мини|300п|Конференција за штампу поводом доделе Нобелове награде за економију 2008. године Нобелову награду за економију, званично Награду Шведске банке за економске науке у знак сећања на Алфреда Нобела (), основала је Шведска народна банка, а додељује је Шведска краљевска академија наука. Награда је први пут додељена 1969. године Рагнару Фришу и Јану Тинбергену. Сваки добитник прима медаљу, диплому и новчану награду која се мења током година.

До сада је награда додељена 56 пута, а примило ју је 96 особа. Од њих су 90 били мушкарци. Прва жена која је добила награду била је Елинор Остром 2009. године. Након ње су у томе успеле Естер Дуфло 2019. године и Клаудија Голдин 2023. године. Дуфло је, са 46 година, уједно и најмлађа добитница награде, а Леонид Хурвич је, са 90 година, најстарији добитник. Са 33 лауреата, Универзитет у Чикагу је институција са највише предавача који су били добитници Нобелове награде за економију.

Нобеловци Година Слика Добитник Држава Разлог Реф. 1969. 75px Рагнар Фриш „за развој и примену динамичких модела за анализу економских процеса” 75px Јан Тинберген 1970. 75px Пол Самјуелсон „за развој статичке и динамичке економске теорије и за активни допринос у подизању нивоа анализе у економији” 1971. 75px Сајмон Кузнец „за емпиријски засновану интерпретацију економског раста, која је довела до детаљнијег увида у економску и социјалну структуру и развој” 1972. 75px Џон Хикс „за пионирски допринос теорији опште економске равнотеже и теорији благостања” 75px Кенет Ароу 1973. 75px Василиј Леонтијев „за развој улазно-излазних метода и за његову примену на значајне економске проблеме” 1974. 75px Гунар Мирдал „за пионирски рад у теорији новца и економских флуктуација и за анализу међузависности економских, друштвених и институционалних феномена” 75px Фридрих Хајек 1975. 75px Леонид Канторович „за допринос теорији оптималне алокације ресурса” 75px Тјалинг Копманс 1976. 75px Милтон Фридман „за проучавање анализе потрошње, монетарне историје и теорије и за демонстрацију сложености стабилизационе политике” 1977. 75pxБертил Олин „за велики допринос теорији спољне трговине и међународних токова капитала” 75px Џејмс Мид 1978. 75px Херберт Сајмон „за пионирско истраживање поступака доношења одлука у економским организацијама” 1979. 75px Теодор Шулц „за пионирско истраживање економског развоја са посебним нагласком на решавање проблема земаља у развоју” Артур Луис 1980. Лоренс Клајн „за стварање економетријских модела и њихову примену у анализи економских флуктуација и економских политика” 1981. 75px Џејмс Тобин „за анализу финансијских тржишта и њихових веза са одлукама о трошковима, запосленошћу, производњом и ценама” 1982. Џорџ Стиглер „за значајне студије о индустријским структурама, функционисању тржишта и узроцима и ефектима државне регулације” 1983. 75px Жерар Дебре „за укључивање нових аналитичких метода у економску теорију и за темељну реформулацију теорије опште равнотеже” 1984. Ричард Стоун „за фундаменталне доприносе развоју система националних рачуна чиме су побољшане основе емпиријске економске анализе” 1985. 75px Франко Модиљани „за пионирску анализу штедње и финансијских тржишта” 1986. 75px Џејмс М. Бјукенан „за развој уговорне и конституционалне основе у теорији доношења економских и политичких одлука” 1987. 75px Роберт Солоу „за допринос теорији економског раста” 1988. 75px Морис Але „за пионирски допринос теорији тржишта и ефикасног коришћења ресурса” 1989. 75px Тригве Хавелмо „за разјашњење теорије вероватноће као основе економетрије и за анализу симултаних економских структура” 1990. 75px Хари Марковиц „за пионирски рад у теорији финансијске економије” Мертон Милер 75px Вилијам Шарп 1991. 75px Роналд Коуз „за откриће и разјашњење значења трансакционих трошкова и власничких права за институционалне структуре и функционисање економије” 1992. 75px Гари Бекер „за проширење домена микроекономске анализе на широки спектар људских понашања и интеракција, укључујући и понашања невезана за тржиште” 1993. 75px Роберт Фогел „за обнављање истраживања економске историје применом економске теорије и квантитативних метода ради објашњења економских и институционалних промена” 75px Даглас Норт 1994. Џон Харшани „за пионирску анализу равнотеже у теорији некооперативних игара” 75px Џон Неш 75px Рајнхард Зелтен 1995. 75px Роберт Лукас „за развој и примену хипотезе о рационалним очекивањима, што је трансформисало макроекономску анализу и продубило наше разумевање економске политике” 1996. 75px Џејмс Мерлиз „за фундаменталне доприносе економској теорији подстицаја у условима асиметричних информација” 75px Вилијам Викри 1997. 75px Роберт Мертон „за нови метод одређивања вредности деривата” 75px Мајрон Шоулс 1998. 75px Амартија Сен „за допринос економици благостања” 1999. 75px Роберт Мандел „за анализу монетарне и фискалне политике у условима различитих режима девизног курса и анализу оптималних валутних подручја” 2000. 75px Џејмс Хекман „за развој теорије и метода анализе селективних узорака” Данијел Макфаден „за развој теорије и метода анализе дискретног избора” 2001. 75px Џорџ Акерлоф „за анализу тржишта са асиметријом информација” 75px Мајкл Спенс 75px Џозеф Стиглиц 2002. 75px Данијел Канеман „за интегрисање увида из психолошких истраживања у економску науку, нарочито оних који се односе на човеково просуђивање и доношење одлука у условима неизвесности” 75px Вернон Смит „за лабораторијске експерименте као оруђа у емпиријској економској анализи, нарочито у студијама алтернативних тржишних механизама” 2003. 75px Роберт Ингл „за методе анализе економских временских серија са варијабилношћу времена” 75px Клајв Грејнџер „за методе анализе економских временских серија са заједничким трендовима” 2004. 75px Фин Кидланд „за доприносе динамичној макроекономији: временска конзистентност економске политике и покретачке снаге иза привредних циклуса” 75px Едвард Прескот 2005. 75px Роберт Ауман „за боље разумевање сукоба и сарадње кроз анализу теорије игара” 75px Томас Шелинг 2006. 75px Едмунд Фелпс „за анализу међувременских компромиса у макроекономској политици” 2007. 75px Леонид Хурвич „за постављање темеља теорије конструктивног механизма” 75px Ерик Маскин 75px Роџер Мајерсон 2008. 75px Пол Кругман „за анализу трговинских образаца и локације економске активности” 2009. 75px Елинор Остром „за анализу економског управљања, нарочито заједничких добара” 75px Оливер Вилијамсон „за анализу економског управљања, нарочито границе чврстине” 2010. 75px Питер Дајмонд „за анализу тржишта са тражењем неслагања” 75px Дејл Мортенсен 75px Кристофер Писаридес 2011. 75px Томас Сарџент „за емпиријско истраживање узрока и последица у макроекономији” 75px Кристофер Симс 2012. 75px Алвин Рот „за теорију стабилних расподела и праксу тржишног дизајна” 75px Лојд Шепли 2013. 75px Јуџин Фама „за емпиријску анализу цена актива” 75px Ларс Питер Хансен 75px Роберт Шилер 2014. 75px Жан Тирол „за анализу тржишне моћи и регулације” 2015. 75px Ангус Дитон „за анализу потрошње, сиромаштва и благостања” 2016. 75px Оливер Харт „за допринос у области теорије уговора” 75pxБенгт Холмстрем 2017. 75px Ричард Талер „за допринос у области бихејвиоралне економије” 2018. 75px Вилијам Нордхаус „за интегрисање климатских промена у макроекономску анализу на дуге стазе” 75px Пол Ромер „за интегрисање технолошких иновација у макроекономску анализу на дуге стазе” 2019. 75px Абиџит Банерџи „за експериментални приступ ублажавању глобалног сиромаштва” 75px Естер Дуфло 75px Мајкл Кремер 2020. 75px Пол Милгром „за побољшања теорије аукција и проналаске нових формата аукција” Роберт Б. Вилсон 2021. 75px Дејвид Кард „за емпиријски допринос економији рада” 75px Џошуа Ангрист „за методолошки допринос анализи узрочно-последичних веза” 75px Гвидо Имбенс 2022. 100x100px Бен Бернанке „за истраживање банака и финансијских криза” 75px Даглас Дајмонд 75px Филип Дибвиг2023 94x94px Клаудија Голдин „за унапређење разумевања исхода на тржишту рада жена” 2024. 75px Дарон Аџемоглу „за студије о томе како се институције формирају и како утичу на просперитет” 75px Сајмон Џонсон 75px Џејмс А. Робинсон 2025. 75px Џоел Мокир „за идентификацију предуслова за одрживи раст кроз технолошки напредак” 75px Филип Агјон „за теорију одрживог раста кроз креативну деструкцију” Питер Хауит

Референце

Спољашње везе Званични веб-сајт Нобелове награде за економију Званични веб-сајт Шведске краљевске академије наука Званични веб-сајт Нобелове награде

Категорија:Нобелова награда за економију