6. септембар (6.9) је 249. дан у години по грегоријанском календару (250. у преступној години). До краја године има још 116 дана.

Догађаји

394 — Битка на Фригиду: Римски цар Теодосије I поразио западног узурпатора Еугенија. Победа хришћанског цара над паганским ривалом означила је и дефинитивну победу хришћанства над традиционалистичким римским религијама. 1522 — Шпански морепловац Хуан Себастијан Елкано завршио прво путовање око света, које је започео Фернандо Магелан 1519 са пет бродова и 270 морнара. Елкано је преузео команду када су 1521. Магелана убили филипински урођеници и вратио се у Шпанију са једним бродом и 18 морнара. 1688 — Аустријска војска под командом баварског кнеза Максимилијана II Емануела, уз помоћ српских добровољаца, је заузела Београд од Турака. 1885 — Источна Румелија је прогласила своје уједињење са Бугарском. 1898 — Холандска краљица Вилхелмина ступила је на престо. 1901 — У Буфалу је анархиста Леон Чолгос извршио атентат на председника САД Вилијема Макинлија. Макинли је од задобијених рана умро недељу дана касније, а 14. септембра нови председник САД постао је Теодор Рузвелт. 1914 — Француске трупе су уз помоћ Британског експедиционог корпуса кренуле у контраофанзиву на фронту широком 500 километара, чиме је почела прва велика битка на реци Марни у Француској у Првом светском рату, у којој је за четири дана немачка војска претрпела тежак пораз. На захтев савезника да после победе на Церу у Првом светском рату предузме офанзиву преко границе, српска војска је почела операције против Аустријанаца у Срему и источној Босни, познате као Сремска операција и Битка на Дрини. Борбе су трајале до 11. новембра, када је српска војска била присиљена да се повуче. 1940 — Румунски краљ Карол II Хоенцолерн је у Другом светском рату под притиском Сила Осовине абдицирао у корист сина Михајла. 1948 — Холандска краљица Вилхелмина је абдицирала у корист кћерке принцезе Јулијане. 1955 — У нередима, оркестрираним од турске владе, побеснела руља извршила је погром над преосталим грчким становништвом Цариграда. 1965 — Нападом индијске авијације на пакистански град Лахор почео је рат између Индије и Пакистана због Кашмира. Сукоб је окончан 25. септембра посредством УН. 1970 — Палестински терористи су отели четири авиона која су летела из Европе у Њујорк. Наредног дана у Каиру је запаљен „Боинг 747“ компаније „Пан америкен“, а два „Боинга 707“ дигнута су у ваздух 12. септембра у Јордану. Четврти авион се спустио у Лондон, а отмичарка Лејла Халид је ухапшена. 1975 — У земљотресу у источној Турској 2.350 људи је погинуло, а рањено око 3.000. 1988 — Једанаестогодишњи дечак Томас Грегори постао је најмлађа особа која је препливала Ламанш. Пливање је трајало 11 сати и 54 минута. 1988 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1991 — СССР је признао независност Литваније, Летоније и Естоније; Лењинграду је враћено име Санкт Петербург. 1994 — Премијер Ирске Алберт Рејнолдс први пут се састао са вођом Шин Фејна, политичког крила ИРА-е Џеријем Адамсом и разговарао о политичком решењу дугогодишње кризе и сукоба католика и протестаната у Северној Ирској. 1997 — Британска принцеза Дајана, која је погинула 31. августа у саобраћајној несрећи у Паризу, сахрањена је на породичном имању, после погребне церемоније коју је посредством ТВ преноса пратило више од 2 милијарде људи широм света. 2000 — У седишту ОУН у Њујорку отворен је „Миленијумски самит ОУН“, највећи скуп светских лидера у историји на којем је учествовало 150 краљева, председника и премијера. Од светских лидера самиту нису присуствовали само председници Ирака Садам Хусеин, СР Југославије Слободан Милошевић и Либије Муамер ел Гадафи. 2001 — Врховни суд Казахстана осудио је бившег премијера Акезана Казегелдина на десет година затвора због корупције, илегалног поседовања оружја и злоупотребе положаја.

Рођења 1666 — Иван V Алексејевич, руски цар (1682—1696). (прем. 1696) 1757 — Маркиз де Лафајет, француски генерал и државник. (прем. 1834) 1766 — Џон Далтон, енглески хемичар, физичар и метеоролог. (прем. 1844) 1860 — Џејн Адамс, америчка пацифисткиња, добитница Нобелове награде за мир (1931). (прем. 1935) 1879 — Макс Шрек, немачки глумац. (прем. 1936) 1892 — Едвард Виктор Еплтон, енглески физичар, добитник Нобелове награде за физику (1947). (прем. 1965) 1913 — Џули Гибсон, америчка глумица, певачица и вокална уметница. (прем. 2019) 1913 — Леонидас да Силва, бразилски фудбалер и спортски коментатор. (прем. 2004) 1914 — Иринеј Ковачевић, српски православни епископ. (прем. 1999) 1920 — Јован Језеркић, српски фудбалер. (прем. 2000) 1923 — Петар II Карађорђевић, трећи и последњи краљ Краљевине Југославије (1934—1945). (прем. 1970) 1923 — Нада Димић, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (прем. 1942) 1923 — Љубица Ковић, српска глумица. (прем. 2014) 1928 — Милан Булајић, српски историчар, правник и дипломата. (прем. 2009) 1943 — Роџер Вотерс, енглески музичар, најпознатији као суоснивач, гитариста, басиста и певач групе -{Pink Floyd}-. 1944 — Свуси Керц, америчка глумица. 1951 — Шабан Шаулић, српски певач. (прем. 2019) 1953 — Љиљана Хабјановић Ђуровић, српска списатељица. 1957 — Бранко Пантелић, потпуковник Војске Републике Српске. 1958 — Мајкл Винслоу, амерички глумац, комичар и битбоксер. 1959 — Ана Бекута, српска певачица. 1959 — Миодраг Кривокапић, црногорски фудбалер. 1961 — Скот Травис, амерички музичар, најпознатији као бубњар групa -{Judas Priest}- и -{Thin Lizzy}-. 1962 — Oливера Кривокапић, српска кошаркашица. 1963 — Бетси Расел, америчка глумица. 1964 — Роузи Перез, америчка глумица, редитељка, продуценткиња, плесачица и списатељица. 1965 — Предраг Ј. Марковић, српски историчар. 1967 — Игор Штимац, хрватски фудбалер и фудбалски тренер. 1971 — Долорес О’Риордан, ирска музичарка. (прем. 2018) 1972 — Идрис Елба, енглески глумац, продуцент, музичар и ди-џеј. 1973 — Никола Грбић, српски одбојкаш и одбојкашки тренер. 1973 — Карло Кудичини, италијански фудбалски голман. 1973 — Грег Руседски, енглеско-канадски тенисер. 1974 — Горан Тробок, српски фудбалер. 1974 — Сашо Филиповски, словеначки кошаркашки тренер. 1974 — Тим Хенман, британски тенисер. 1976 — Наоми Харис, енглеска глумица. 1978 — Фокси Браун, америчка хип хоп музичарка. 1986 — Мантас Калнијетис, литвански кошаркаш. 1987 — Андреа Лекић, српска рукометашица. 1990 — Џон Вол, амерички кошаркаш. 1992 — Ђурађ Вујчић, канадски новинар. 1996 — Лана Роудс, америчка порнографска глумица и модел. 2002 — Лејла Фернандез, канадска тенисерка.

Смрти 1566 — Сулејман I Величанствени, турски султан. (рођ. 1494) 1905 — Драгиња Ружић, српска глумица. (рођ. 1834) 1944 — Петар Пешић, српски генерал. (рођ. 1871) 1966 — Хендрик Френш Фервурд, јужноафрички премијер. (рођ. 1901) 1969 — Мирко Бањевић, црногорски и југословенски песник. (рођ. 1905) 1986 — Драган Јеремић, филозоф, књижевни критичар и књижевник. (рођ. 1925) 1998 — Акира Куросава, јапански филмски редитељ. (рођ. 1910) 2007 — Лучано Павароти, италијански оперски певач. (рођ. 1935) 2008 — Риза Сапунџију, економиста и друштвено-политички радник. (рођ. 1925) 2018 — Берт Рејнолдс, амерички глумац. (рођ. 1936) 2019 — Роберт Мугабе, председник Зимбабвеа. (рођ. 1924) 2020 — Драгољуб Ојданић, српски генерал. (рођ. 1941)

Празници и дани сећања 1885 — Уједињење Бугарске (в. Пловдивски преврат) 1968 — Афричка краљевина Нгвани (Свазиленд) стекла је независност од Велике Британије, чији је посед била од 1881. Референце