10. септембар (10.9.) је 253. дан у години по грегоријанском календару (254. у преступној години). До краја године има још 112 дана.
Догађаји
1509 — Око 10.000 људи (по процени) је погинуло у Истанбулу због јаког земљотреса који је постао познат као мали Судњи дан. 1526 — Турски султан Сулејман Величанствени је, после победе над Мађарима на Мохачком пољу, ушао у небрањени Будим. 1721 — Шведска и Русија су миром у Нистаду у Финској окончале Велики северни рат, започет 1700, у којем је руски цар Петар Велики потукао Швеђане и добио излаз на Балтичко море. Русији је припала територија од Финског до Ришког залива и градови Рига, Ревел и Нарва. 1813 — У Рату из 1812. америчке снаге предвођене Оливером Хазардом Перијем су поразили Британце код језера Ири, код данашњег Пут ин Беја. 1906 — Изашао је први број хумористичко-сатиричног листа „Шабачка чивија“. Лист је излазио до 1909. 1919 — Аустрија и Савезници су потписали мир из Сен Жермена, којим је Аустрија признала независност Пољске, Мађарске, Чехословачке и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. 1939 — Канада је објавила рат Немачкој. Канадске јединице су се у Другом светском рату бориле у саставу британске армије. 1942 — Краљевско ратно ваздухопловство је у Другом светском рату напало Диселдорф са 476 авиона, који су избацили 100.000 бомби на тај немачки град. 1942 — У Подгори основана Морнарица НОВЈ (после рата прерасла у Југословенску ратну морнарицу). 1943 — После капитулације Италије у Другом светском рату, Немци су окупирали Рим и ставили под протекторат Ватикан. 1945 — Видкун Квислинг, шеф марионетске норвешке владе (1942—45) проглашен је кривим за издају и осуђен на смрт због сарадње са нацистичком Немачком у Другом светском рату. 1967 — Грађани Гибралтара одбацили су на референдуму припајање Гибралтара Шпанији и определили се да остану под британском управом. 1976 — У судару путничких авиона „Трајдент“ британске компаније „Бритиш ервејз“ и „Даглас DC-9“ југословенске компаније Инекс Адрија северно од Загреба, погинуло је свих 176 људи у оба авиона. 1981 — Слика „Герника“ Пабла Пикаса враћена је у Шпанију. Насликана 1937, после нацистичког бомбардовања баскијског места Герника у Шпанском грађанском рату, „Герника“ је од 1939. била у Њујорку. Према Пикасовом завету, слика није могла бити враћена док се у Шпанији поново не успостави демократска држава. 1989 — Мађарска је отворила границу према Западу и допустила одлазак око 7.000 избеглица из Источне Немачке у Западну Немачку. Тај масовни егзодус довео је до пада Берлинског зида. 1994 — Папа Јован Павле II стигао је у Хрватску, у прву посету поглавара римокатоличке цркве региону бивше Југославије. Папа се заложио за мир на Балкану. Почео шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1995 — Током ваздушне операције против Републике Српске, НАТО је, са америчког брода „Нормандија“ у Јадранском мору, крстарећим ракетама „томахавк“ почео да гађа противваздушне положаје у околини Бање Луке. 1995 — Почео егзодус српског становништва на простору Озрена и Возуће. 2000 — У сукобима присталица различитих политичких опција током локалних избора у Македонији рањено је неколико десетина људи. Напетост између Албанаца и Македонаца ескалирала је у пролеће 2001. у сукобе који су земљу довели на ивицу грађанског рата. 2001 — Савет безбедности УН укинуо је ембарго на продају оружја СР Југославији. Ембарго је уведен 31. марта 1998. због, како је образложено, насиља који режим Слободана Милошевића спроводи на Косову. 2002 — Швајцарска је после референдума, постала чланица Уједињене нације.
Рођења 1839 — Чарлс Сандерс Перс, амерички филозоф и логичар, оснивач прагматизма. (прем. 1914) 1855 — Роберт Колдевај, немачки археолог. (прем. 1925) 1892 — Артур Комптон, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1927). (прем. 1962) 1898 — Беси Лав, америчко-британска глумица. (прем. 1986) 1914 — Роберт Вајз, амерички редитељ, продуцент и монтажер. (прем. 2005) 1922 — Драга Јонаш, српска лекторка и спикерка. (прем. 2007) 1923 — Има Сумак, перуанска певачица. (прем. 2008) 1931 — Филип Бејкер Хол, амерички глумац. (прем. 2022) 1933 — Карл Лагерфелд, немачки модни креатор. (прем. 2019) 1933 — Драгослав Шиљак, српски инжењер, научник, професор и спортиста, члан Српске академије наука и уметности. (прем. 2025) 1934 — Дејан Чавић, српски глумац, преводилац и редитељ. (прем. 2025) 1950 — Џо Пери, амерички музичар, најпознатији као суоснивач и гитариста групе -{Aerosmith}-. 1954 — Дон Вилсон, амерички глумац и мајстор борилачких вештина. 1955 — Ђанина Фачо, костариканска глумица и продуценткиња. 1958 — Горан Шепа, српски музичар, најпознатији као оснивач и певач групе Кербер. 1959 — Бранко Видаковић, српски глумац. 1960 — Колин Ферт, енглески глумац. 1962 — Иван Феце Фирчи, српски музичар, најпознатији као бубњар група ЕКВ и Луна. 1963 — Вујадин Станојковић, југословенски и македонски фудбалер и фудбалски тренер. 1968 — Гај Ричи, енглески редитељ, продуцент и сценариста. 1971 — Братислав Мијалковић, српски фудбалер. 1972 — Дејан Петковић, српски фудбалер и фудбалски тренер. 1974 — Мирко Филиповић, хрватски боксер. 1974 — Бен Валас, амерички кошаркаш. 1974 — Рајан Филипи, амерички глумац. 1976 — Густаво Киртен, бразилски тенисер. 1976 — Василис Лакис, грчки фудбалер. 1978 — Рамунас Шишкаускас, литвански кошаркаш и кошаркашки тренер. 1983 — Жереми Тулалан, француски фудбалер. 1983 — Шон Џејмс, амерички кошаркаш. 1991 — Дуња Илић, српска певачица. 1992 — Арон Вајт, амерички кошаркаш. 1996 — Матео Гарсија, аргентински фудбалер. 1999 — Ивана Раца, српска кошаркашица.
Смрти 685 — Константин IV, византијски цар (рођ. отприлике 650) 954 — Луј IV, француски краљ (рођ. 920) 1167 — Матилда од Енглеске, царица Светог римског царства и војвоткиња Нормандије 1382 — Лајош I Анжујски, хрватско-угарски краљ (рођ. 1326) 1833 — Штеван Сијарто, словеначки песник и учитељ у Мађарској (рођ. 1765/1775?) 1856 — Јеврем Обреновић, најмлађи брат Милоша Обреновића, дугогодишњи обор-кнез Шабачке нахије, мецена и један од најзнаменитијих Шапчана. 1898 — Елизабета Баварска, аустријска царица и мађарска краљица, жена Франца Јозефа. 1986 — Иван Стево Крајачић, југословенски револуционар и народни херој Југославије (рођ. 1906) 2017 — Ирена Мичијевић, српска позоришна, филмска и телевизијска глумица (рођ. 1972)
Празници и дани сећања 1919 — У дворцу Сен Жермен код Париза представници Аустрије, победничких сила у Првом светском рату и држава наследница Аустроугарске потписали су мировни уговор којим је формално престала да постоји аустроугарска монархија. Признате су новонастале државе међу којима и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Мировним уговором Аустрији је забрањено да се уједини са Немачком, а на име репарација Савезницима је предала своју морнарицу. 1974 — На основу споразума постигнутог у Алжиру, Португал је признала независност Гвинеје Бисао под вођством председника Луиса Кабрала.
Литература
http://www.b92.net/news/indexs.php?start=70&order=hrono&dd=10&mm=9&yyyy=2003