Чешки, моравски и шлески Немци (), или често скраћено чешки Немци, колективна је ознака за немачко говорно становништво Чешке круне. Израз Судетски Немци () такође се користи од 20. века и још увек је контроверзан. Његова тачност се доводи у питање и, пре свега, негативно је обојена у вези са нацизмом. За подручја насељено овом етничком групом (пре 1945), често се користи нетачна колективна ознака Судетски крајеви. Међутим, треба имати на уму да су у Чешкој живеле и десетине хиљада људи јеврејског порекла и вероисповести, од којих су многи говорили немачки.
Велика већина чешких Немаца расељена је из својих домова након Другог светског рата. Немци и даље живе у Чешкој, али на попису становништва 2001. године изјаснило се мање од 40.000 људи немачке националности, што је делом и због чињенице да је велики део младих чешких Немаца већ у потпуности асимилиран и изјашњавају се као Чеси, док су старије генерација полако изумиру.
Историја мини|200px|Фазе немачке колонизације истока од 8. до 14. века мини|200px|Немци у Шумави мини|200px|Der Ackermann aus Böhmen (Боемски орач), рукопис из 15. века, Универзитет у Хајделбергу
Средњи век и рани модерни период Немачки досељеници појавили су се у Чешкој и Моравској већ у 12. и 13. веку . Они су на овај простор дошли на основу споразума између чешких владара Пшемишловића и римско-немачког цара о насељавању планинске границе Чешког краљевства од стране немачких насељеника, посебно фармера, занатлија и трговаца који су имали искуства из живота у планинском окружењу . Ова миграција позната као Продор на исток , тицала се прилива досељеника из Старобавора , Франка , Горње Саксоније , Шлеске , Рајне , Холандије и Аустрије и Фландрије. Касније, као резултат хуситских ратова , епидемија куге или Тридесетогодишњег рата, ови имигранти , који су углавном говорили немачки језик, више пута су напуштали то подручје да би се вратили у напуштене делове Чешке и Моравске. Остали имигранти који су говорили немачки тада су долазили у Бохемију, Моравску и Шлеску током унутрашње миграције из региона који су говорили немачки у оквиру Хабзбуршке монархије .
Карлов универзитет који је основан у Прагу 1348. године, држао је наставу на латинском језику до краја 18. века, који је касније замењен немачким. До друге половине 19. века универзитет је културно и језички обликован углавном у немачком духу. Културно значајан пример је и средњовековно прозно дело Орач из Чешке (Der Ackermann aus Böhme) из 15. века , чији је аутор Јан из Жатеца .
Економска корист Немачко становништво је вековима играло важну економску и политичку улогу у Чешкој. Већину градова, који су временом постали економски центри подручја, основали су немачки колонисти; у великим градовима становништво које је говорило немачки задржало је своју доминацију све до друге половине 19. века, пре него што су градови били испуњени чешким руралним радницима.Становници који су говорили Немачки језик остварили су значајне економске резултате, посебно у областима стакла , прераде порцелана, металургије и хемијске и текстилне индустрије, који су постали важни економски сектори на територији Чешке, на којој се говори немачки језик.
Међутим, независна чешко-немачка самосвест обично није била велика тема у свакодневном животу и никада није имала пресудну улогу. Становници ових подручја су у већини случајева сматрани да су углавном Чеси, Моравци, Шлези, поданици монарха или Светог римског царства у целини.
Посебни периоди били су догађаји хуситских ратова , активности чешке браће, Тридесетогодишњи рат , у који су биле укључене земље чешке круне. Ратови пруског краља Фридриха Другог такође су били катастрофални . Великани против Аустрије за доминацију над Шлеском , који се за Аустрију, а самим тим и Чешку, завршио губитком ових територија. Овај губитак значио је слабљење немачког елемента у Чешкој. Међутим, нови немачки становници убрзо су поново дошли у опуштена подручја.
Чињеница да су Чешком управљали Хабсбурговци који говоре немачки, обично из Беча , такође је допринела предности и накнадном доминантном положају немачке и немачке културе у Чешкој . Штавише, после изгубљене битке на Белој планини , изворно чешко племство постало је практично безначајно.
19. век У 19. веку почео је да јача отпор међу чешким интелектуалцима против доминације немачког елемента, који се касније проширио и на остатак Чешке (и немачко) становништво.
После 1848. године, када је чешки национални препород промовисао решење између Немаца и Чеха, Немци који су претежно живели у Бохемији и у њој настојали да одрже политичку и културну сувереност, бар у оним областима у којима су чинили већину. На конгресу у Теплицама 1848. године, они су формулисали своје захтеве. десно|мини|250x250пиксел|Територија Цислајтанија ознаачено наранџастом бојом Децембарски устав из 1867. године такође је садржао захтев за равноправност аустријских грађана свих националности, што је био почетак уставне монархије. Аустријски царски законик такође излази на чешком од 1849. године. Одржавање немачке доминације од тада постаје све теже и крајње немогуће у целој Цислајтанији (нем. Cisleithanien', на немачком — на другој страни Лајте) аустријској половини Aустроугарске.
Између 1868. и 1871. позив немачких становника Чешке и Моравске за уставним решењем у Чешком краљевству постајао је све гласнији. Постулат једног од затворених подручја скоро је усвојио резолуцију која захтева чак и потпуно изузеће Чешке. Разграничење је требало да послужи потпуно новој подели ратних територија, којом би управљака одређена националност.
Подела је такође забележена у програму од 20. маја 1899. године, који је обухватио детаљене прописе за немачко становништво. У 1900. години, све су гласнији предлози за поделу Чешке у немачким и чешким областима. У 1903. , лекар Јозеф Тита са својим присталицама основао је немачко народно већа , које је имало за циљ да уједини спорне немачке странке у Чешкој, како би тако уједињене могле да нађу решење за заједничке националне проблеме. Иако Национално веће није могло да утиче на коалицију немачких партија, ипак се сматрало важним и утицајним немачким заштитним удружењем у Цислајтанији.
Моравски пакт је скупни израз за четири покрајинска закона усвојена 1905. године, која су требало да гарантују решење националних проблема између Немаца и Чеха у Моравској, да успоставе аустро-чешке области.
У 1907. години, аустријски Царски савет, предлитвански парламент, изабран је први пут под општим и једнаким зборним правима. Чешки политичари дуго су делимично доводили у питање надлежност Царског савета у Бечу за Чешку, и ометали преговоре, вршили опструкцију, и захтевали свој парламент у Прагу, али су у Бечу такође активно учествовали у неким преговорима. Као резултат преговора, настале су нове поделе изборних округа, на изборне јединице немачке и чешке територије, које су биле раздвојене што је више било могуће. У 1909. , немачки одбор покренуо је иницијативу, на основу које је предложена потпуна подела Чешке и стварање административног подручја немачке Чешке.
Основни захтеви по којима су Чеси желели да владају из Прага није било могуће решити, док су се чешки и моравски Немци ослањали на регион Цислајтаније.
Поједине земље и становништво 1910. мини|200п|Процентуални удео немачког становништва у Чешкој 1930-их мини|200п|Територије на којима се говори немачки, углавном у Чешкој (1930-их) Територија насељена чешким и моравским Немцима била је географски подељена на: Пошумава - етнографска регија у подножју планине Чешка Шумава. Чебску (на немачком Egerland, латински Regio Egrensis) - историјску територију у најзападнијем делу Чешке и на суседној граници Немачке . Кроз историју, Чеб је мењао обим и власнике. Центар подручја је град Чеб. Северночешки регион - који се граничиоса западночешком регијом на западу, Централном бохемском регијом на југу, Источночешком регијом на истоку, немачком савезном државом Саксонијом на северозападу и пољским Доњошлеским војводством на северу. Источна Чешка Чешка Шлеска - (, , , ; понекад Моравска Шлеска или Шлезија (, , , ), је једна од историјских три историјских чешких земаља (земаља чешке круне). Налази се на крајњем северо-истоку Чешке Републике и чини њен мали део. Иако се често назива и само Шлеска или Шлезија, Чешка Шлеска чини тек мањи део историјске области Шлеска. Некада је била позната и као Аустријска Шлеска или Шлезија, а од 1918. до 1945. године као Судетска Шлеска или Шлезија (, , , ). Јужна и Северна Моравска - једна од историјских чешких земаља (земаља чешке круне). Налази се у источном делу Чешке Републике. Добила је име по реци Морави, највећој реци у Моравској. Престоница Моравске је првобитно била Оломоуц а од 1642. до 1948 године Брно.
Поред тога, постојале су и енклаве на немачком језику, као што је Хребечско (немачки: „Schönhengstgau“) и делови немачке мањине у градовима са претежно чешким становништвом.
Према попису становништва из 1910. године у чешким земљама Аустроугарске монархије живело је око 3,25 милиона Немаца (око трећина са трендом опадања) у држави са укупно скоро десет милиона становника. + Проценат језичких група према попису из 1910.Крунска земљаПопулацијаНемачкиЧешкиПољскиБохемиа 6,6 мил.2,2 мил.4,2 мил.Моравска 2.604.857719.4621.868.985Шлеска 756.949. 332.301183.938239.953Укупно9,962,0003.252.0006.253.000234.000
20. век
мини|200px|Судетски немачки Фреикорпс мини|200px|Посета Вилхелма Фрицка Јацхимову мини|200px|Судетски Немци враћају чешко име града Шумперк (Mährisch Schönberg) након окупације 1938. године У време када је донета одлука о оснивању Чехословачке, на граници будуће државе живело је много више Немаца него Чеха. За „чешке Немце“, којих је тада на овим просторима било 36,7 одсто, идеја о чешкој националној држави, садржана у Декларацији три краља из јануара 1918. године, била је потпуно неприхватљива. Било је могуће само стварање мултинационалне државе са загарантованим националним правима.
Чешки Немци нису желели да прихвате да ће њима владати Чеси, и многи судетски Немци - нарочито у почетку - одбили су да признају стварање Чехословачке , коју су Чеси, с друге стране, схватили као своју националну државу и нису желели да прихвате губитак положаја већинске националности од Дунавске монархије.PACNER, Karel. . Praha: Nakladatelství BRÁNA, 2012. 720 s.
После 28. октобра 1918. судетски Немци су покушали да се позову на право на самоопредељење засновано на мировној политици Вудроа Вилсона, па су створили засебне провинције са покрајинском владом. При томе су подручја са већинским Немачким становништвом остале у послератној аустријској држави.
Судетски немачки посланици из Царског савета основали су сепаратистичке јединице на граници с циљем придруживања Немачкој и Аустрији у настајању . То су биле провинције немачке Чешке (Deutschböhmen) са центром у Либерецу и Судетима са центром у Опави, док су се остала претежно немачка подручја на југу Чешке и Моравске желели да припоје Горњој и Доњој Аустрији. По овим настојањима градови Брно, Оломоуц и Јихлава са околином треболо је да постану део Републике Аустрије.
Чехословачка влада није прихватала ниједан од ових сепаратистичких напора и започела је обезбеђивање чехословачке територије војном операцијом. Судетски Немци прибегли су мање-више пасивном отпору чешкој војсци, која је од 31. октобра 1918. до 28. јануара 1919. постепено заузимала границу . Борбе или крвави сукоби догађали су се само спорадично, што је резултовало губитком више од десетак Немаца.