Јулијан Пшибош (; Гвозница, 5. март 1901 — Варшава, 6. октобар 1970) је био пољски песник, есејист, преводилац и један од најзначајнијих песника Краковске авангарде. Између 1937. и 1939. је боравио у Француској, где се упознао с европском уметношћу. Био је близак с авангардним сликарима, пре свега с Групом а. р. (револуционарна уметност) којој су припадали конструктивисти Стшемињски, Стажевски, Кобро. Написао је низ теоријских и полемичких текстова о томе шта је авангардна поезија. Основно начело којим се руководио гласило је: Минимум речи, максимум поезије. Његова поезија била је пуна метафора, метонимија, елипси као и Пајперова. Његов принцип конструктивизма и функционализма после Другог светског рата следили су такозвани лингвистички песници младих генерација (Бјалошевски, Карпович, Балцежан и други).
Дела С обзиром на то да је остао доследан својим теоријским начелима написао је доста збирки песама: Шрафови Оберучке Изнад У дубини шума Једначина срца Док смо живи Место на земљи Вертикална пројекција Најмање речи Оруђе од светлости Складна целина Више за манифест На знак Непознати цвет
Писао је и студије и есеје: Читајући Мицкјевича Линија и жамор Поетски смисао Записи без датума
Види још Краковска авангарда
Категорија:Рођени 1901. Категорија:Умрли 1970. Категорија:Пољски књижевници Категорија:Пољски преводиоци