28. август (28.08.) је 240. дан у години по грегоријанском календару (241. у преступној години). До краја године има још 125 дана.

Догађаји

475 — Западноримски војсковођа Флавије Орест свргао и протерао цара Јулија Непота и поставио на престо свог десетогодишњег сина Ромула Августула. 1619 — Фердинанд II постао је римско-немачки цар. Његова владавина је обележена борбом против протестантизма, што је подстакло ширење Тридесетогодишњег рата. 1805 — На скупштини устаничких старешина у Борку је донета одлука о оснивању Правитељствујушчег совјета сербског као централног органа власти у устаничкој Србији. 1849 — Аустријске трупе под командом Јохана Јозефа Радецког савладале су отпор Данијела Манина и заузеле Венецију, која је у марту 1848. прогласила независност. Аустријска власт одржала се до 1866. када је подручје Венеције припојено Краљевини Италији. 1850 — У Вајмару је први пут изведена опера Рихарда Вагнера „Лоенгрин“. Оркестром је дириговао Франц Лист. 1903 — Оснивачка скупштина Кола српских сестара 1910 — На свечаној седници Народне скупштине у Цетињу кнежевина Црна Гора проглашена краљевином, а кнез Никола I Петровић краљем. 1916 — Немачка је у Првом светском рату објавила рат Румунији, а Италија Немачкој. 1922 — Радио-станица WEAF у Њујорку емитовала је, први пут у свету, рекламни оглас који је трајао 10 минута. 1936 — Завршен шаховски турнир у Нотингему победом Михаила Ботвиника. 1944 — Последњи немачки војници у Марсељу у Француској предали су се у Другом светском рату Савезницима; ослобођен је Тулон. 1963 — Борац за људска права Мартин Лутер Кинг одржао је пред 200.000 учесника протестног „Марша слободе“ на Вашингтон говор под називом „Сањао сам сан“. 1973 — У земљотресу југозападно од Сиудад Мексика погинуло је више од 500, а рањено око 1000 људи. 1975 — Француска је послала војску и полицију на Корзику да угуше демонстрације на којима је тражена аутономија. Французи су купили Корзику од Дјенове 1768. и од тада је део француске државе изузев периода 1794 — 1796, када је острво било под британском окупацијом. Шездесетих година 20. века ојачао је покрет за аутономијом. 1985 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1990 — Ирак је прогласио окупирани Кувајт 19. провинцијом Ирака. 1994 — На референдуму у Републици Српској 94% Срба изјаснило се против прихватања мировног плана Контакт групе за Босну и Херцеговину. 1995 — Од експлозије гранате на сарајевској пијаци Маркале погинуло је 37, а рањено 85 људи. Представници УН у Сарајеву оптужили су Србе за масакр цивила, а два дана касније авиони НАТО бомбардовали су положаје Војске Републике Српске. Ово намештено гранатирање било је повод за улазак НАТО пакта у рат против Републике Српске и наставак акције НАТО пакта и Хрватске против Републике Српске Крајине започете двадесетак дана раније. Тим акцијама потпуно је протерано српско становништво са територије Книнске Крајине, као и српско становништво из западних и југозападних делова Босне и Херцеговине. Република Српска је војнички поражена и била је принуђена да потпише мир у коме је изгубила више од трећине своје дотадашње територије. 2001 — Министарство унутрашњих послова Србије саопштило је да је из масовних гробница у Србији ископано више од 340 лешева за које се претпоставља да су жртве рата на Косову 1999. године.

Рођења 1749 — Јохан Волфганг Гете, немачки писац, политичар, песник, научник, филозоф и политичар. (прем. 1832). 1814 — Шеридан ле Фану, ирски писац. (прем. 1873) 1914 — Милош Минић, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Србије, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије. (прем. 2003) 1916 — Чарлс Рајт Милс, амерички социолог. (прем. 1962) 1917 — Џек Кирби, амерички илустратор, писац и уређивач стрипова. (прем. 1994) 1925 — Доналд О’Конор, амерички глумац, певач и плесач. (прем. 2003) 1930 — Патријарх српски Иринеј, 45. врховни поглавар Српске православне цркве. (прем. 2020) 1931 — Растислав Јовић, српски глумац. (прем. 1997) 1937 — Драгољуб Пљакић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 2011) 1940 — Роже Пенжон, француски бициклиста. (прем. 2017) 1949 — Светислав Пешић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер. 1956 — Луис Гузман, америчко-порторикански глумац. 1957 — Иво Јосиповић, хрватски композитор, правник и универзитетски професор, трећи председник Хрватске. 1959 — Брајан Томпсон, амерички глумац. 1960 — Ема Самс, енглеска глумица и ТВ водитељка. 1961 — Џенифер Кулиџ, америчка глумица. 1962 — Чава Димитријевић, српски фудбалер. (прем. 2006) 1962 — Дејвид Финчер, амерички редитељ и продуцент. 1965 — Шанаја Твејн, канадска музичарка и глумица. 1966 — Хулен Лопетеги, шпански фудбалски голман и фудбалски тренер. 1968 — Били Бојд, шкотски глумац и музичар. 1969 — Џек Блек, амерички глумац, комичар и музичар. 1977 — Тодор Гечевски, македонски кошаркаш. 1979 — Наташа Војновић, српски модел и глумица. 1982 — Тијаго Мота, италијанско-бразилски фудбалер и фудбалски тренер. 1984 — Паула Фернандес, бразилска музичарка. 1986 — Џеф Грин, амерички кошаркаш. 1986 — Арми Хамер, амерички глумац. 1989 — Валтери Ботас, фински аутомобилиста, возач Формуле 1 1990 — Бојан Кркић, шпански фудбалер. 1991 — Марко Вешовић, црногорски фудбалер. 1991 — Андреја Пејић, аустралијски модел. 2003 — Квавенжане Волис, америчка глумица и списатељица.

Смрти 430 — Аурелије Августин, епископ и филозоф. (рођ. 354). 876 — Лудвиг II Немачки, краљ Источне Франачке (Немачке). (рођ. 804) 1645 — Хуго Гроцијус, холандски правник, писац и хуманиста. (рођ. 1583) 1839 — Вилијам Смит, енглески геолог. (рођ. 1769) 1942 — Сава Шумановић, српски сликар. (рођ. 1896) 1987 — Џон Хјустон, амерички филмски режисер. (рођ. 1906) 1991 — Герман, патријарх Српске православне цркве. (рођ. 1899) 2006 — Мелвин Шварц, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1932) 2020 — Чедвик Боузман, афроамерички глумац (рођ. 1976)

Празници и дани сећања Велика Госпојина - Успење Пресвете Богородице, велики број породица, цркава и манастира СПЦ слави овај празник као своју славу. 1910 — На свечаној седници Народне скупштине у Цетињу, кнежевина Црна Гора је проглашена краљевином, а кнез Никола I Петровић краљем.