мини|Трудни мужјак морског коњица Трудноћа код мужјака је инкубација једног или више ембриона или фетуса од стране припадника мушког пола код неких врста. Већина врста које се размножавају полним путем су хетерогамне — женке производе веће гамете (јајне ћелије), а мужјаци производе мање гамете (сперматозоиде). Код готово свих животињских врста које су вивипарне (рађају живе младе), потомство носи женка до рођења, али код риба из породице Syngnathidae (морска шила, морски коњици и лиснати морски змај), мужјаци обављају ту функцију.
У животињама
Породица Syngnathidae
мини|Трудни мужјак морског коњица Породица риба Syngnathidae има јединствену карактеристику високо изведеног облика мушке бриге о леглу која се назива „трудноћа код мужјака”. Породица је веома разноврсна и садржи око 300 различитих врста риба. У *Syngnathidae* спадају морски коњици, морска шила, као и шарени и лиснати морски змајеви. Мужјаци неких од ових врста поседују трбушну врећицу (врећицу за легло) на трупу или репу; код других врста, јаја су једноставно причвршћена за труп или реп мужјака када их женка положи. Иако се дефиниције трудноће међу биолозима донекле разликују, ихтиолози сматрају да сви чланови ове породице испољавају трудноћу код мужјака, чак и они без спољашње трбушне врећице.
Оплодња се може одвијати у врећици или у води пре имплантације, али у оба случаја, трудноћа код мужјака породице *Syngnathidae* обезбеђује им потпуну сигурност у очинство. Након имплантације у или на трбушну врећицу или плочу за легло, мужјак инкубира јаја. Многе врсте врше осморегулацију течности у трбушној врећици како би одржале одговарајући pH ниво за ембрионе у развоју. Код најмање неких врста, мужјак такође снабдева своје потомство хранљивим материјама попут глукозе и аминокиселина путем високо васкуларизованих места везивања у или на свом телу.
Овај период инкубације може трајати много дуже него производња новог легла јаја код женке, посебно у умереним регионима где трудноће трају дуже, што доводи до репродуктивног окружења у којем полна селекција може бити јача код женки него код мужјака због повећаног родитељског улагања мужјака. Овај преокрет уобичајених полних улога пронађен је само код морских шила, док су морски коњици углавном прихваћени као моногамни. Неке врсте морских шила показују класичну полиандрију због ове јединствене ситуације. Мужјаци обично преферирају женке веће телесне грађе и истакнутих украса попут плаве пигментације коже или кожних набора. Мужјаци неких врста су очигледно способни да апсорбују јаја или ембрионе док су у трбушној врећици. У овим случајевима, ембриони са највећом стопом преживљавања су они чије мајке показују преферирани фенотип.
Syngnathidae* је једина породица у животињском царству на коју је примењен термин „трудноћа код мужјака”.
Остале животиње
Године 2021. кинески истраживачи са Поморског медицинског универзитета у Шангају објавили су препринт студије која је покушала да оплоди мужјаке пацова, користећи парабиозу са женкама пацова. Сваки мужјак пацова је кастриран, хируршки спојен са женком и пресађена му је материца. Истраживачи су затим имплантирали ембрионе у материцу и мушког и женског парабионта. Трудноће су се развијале до два дана пре краја пуног термина, а завршене су царским резом. Истраживачи су проучавали 46 таквих парабиотских парова. У више од половине парова, ни мужјак ни женка нису остали трудни са нормалним ембрионима; у око једне трећине парова, само је женка остала трудна; а у шест парова, и женка и мужјак су остали трудни. Није било парова у којима је само мужјак парабионт остао трудан. Студија је привукла велику пажњу и изазвала контроверзе, при чему су неки истраживачи доводили у питање корисност таквог истраживања, док су други покретали питања биоетике.
Године 2023. јапански научници су користили ћелије коже два мужјака миша да створе јајне ћелије и добили легло од седам младунаца. Јајне ћелије су имплантиране у сурогат женке миша. Тренутни недостатак је што је стопа успешности 1% (7 мишева је рођено из 630 покушаја). Ова прекретница у репродуктивној биологији објављена је у британском научном часопису Nature, подстичући идеју о већим репродуктивним могућностима у будућности. Тим је предводио развојни биолог Кацухико Хајаши са универзитета Осака и Кјушу.
У људима
Види још Мушка јајна ћелија
Референце
Категорија:Андрологија