Судетски Немци или Судетонемци (, али и Deutschböhmen – „чешки Немци“, Deutschmährer – „моравски Немци“, или Deutschschlesier – „шлески Немци“) су немачка мањина која је за Чехе била одувек географски и историјски нетачан показатељ, који се користе од касних 1930-их година 20. века од стране немачки националисти у северозападном пограничном региону Чешке. Овај термин се примењивао на немачко становништво, које је од средњег века живело у пограничном подручју, које се (опет нетачно и једноставно) назива Судетима. Са порастом сепаратизма у време Прве чехословачке републике, коју је политички представљала Судетска немачка странка, термин Судети Судетска Немачка почео је произвољно да се примењује на целокупно погранично подручје насељено немачком мањином. Под утицајем атмосфере из периода, снажних прокламација чешких медија и чешких политичара почела је да се користи ова језичка кованица од 1930-их.
Иако се за присталице Судетске немачке странке израз „судетски Немци” може користити сасвим логично, примена овог израза на антифашисте који говоре немачки или особе јеврејског порекла је проблематична. Чини се потпуно бесмислено на овај начин етикетирати чешке Немце из унутрашњости републике. Из горе наведених разлога, многи аутори користе мање наглашени израз чешки Немци да би описали становништво Чешке Републике које говори немачки, а који се може применити и на садашњи и на старији период, који претходи национално и политички напетом периоду прве половине 20. века.
Вишевековни суживот мини|Фазе немачке колонизације истока од 8. до 14. века мини|Немци у Шумави мини|Der Ackermann aus Böhmen („ Боемски орач“), рукопис из 15. века, Универзитет у Хајделбергу Судети (чеш. и , ; пољ. Kraj Sudetów) су у географском смислу само део подпровинција Крконоше-Јесенице која је у политичком смислу део у Чешкој, јужној и северној Моравској, око половини Чешке Шлезије, осим источног деле територије Чешке и Шлезије), која је етнички разнолика, јер су много векова на њој живели заједно Немци, Чеси и Пољаци. Граничне планине око данашње Чешке (Новохрадске планине, Шумава, Славковска шума, Крушне планине, Лужичке и Јизерске планине) пролазе кроз готово читаву Судетску област, Крконоше, планине Орлицке и Хрубы и Низкы Јесеник), па отуда донекле погрдна ознака за становнике „скопчаци“ (људи са брда).
Германска племена насељавала су ову територију пре доласка Словена, на пример Маркомани, који су протеривали келтска племена са ове територије. Током сеобе народа, већина Немаца напустила је ову територију.
Немачка насеља, углавном ретка, настају дуж границе у доба владавине последњих Пшемисловића , посебно од средине 13. века, под Пшемислом Отакаром II. Колонисти су дошли на позив чешких монарха да обрађују, ревитализују мала или потпуно ненасељена погранична подручја Чешке и ојачавају моћ монарха над племством. Чеси су живели углавном у низинама дуж река и нису имали искуства за живот у планинским пределима. Нови Немци су населили то подручје, оплодили земљу и углавном су овде успешно бавили пољопривредом.
Међутим нису на том простору живели само становници данашње Немачке, међу колонистима који су основали велики део чешких градова и села, били и становници данашње Француске, Белгије, Холандије, Швајцарске и Аустрије, али су временом они постали Немци. Супротно томе, Нимбурк су, на пример, насељавали немачки и холандски колонисти, који су били привилеговани до 15. века.
Током хабзбуршке ере, велики број етничких Немаца настанио се на рубном делу Чешке у близини планина Судета и Ерца на модерној чешко-немачкој граници, па су постепено постали познати као Судетски Немци. Са обновљеном етничком немачком доминацијом у Чешкој, немачка мањина у региону преселила се у немачка говорна подручја у Аустрији и на границу Немачке. Велики број имиграната пољопривредника из Баварске и Саксоније преселио се преко границе у Хабсбуршку Чешку и оно што је постало познато као Судетска област која говори немачки.
Због снажне манифестације католичанства у јужној Немачкој и обавезне верске доктрине аустријских Хабсбурговаца, ови судетски Немци су остали чврсто католички. Доносећи са собом своје јужнонемачке дијалекте и културу, судетски Немци су полако еволуирали и постали своја изолована и хомогена планинска заједница у нацији, иначе већински словенској. Судетски Немци су се усредсредили на пољопривреду и рударство.
Ове две етничке групе, односно Чеси и Немци, живели су на чешком простору дуги низ векова заједно.. Praha: Academia 1996. 464 s. . Мешајући се међусобно и немачка култура је значајно обогатила чешку културу, помогла је у њеном стварању и постала њен саставни део. Ситуација око њиховог суживота почела је да ескалира појавом национализама када је Хуситска олује већ имале националну димензију, током којих се немачко становништво у градовима и на селу супротставило калежу. У другој половини 15. века, Бохуслав Хасиштејнски је написао да су Прагери „пријатељски настројени према странцима, они само мрзе Немце, имајући их за противнике њиховог размишљања у вери“. Током 1495. цех месара у Оломоуцу, који је имао претежно немачки карактер, није желео да прими ниједног Чеха („Пехм“) у свој цех, већ само месаре „добре немачке врсте“. Национална трвења наставила су се и у 16. веку, на пример у Плзену, градско веће је 1500. године одлучило да се градски закон не даје Немцима „који не знају ништа чешки“. У Литомерицама је 1514. године градско веће одлучило да не дозволи долазак Немаца или других странаца у град. У Устију над Лабемом , 1516. године, депутацију одборника Литомерице напало је немачко становништво града, проглашавајући их за „јеретике“., str.
Чешко-немачки односи нагло су се погоршали у другој половини 19. века у вези са ширењем бирачког права и изборном агитацијом, када је језик постао политички фактор. У априлу 1897. године издати су Баденијеви прописи о језику који су изједначавали чешки и немачки језик. Немачки посланици започели су опструкције у Царском савету у Бечу у знак протеста против равноправности Чешке, а током лета 1897. у немачким областима Чешке одржале су се антивладине и анти-чешке демонстрације, које су понекад прерасле у пљачку чешких домова. Након оставке баденске владе у новембру 1897, национални немири су се проширили и на Праг.
У мају 1908. године у Прагу су избиле вишедневне уличне борбе између Чеха и Немаца, у којима је учествовало неколико хиљада људи, а гомила је напала и немачко позориште у Прагу. 500px|мини|центар|Етничка мапа Чехословачке из 1930.
Чехословачка и Судетски Немци мини|Судетски немачки Фреикорпс мини|Посета Вилхелма Фрицка Јацхимову мини|Судетски Немци враћају чешко име града Шумперк (Mährisch Schönberg) након окупације 1938. године
У време када је донета одлука о оснивању Чехословачке, на граници будуће државе живело је много више Немаца него Чеха. За „чешке Немце“, којих је тада на овим просторима било 36,7 одсто, идеја о чешкој националној држави, садржана у Декларацији три краља из јануара 1918. године, била је потпуно неприхватљива. Било је могуће само стварање мултинационалне државе са загарантованим националним правима.
Чешки Немци нису желели да прихвате да ће њима владати Чеси, и многи судетски Немци - нарочито у почетку - одбили су да признају стварање Чехословачке , коју су Чеси, с друге стране, схватили као своју националну државу и нису желели да прихвате губитак положаја већинске националности од Дунавске монархије.. 720 s.
После 28. октобра 1918. судетски Немци су покушали да се позову на право на самоопредељење засновано на мировној политици Вудроа Вилсона, па су створили засебне провинције са покрајинском владом. При томе су подручја са већинским Немачким становништвом остале у послератној аустријској држави.
Судетски немачки посланици из Царског савета основали су сепаратистичке јединице на граници с циљем придруживања Немачкој и Аустрији у настајању . То су биле провинције немачке Чешке (Deutschböhmen) са центром у Либерецу и Судетима са центром у Опави, док су се остала претежно немачка подручја на југу Чешке и Моравске желели да припоје Горњој и Доњој Аустрији. По овим настојањима градови Брно, Оломоуц и Јихлава са околином треболо је да постану део Републике Аустрије.
Чехословачка влада није прихватала ниједан од ових сепаратистичких напора и започела је обезбеђивање чехословачке територије војном операцијом. Судетски Немци прибегли су мање-више пасивном отпору чешкој војсци, која је од 31. октобра 1918. до 28. јануара 1919. постепено заузимала границу . Борбе или крвави сукоби догађали су се само спорадично, што је резултовало губитком више од десетак Немаца.
Формиран је низ немачких мањинских политичких партија и националистичких кругова, укључујући социјалисте, комунисте и судетске нацисте. Судетска немачка социјалдемократска странка организовала је 1919. године велике демонстрације и опште радне штрајкове. То су биле демонстрације, на пример, у Либерецу, Моравској Требови или Кадану.
Дана 4. марта 1919. године скоро сви Судетски Немци су мирно демонстрирали, тражећи своје право на самоопредељење. Ове демонстрације подржао је једнодневни генерални штрајк немачког становништва. У Кадану је одржан мирни протест против немогућности учешћа на аустријским парламентарним изборима. Међутим, истовремено, то је требало да буде демонстрација права на самоопредељење нација коју је промовисао амерички председник Вилсон. Како изнајмљена сала није била довољна, демонстрације су се преселиле на трг и догодио се сукоб између немачког становништва и чешких војника - проблем је настао када је застава Чешке постављена на торањ градске куће.
мини|Судетски Немци из Чеба поздрављају Хитлера након преласка границе са Чехословачком 1938. године. Демонстрације је сузбила чехословачка војска, а у њима је било 54 убијених и 84 рањених.Suppan, Arnold: Austrians, Czechs, and Sudeten Germans as a Community of Conflict in the Twentieth Century, strana 9 Међу убијеним Немцима било је и на десетине жена и деце.
На сличан начин је интервенисала и чехословачка војска током демонстрација у другим пограничним градовима. Иако је руководство нове Чехословачке извукло поуку да се таква трагедија убудуће не сме поновити по сваку цену, чешка политика није ни најмање озбиљно разматрала немачке захтеве. Иако су се изрази негодовања због окрутности чешке администрације појавили у светској штампи, ови захтеви су убрзо заборављен.
У Бохемији и Моравској догађаји од 4. марта тада су деловали као важна прекретница за уједињење Немаца из различитих региона у једну „судбоносну заједницу“, за стварање националности познате као Судетски Немци и територија насељених њима као Судетска област.
Уговор из Сен Жермена Мировни уговор из Сен Жермена од 10. септембра 1919. године дефинитивно је доделио територију Судета Чехословачкој држави, остављајући судетске Немце у улози велике националне мањине. Према подацима из 1921. године, становништво мултинационалне Чехословачке сачињавало је: 6,6 милиона Чеха, 3,3 милиона Немаца, 2 милиона Словака (који су се у то време често рачунали са Чесима у такозваној чехословачкој нацији, Чехословаци), 700 000 Мађара , 500.000 Русина , 300.000 Јевреја, 100.000 Пољака , Мањи број Рома (Цигана), Хрвата и других етничких група. Немци су чинили трећину укупног становништва Чешке е и око 23,4 процента чехословачке популације (укупно 13,6 милиона).
У Судетима је република имала значајан удео у хемијској, рударској, текстилној и стакленој индустрији.
Најзначајније средиште свенемачког национализма био је град Цхеб и околина. Немци су насељавали и заостала пољопривредна подручја на југу и југозападу Чешке.
Моравску је углавном насељавало немачко становништво, претежно на југу и северу, али важнији су били „џепови“ на немачком језику око Јихлаве, Брна и Оломоуца. Истовремено, немачки национализам је у овим деловима био донекле пригушен, што се односило и на подручје чешке Шлеске са обимном рударском индустријом, где су се тамошњи Немци дуго плашили јаке конкуренције тешке индустрије из Немачке.