објавила је свој први Индекс среће гејева (GHI). Геј мушкарци из преко 120 земаља су питани о томе како се осећају у вези са ставом друштва о хомосексуалности, како доживљавају начин на који се други људи опходе према њима и колико су задовољни својим животима. Исланд је рангиран на првом месту са GHI резултатом од 79.
Услови живота десно|мини|230x230п|Геј парад 2004. у Рејкјавику Упркос малој популацији, Исланд има видљиву ЛГБТ+ заједницу, посебно у главном граду Рејкјавику, који има неколико барова и кафића, и нека места са мешовитом геј и стрејт публиком. Међутим, на другим деловима Исланда, ретка популација значи да готово да нема геј сцене. Акурејри, највећи град ван главног града, нема геј барове.
Параде поноса на Исланду се обично одржавају у августу, и спадају међу највеће годишње догађаје на Исланду. Године 2015, око 100.000 људи је присуствовало догађају Понос у Рејкјавику, што представља око 30% становништва Исланда. Године 2016, исландски председник Гвидни Т. Јоуханесон учествовао је на Паради поноса у Рејкјавику, чиме је постао први председник који је присуствовао геј паради поноса.