Флора Републике Српске убраја се у најразноликије у читавој Европи, јер на овом простору живи око 3.300 биљних врста, које су значајне за оптимално функционисање екосистема, као и за живот људи на ширем простору Балканског полуострва.Beck-Mannagetta G., Malý K., Bjelčić Ž. (1967). Flora Bosnae et Hercegovinae 4 – Sympetalae, 2. Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine u Sarajevu, Prirodnjačko odjeljenje, Posebno izdanje 2: 5–111.
Историја Вегетација Босне и Херцеговине по први пут је сустематски истраживална у другој половини 20 века. Пионири фитоценолошких проучавања били су Хорват И. и Трегубов, са првим истраживањима Вранице (у четрвртој) и Клековаче (у петој деценији).3.5.4. Истраженост шумских екосистема У: Стратегија заштите природе Републике Српске , Влада Републике Српске, април, 2011.године, стр.98
Након Другог светског рата истраживањем шумских фитоценоза бавин се Фукарек П., који на Катедри за екологију шума Шумарског факултета у Сарајеву покренуо публицистичку и истраживачку делатност.
Током 1950-их Фукареку се придружују чланови његове школе Стефановић В. и Фабијанић Б., који реализују многе пројекте у сарадњи са Биолошким одсеком ПМФ-а у Сарајеву: Ритер-Студничка Х.
Значајан допринос истраживањима шумских екосистема Босне и Херцеговине дају познати ботаничари и еколози: Шилић Ч., Лакушић Р., Бјелчић Ж. и послије Реџић С. Стефановић и Беус В. и преузимају велики посао картирања шумске вегетације, кроз пројекте ех-Југославије (вегетацијске карте 1:1.000.000 и 1: 200.000, карта реалне вегетације, карте шумскопривредних подручја 1:25.000). Катедре је Еколошковегетацијска рејонизација Босне и Херцеговине, такође је дала свој допринос са серијом оригиналних карата 1:500.000).
Истраживања у Босни и Херцеговини била су од почетка заснована на Циришко-монпељешкој школи Браун-Бланкеа, али у наслеђе је остављен терет неусклађивања таксономије са европским, као и номенклатуре са доношеним Међународним кодексима (1976, 2000). Други очигледан недостатак досадашњих истраживања је несразмјерно лоше истражен западни део Републике Српске у односу на источни.
Носиоци истраживања шумских фитоценоза у последњој деценији 20. века су стручњаци шумарског факултета у Бања Луци Буцало В. и Брујић Ј., који су формирали снажан тим, који покушава да поменуте недостатке отклони. Суочен са недостатком темељних флористичких истраживања, птим је до сада дао највећи допринос у овој области.
Радовима Ћирића, Стефановића, Дринића, Манушева Л., Бурлице, Фабијанића, Диздаревића, Пролића, Павлича, Вукорепа и других истраживача, у периоду од 1971– 1983. године извршена је типолошка обрада већине шума у Босне и Херцеговине. У радовима који су објављени у наведеном периоду дати су подаци о производним карактеристикама истражених типова шума, а на основу резултата инвентуре шума на великим површинама од 1964–1968. године, као и каснијих теренских истраживања поменутих аутора.
Како типолошка истраживања напред наведених установа нису настављена и нису заокружена. У 2000-тих Буцало је покушао приближити босанску и србијанску типологију шума.
Опште информације Укупна површина Републике Српске износи 24.666 km² . Пољопривредно земљиште заузима 1.251.695 ha, односно 50,70% територије. Шуме и шумско земљиште покривају 1.276.707 ha или 51,77%. Трстици и мочваре заузимају 616 ha, а остатак од 153.351 ha или 6,27% су непродуктивне површине (изграђене површине, камењари, клизишта).Стратегија развоја пољопривреде Републике Српске до 2015. године
Са аспекта биолошке и геолошке разноврсности флористичко богатство, територија Републике Српске представља уникатно подручје у Европи. На терене испод 500 m надморске висине отпада око 48%, а на терене изнад 1,00 m око 20% површине Републике Српске, што указује на изузетну разноврсност територије у погледу физичко-географских услова.
Висок степен очуваности природе, таништа и екосистема на њеној територији одржао се до данас захваљујући утицајима фактора, као што су: специфична орографија, геолошка подлога, хидрологија, екоклима, спорадично испољени антропогени утицаји. Подручје Републике Српске је нарочито интересантно са становишта заступљености и очуваности геолошких раритета. Специфични климатски услови резултирали су развојем бројних, ретких, ендемских и реликтних биљних заједница. Прашума Перућица са површином од 1.434 ha, представља највећи прашумски резерват у Европи.
На територији Републике Српске налазе се квалитативно највриједније биолошко-просторне целине на нивоу Босне и Херцеговине, међу које спадају: два национална парка Сутјеска и Козара, шумски резервати Лом, Јањ и Перућица, Рамсарско мјесто, Бардача код Српца, и неколико парк-шума и заштићених пејзажа и бројни други вредни објекти.
Шуме мини|Букова стабла у прашуми Перућица На површини од око 1 милион ха којим газдује предузеће "Шуме Републике Српске", четинари су заступљени са 38% а лишћари са 62%. Међу четинарима најзаступљеније је јела са 18%, следе смрча са 14%, црни бор 3% и бели бор 2% Међу лишћарима доминира буква са 45%, следи храст са 8%, племенити лишћари 7% и остали лишћари 7%.
Годишњи прираст шума износи око 5 милиона м3, а годишњи етат око 3,5 милиона м3. Прашума Сутјеска Вегетација прашуме сутјеска састоји се из густих шума (66%), које се састоје од великих букових стабала високих 60 метара, са обимом од око једног и по метра,те ендемичних примерака црних борова. Дрвеће у прашуми Перућица никада није пописивано, а нека од њих стара су чак 300 година.Bucalo V., Brujić J., Travar J., Milanović Đ. (2007). Pregled flore prašumskog rezervata Lom. Šumarstvo 95: 35–48.
На падинама северозападних брда постоје густе четинарске и букве до висине од 1.600 метара, док су у осталим деловима веома стрме падине неплодне и камените. Пашњаци се налазе на надморским висоравнима изнад 1.600 метара. 593x593px|мини|центар|Између шума су планински пашњаци, ливаде и каменита подручја са местимичним растињем, и цветно богатство које обухвата 2.600 врста васкуларних биљака, од којих су многе ретке и ендемске врсте, као и приближно стотину врста јестивих гљива.
Поплавне шуме мини|Бела врба Поплавне шума чине:
бела врба (Salix alha) има високо беличасто стабло, која сплетом кореновог система заштићује обале риека од претеране ерозије; крта врба (Salix fragilis), омање дрво чије су гранчице у основи јако крте, а лиска у основи је најшира (у парковима се гаји жута или жалосна врба, (Salix babiloni-са); ловор врба (Salix petandra) која има кожасте јајасте листове, мини|Бегренаццрвенкаста врба или ракита (Salix purpurea) је жбунаста биљка са црвенкастим изданцима и пупољцима који су отпорна на сушу и мраз, користи се у плетарсву; мини|Црна тополабарска ива (Salix cinerea) има разгранат, густ и низак грм са обрнуто јајоликим листовима, који су на средини ужи, насељава брдске и планинске потоке и влажне ливаде; расте на плодним влачним земљиштима нарочито уз рубове и оазе шума, те на пожаришту (слична јој је велелисна врба S. grandifolia која расте у шумама): пузава врба (Salix perens) расте ниско по земљи, и спречава ерозију; багренац (Amorpha fructicosa) алхотона врста која се нарочито расте уз Саву; црна топола (Populus nigra) чије дрво нараста до 25 m; мини|Црна јовабела топола (Populus alba), чије дрво досеже и до 30 m; евроамеричка топола (Populus euroamericana), алохтона врста која има уску крошњу која у пролеће има бакреноцрвено лишће; црна јова (Alnus glutinosa) која расте дуж обала река, живозелене је боје и са мало назубљеним листовима (млади листови су лепљиви); сива јова (Alnus incana), која расте уз потоке изнад 500 m н.в. (на високим планинама Зеленгоре, расте зелена јова, (Alnus viridis); крушина или трушљика (Frangula alnus).
Листопадне шуме мини|Шума храста лужњака|223x223px 282x282px|мини|Пољски брест Шуме храста Шуме храста лужњака или робура (Quercus robur), са листовима који имају кратке петељке, а плодови на дугим петељкама, у Републици Српској развијају се на вишим положајима, на којима се вода задржава у зони ризосфере. У Поткозарју налази се у облику шумских оаза или солитера.
Шуме храста китњака (Quercus petrea) у чији састав улази: обични граб (Carpinus betulus) су богато заступљене на брдском положају Козаре у облику заједнице Quercus - Carpinetum, која није изложена поплави, а нарочито је развијена на јужним експозицијама.
Мезофилне шуме храста китњака и обичног граба заузимају широк простор у брдском појасу градећи типичан климатски екосистем. Шуме кестена Шуме питомог кестена (Castanea sativa) развијају ce на северозападним падинама Козаре око Костајнице (и на Просари) на топлијим стаништима у Републици Српској. Шуме бреста Пољски брест (Ulmus campestris) има мале лисотве који су у основи асиметрични, мини|Бела бреза Вез (брест) (Ulmus levis), Горски брест (Ulumus scabra). Шуме јасена Пољски јасен (Fraxinus angustifolia). Шуме брезе мини|Јаворац Шуме брезе (Betula verrucosa) јављују се у облику оаза или солитера у листопадним шумама на хладнијим стништима. Шуме јасике Шума јасике (Populus tremula) јавља се у облику оазе или солитерних стабала у буковој шуми. Шуме липе Крупнолисна липа (Tilia grandifolia), Шуме букве мини|Букова шума на Козари Шума букве (Fagus moesiaca) доминантна је у сливу Мљечанице и на Витловској коси, Равној гори, Бијелој води, Котловачи, Буковици, Кривој страни, Јелица потоку, у виду високих стабала до 35 m, пречника 150 cm и старости 300 година.
Мезофилне букове шуме по правилу заузимају северне експозиције, са блажим нагибом, на земљишту шија је геолошка подлога хетерогена.
Ксеротермне букове шуме развијају се према јужним експозицијама ca већим нагибом, већином на кречњацима и доломитима, односно на Земљишту комбисолу, у условима средња годишња влажност ваздуха између 65 и 75%, средње годишње температуре између 7 и 9 °C, (-20 °C до 40 °C) и средња годишња осунчаности између 1.800 и 2.000 сати. Јаворове шуме У јаворовим шумама доминирају: Млеч (Acer platanoides), јавор глувач (Acer obtusatum), жестика (Acer tataricum), горски јавор (Acerpseudoplatanus) који се појављује као оаза или најчешће као солитарно стабло. Налазе се на простору Јаворовог бунара изнад Црне ријеке североисточно од Мраковице у којима се налазе ретка стабла букве и јеле, али и на другим ликацијама у Републици Српској.
Мешовите шуме мини|Мезијска буква (Fagus moesiaca) мини|Обична јела (Abies alba) У мешовита шумама доминира мезијска буква (Fagus moesiaca) и обична јела (Abies alba) на пример: северно преко Мотајице (806 m) до Главуше (792 m) где доминира јела од 67%, буква 30% и остале врсте 3% (смрча, црни бор).
Мешовите шуме које доминирају на Козари су на: подручју потока Зофика (буква, липа, лијеска); Похоровом брду и Ратовоје главици (храст, буква, јела); Долиници и Јовачу (високе шуме букве и јеле); Буковом виру (буква и јела).
Шума тисе (Taxus hacata) налази се уз поток Тисоваче која је деградирана, те се налазе солитерн стабла. Неколико стабала се налазе у кањону Врбаса (12 km изнад Бања Луке).
Шума јеле (Abies alba) доминира на платоу Мраковице (806 m), али се спушта према мешовитим шумама између Велике и Мале Мљечанице до 400 m н.в. у храстовим шумама.
Висока и густа четинарска шума на планини Клековачи расте до надморске висине од око 1.500 м, а потом прелази у ређу букову шуму. Сам врх Клековаче обрастао је клеком, ниским растињем, па се претпоставља да је по њему планина и добила име.
Шумске културе у виду унешених врста мини|Европски ариш (Larix decudua) На појединим локалитетима (као нпр на Козари) развијене шумске културе у виду унешених врста јавља ју се: црни бор (Pimts nigra), бели бор (Pinus sihestris), Европска смрча (Picea exelsa), Европски ариш (Larix decudua), Багрем (Robinia pseudoacacia), дуглазија (Pseudotsuga menzeiesii).
Угрожене врсте мини|Тиса мини|Љутић мини|Висибаба