Градитељска целина — Бање у махали Илиџа у Горњем Шехеру у Бања Луци, данас Месна заједница Српске Топлице, проглашена је за националним споменик Републике Српске и Босне и Херцеговине. Специфичности махале Илиџа је изградња стамбених објеката уз изворе термалне воде (просечне температуре износе од 33 до 360 Целзијуса), како би се она уводила унутар објекта у засебну просторију куће са кадом за купање, или се купатило налазило у посебном објекту изграђеном поред куће, или се базен градио у дворишту куће. Национални споменик чине место и остаци Ебиног хауза, бања у саставу куће Мухарема Гушића, бања у саставу куће Бисере Шеранић, три бање са термалном водом у кући Демировића, Османчевића бања, место и остаци бање Жбана, бања Диреклија у стени уз обалу Врбаса, место и остаци бање Шугавица, као и бања Илиџа (Краљичина Илиџа или Трокића врело) уз обалу Врбаса.
Порекло назива и промена назива Познати турски путописац Евлија Челебија око 1660. године пише: „...Илиџа на латинском језику се каже бања. Како изван овог шехера на рубу башћа (бāг) има једно топло врело (илице), оно је добило име Бања. Како је, опет, у оно доба на њеној ивици постојао један шехер, он је добио име Лука. То се касније у народном говору једно с другим спојило и он је назван Бања Лука.Podaci o značenju imena Banja Luka: Otadžbina, Banja Luka, 1907, broj 13.Glasnik Jugoslovenskog profesorskog društva, svezak za juni-august 1934, Beograd, 1934, separata otisak Bosanska Krajina, str.13, bilj.1 Касније је део Бања Луке у коме се налазила илиџа добио назив Горњи Шехер.
Током 1990-их највероватније из политичких побуда, Горњем Шехеру је промењено име у Српске топлице, иако су у њему неколико векова живели поред Срба, Бошњаци и Хрвати.
Заштита Одлуком Комисија за очување националних споменика, на основу члана V став 4 Анекса 8 Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини и члана 39 став 1 Пословника о раду Комисије за очување националних споменика, на седници одржаној од 25. до 31. јануара 2005. године Градитељска целина — Бање у махали Илиџа у Горњем Шехеру, Бања Лука, проглашана ја за национални споменик Босне и Херцеговине.
Због све веће угрожености овог националног споменика неопходно је кроз јасно дефинисање функција надлежности и одговорности на нивоу Бања Луке, Републике Српске и Босне и Херцеговине, деловати и на промоцији Градитељске целине — Бање у махали Илиџа у Горњем Шехеру у Бања Луци, као туристичку дестинацију и културне баштине коју треба заштити на међународном нивоу.
Положај Национални споменик Бање у махали Илиџа у Горњем Шехеру (Римске топлице) налазе се на локацији која обухвата к.ч. бр. 670/1, 679/1, 674, 686/1 и 690, к.о. Бања Лука III-8, Општина Бања Лука, Република Српска, Босна и Херцеговина. Бања Диреклија, место и остаци бање Шугавица и бања Илиџа нису уцртани на карти (ситуиране су на десној обали Врбаса, у самом кориту реке, на потезу речног корита Врбаса које заузима површину североисточно од к.ч. број 628 до к.ч. број 358, к.о. Бања Лука III-8, Општина Бања Лука).
Комплекс бања у Горњем Шехеру који се налази у махали Илиџа на десној обали Врбаса, који у овом делу губи особине планинске и поприма особине равничарске реке, налази се у просторном обухвату дефинисаном следећим границама: са северозападне стране је ограничен коритом ријеке Врбас дужине око 200 метра низводно од новог гвозденог моста, те границом Улице Од Змијања Рајка (ранији назив: Улица браће Алагић) у дужини око 100 м југозападно од моста; југозападном границом к.ч. број 662, к.о. Бања Лука III-8 (парцела на којој се налази Бањско-рекреациони центар „Шехер”); на југоисточној стран природном границом преласка обронака Шехитлука у равничарски део, са обронцима Бањ брда (стари назив: Шехетлуци), обрасли храстом, грабом и црним бором. на североисточној страни к.ч. број 700, к.о. Бања Лука III-8 (Хаџи-Исаковића кућом). Географски положај Ова градитељска целина се налази на следећим географским координатама: 44°44.923 северне географске ширине и 17°08.801 источне географске дужине, 44°44.942 северне географске ширине и 17°09.534 источне географске дужине 44°44.936 северне географске ширине и 017°09.519 источне географске дужине.
Историја мини|Новчић Нумеријанов антонијан () мини|У Горњем Шехеру, данас Српске топлице откривено је око 600 комада римских бакрених новчића који се повезују са коришћењем термалних вода
Антика У доба Римљана, уз главни римски пут развила су се многобројна римска станична насеља као што су Lamatis (Крупа на Врбасу), Castra (Бања Лука), Ad Ladios (Трн, насеље 9 км удаљено од Бања Луке), Ad Fines (Лакташи). Због повољних привредних и географских услова који су постојали на ширем простору данашње Бања Луке Римљани су, уз главни римски друм Salona—Servitium (Солана—Сербинум), изградили неколико познатих римских насеља у којима су биле путне станице (): Lamatis (Крупа на Врбасу), Castra (Бања Лука), Ad Ladios (Трн, насеље 9 км удаљено од Бања Луке), Ad Fines (Лакташи).
Истраживања античких локалитета у Бањој Луци с краја 19. века доказала су постојање трговинске активности још у другом веку старе ере. Постојање ових римских насеља утврђено је седамдесетих година 20. века, приликом радова на изградњи Бањско-рекреационог центра Горњи Шехер, данас Српске топлице када је откривено око 600 комада римских бакрених новчића који се повезују са коришћењем термалних вода и указују на обичај stipem iacere (римски обичај бацања новчића у изворе воде у славу божанства или здравља императора). Откриће новчића из периода Римске републике и Римског царства ( — „Нумеријанов антонијан“), указује на претпоставку да је на овом простору римски новац био у оптицају већ у другом веку старе ере, као и да је остао у оптицају све до Валентинијана Првог (365. године).
Најстарија, досад позната, написана и сачувана вакуфнама из Бање Луке из 1554. године, казује о постојању сумпорних врела недалеко од Софи Мехмед-пашине џамије. С доласком Османлија, развија се и изградња хауза — наткривених базена. Извори сумпорних вода користили су се за лечење реуматичних обољења мишића, зглобова, неуралгија и кожних обољења. На локалитету Илиџе, развила се махала са многобројник хаузима. Назив „Илиџа” настао је од латинског израза за бању. Лековита вода користила се као купка у Ебин хауз, Маслин хауз (или Гушића бања), Хекерин хауз у башти Бисере Шеранић, хауз уз кућу Бисере Шеранић, Демировића бања, Османчевића бања, базенчић уз кућу Зеире Шеранић, Жбана, Диреклија, Шугавица, Краљичина Илиџа. Све бање су биле међусобно повезане дотоком топле воде.
Османски период мини|Софи Мехмед-пашиних задужбина на десној обали Врбаса, са Софи Мехмед-пашином махалом били су велики подстрек урбанистичком развоју Доњег Шехера Подручје са сумпорним врелима помиње се 1554. године у Софи Мехмед-пашиној вакуфнами под називом „Илиџа”, а затим у попису махала 1604. године у ком се помиње џамија-Илиџанска, чији се оснивач Махмуд Челеби. На том месту развила се истоимена махала са џамијом, а знатно касније и мектеб. Изградња Софи Мехмед-пашиних задужбина на десној обали Врбаса, као и изградња моста који је повезао, раније изграђену, Хункарија (Цареву) чаршију на левој обали Врбаса са Софи Мехмед-пашином махалом били су велики подстрек урбанистичком развоју Доњег Шехера. Низводно, низ Врбас, формиране су махале: мини|Један од објеката изнад реке Врбас у Горњем Шехеру Осман-шахова, Календарија (Шиникова), Ситарска махала и махала Табаци (из које, касније, настају две махале: Горњи и Доњи Табаци), махала Илиџа, узводно уз Врбас Царева махала, Хаџибегзаде махала, на Грабу, Џаферагина махала, на Грабу.
Између Врбаса и брда Шехитлука, на локалитету Илиџа, развија се истоимена махала која добија назив према лековитим термалним изворима(7) између којих је ишао поток топле воде, спуштајући се у Врбас.
Најстарији објекти махале Илиџа који су били изграђени имали су наткривени базен-хауз. Сви хаузи су били међусобно спојени потоком топле воде на коме су били дрвени мостићи, а уз саму обалу, и два мања зидана млина.Fejze Čavkića: O Banjoj Luci i njenoj okolici, Školski viestnik X, Sarajevo, 1903
Термална врела која се налазе на целом потезу махале Илиџа, а која су се користила, или се користе, као топле купке, су: Ебин хауз, Маслин хауз или Гушића бања, Хекерин хауз у башти Бисере Шеранић, Хауз уз кућу Бисере Шеранић, Демировића бања, Османчевића бања, базенчић уз кућу Зеире Шеранић, Жбана, Диреклија, Шугавица, Токића врело или Краљичина илиџа.
У близи ушћа потока у Врбас, била су два мања зидана млина, која су могла да раде и за време великих зима. Један млин је био својина Мухамеда Шеранића, а други се звао Мансеров. Набујале воде Врбаса су неколико пута уништавале и односиле млинове, ступе, табачке направе и мостове(9) изграђене на реци Врбас, а наведени млинови страдали у поплави која се догодила у периоду између 1903. године и Првог светског рата.
Период Аустроугарске владавине мини|Горњи Шехер у време Аустроугарске владавине (1901) За време аустроугарске владавине махала Илиџа није доживела неке веће промене. На месту на коме је Врбас најужи, након 1880. године, саграђени су: мост челичне решеткасте конструкције, војно купатило Жбана неколико објеката у аустријском провинцијском стилу: куће Гушића, Хаџиалића, Лиховића и Бисере Шеранић, неколико занатских и трговачких радњи (кафана Александера Голдбахера, кафана Карла Голдбахера у кући „Хладари” поред моста на Врбасу, Бајагиловића дућан у Хаџиалића кући, Менсерова кафана „Земаљска кугла”, обућарска радња Мустафе Трокића) које су касније затворене или су објекти у којима су се налазиле порушени у каснијем периоду.
Минбер (становници Бање Луке су је називали „мала мунарица” или „акшамлија”) и михраб мусале су срушени 1935. године.
Илиџанска џамија је срушена 1948. године. Имала је дрвену мунару и улазни трем са софама и била покривена кровом на четири воде.
У писаним изворима се наводи да су... Ова ископавања се доводе у везу са изградњом Бањско-рекреационог центра Горњи Шехер.
Друга половина 20. века Године 1989. на простору махала изграђена је Улица браће Алагић (данашњи назив улице: Од Змијања Рајка), којом се подиже ниво терена, покрива поток и руше мостићи.
Делови грађевинске целине мини|Бања у саставу куће Бисере Шеранић Градитељску целина — Бање у махали Илиџа у Горњем Шехеру чине материјални остаци ових хауза и бања:Tehnički snimak «Turska banja - Gornji Šeher», Osnova i presjek, mj. 1:50, Arhitektonski atelje, Zavod za zaštitu spomenika kulture Bosne i Hercegovine, Sarajevo. Ебин хауз — бања, саграђена у непосредној близини Маслиног хауза, отприлике 12 метара северно од њега, као једнопросторна грађевина квадратне основе (спољних габарита око 5,10x5,10 м). Бања у саставу куће Мухарема Гушића (Маслин хауз), грађевина једнопросторне диспозиције и квадратне основе (спољних димензија 6x6 м), са улазним отвором са северозападне стране уз дограђен претпростор чији је спољни фасадни зид, заједно са спољним северозападним зидом прислоњене куће, чини јединствену фасадну површину, која у потпуности сакрива визуре према бањи (купатилу). Бања у саставу куће Бисере Шеранић, грађевина једнопросторне диспозиције и квадратне основе, зидана каменом чији обимни зидови имају дебљину од отприлике 70 цм, а централни унутрашњи простор хауза има димензије 4,70x4,70 м. Три бање са термалном водом у кући Демировића, које су Браћа Демировић сместиле у три просторије приземног дела левог крила куће (гледано са улице). Османчевића бања (бања која се налази југоисточно од куће Османчевића), на удаљености од око 40 м североисточно од хауза у саставу куће Бисере Шеранић и око 25 м југоисточно од Османчевића куће Место и остаци бање Жбана, на локалитету некадашњег аустроугарског војног купалишта, на коме је остао сачуван само базен димензија око 4 x 5 метара и дубине око једног метра. Нема сачуваних података о објекту унутар ког се налазио базен.