Црвеногрла пастрмка () је врста рибе из породице Salmonidae која живи у хладним рекама притокама Тихог океана, Стеновитих планина и Великог басена у Северној Америци. Представља национални симбол америчке државе Вајоминг. Као припадник рода Oncorhynchus, ова риба је једна од пацифичких пастрмки, групе која обухвата широко распрострањену пастрмку. Црвенoгрла пастрмка представља популарну рибу међу риболовцима који уживају у риболову мушичарењем. Уобичајени назив црвеногрла односи се на карактеристичну црвену обојеност на доњој страни доње вилице. Специјско име clarkii добила је по истраживачу Вилијаму Кларку, једном од лидера експедиције Луис и Кларк.
Црвеногрла пастрмка обично настањује и мрести се у малим до умерено великим, бистрим, добро оксигенизованим плитким рекама са шљунковитим дном. Размножава се у бистрим, хладним, умерено дубоким језерима. Ове рибе настањују алувијале или камените потоке који су типичне притоке река слива Тихог океана, Великог басена и Стеновитих планина. Црвеногрла пастрмка се мрести у пролеће и може се нехотице, али природно хибридизиовати са дужичастом пастрмком, стварајући плодно наследство. Неке популације обалне црвеногрле пастрмке (O. c. clarkii) су полу-анадромне (мигрирају из мора у реке како би се мрестиле).
Неколико подврста црвеногрле пастрмке тренутно је наведено као угрожено у њиховим матичним ареалима због губитка станишта и уношења других врста. Две подврсте, O. c. alvordensis и O. c. macdonaldi, сматрају се изумрлим. Црвеногрла пастрмка се узгаја у мрестилиштима за обнављање популација у њиховом родном распону, као и у језерима ван њеног ареала како би се обезбедио довољан број врста за спортски риболов. Врсте црвеногрле пастрмке и неколико подврста службена су државна риба седам западних америчких држава.
Таксономија thumb|alt=Drawing of Phylogenetic evolution map for cutthroat trout|Филогенетска мапа врсте Научно име црвеногрле пастрмке је Oncorhynchus clarkii. Црвеногрла пастрмка била је прва пастрмка Новог света на коју су Европљани наишли када је 1541. године шпански истраживач Франсиско де Коронадо забележио пастрмку у реци Пекос у близини Санта Феа у Новом Мексику. То је највероватније била подрврста O. c. virginalis. Врста је први пут описана у часописима истраживача Вилијама Кларка из примерака добијених током експедиције Луиса и Кларка на реци Мисури, у близини Грејт Фолса у Монтани и то су највероватније биле Црвеногрле пастрмке из подврсте O. c. lewisi. Како је једна од многих мисија Луиса и Кларка била описати флору и фауну на коју су наишли током њихове експедиције, ова риба је добила име Salmo clarkii у част Вилијама Кларка. Године 1836. примерак типа S. clarkii описао је природњак Џон Ричардсон из притока доњег тока реке Колумбије, идентификоване као "Кетпулт", што је вероватно била река Луис јер је постојало село Малтнома са сличним називом код ушћа. Овај узорак је највероватније био подврста O. c. clarkii. До 1960-их, популације ове пастрмке из подврста O. c. lewisi и O. c. bouvierii сврставане су у једну подврсту; Salmo clarkii lewisii. Касније, биолози су групу поделили на две подврсте и првој дали име у част истраживача Мериветера Луиса, а другу је именовао Дејвид Стар Џордан 1883. године у част капетана америчке војске Бувијера.
Године 1989. морфолошка и генетичка испитивања показала су да је пастрмка у Тихом океану генетски ближа пацифичком лососу (врсте из рода Oncorhynchus) него поточној пастрмки из рода Salmo (S. trutta) или атлантском лососу (S. salar) из Атлантског басена. Тако су 1989. године таксономисти преселили дужичасту, црвеногрлу и остале пацифичке пастрмке у род Oncorhynchus.
Подврсте Бенке је у свом приручнику за лососе и пастрмке из 2002. препознао 14 подврста црвеногрле пастрмке, од којих свака настањује засебно географско подручје. Нису све ове подврсте научно описане, а различити погледи на таксономски идентитет представљени су у неким случајевима. Претпоставља се да је црвеногрла пастрмка еволуирала од заједничког претка Oncorhynchus који је мигрирао дуж обале Тихог океана и на планине западно, пре свега преко басена река Колумбија и Снејк пре 3 до 5 милиона година, у касним плиоценским или раним плеистоценским епохама. Ове епохе су имале понављана глацијална и међуглацијална раздобља која би проузроковала поновно фракционисање и изолацију популација црвеногрле пастрмке, што је на крају резултирало различитим подврстама које данас постоје. Ових 14 подврста сврстано је у четири еволутивне групе - приморске, вестлопске, јелоустонске и лахонтанске црвеногрле пастрмке.
Географска групаНаучно имеРаспрострањеностСликаПацифичка обала O. c. clarkii (Richardson, 1836) Нативна за подручје приобалних притока од северне Калифорније до Аљаске. је номинална подврста црвеногрле пастрмке. 100px|alt=Colored drawing of trout Није више званично призната подврста, али представља јединствену популацију морске црвеногрле пастрмке ендемичне за подручје језера Кресент у Вашингтону.Behnke, Robert J. Native Trout of Western North America. American Fisheries Society, 1992 p. 65.Велики басен Behnke, 2002 Била је ендемична за притоке језера Alvord Lake у југоисточном Орегону; данас се сматра изумрлом. 100px|alt=Drawing of Bonneville cutthroat trout (G. Suckley, 1874) Становник притока Великог сланог језера и других притока Бонвилског басена. Trotter and Behnke, 2008 Горњи ток река Хумболт и Квин, слив Вајтхорс, Невада и Орегон. Сматра се заправо популацијом подврсте .Its range is designated as the Humboldt River distinct population segment of O. c. henshawi by U.S. Fish and Wildlife Service and Nevada Division of Wildlife (Gill and Jordan, 1878) Настањује подручја у источној Калифорнији и западној Невади; сматра се угроженом врстом (1975).<small>, Behnke (2002) је сматра засебном подврстом, али не и Trotter & Behnke (2008).Живи у југоисточном Орегону. Сматра се дистинктним популационим сегментом лахотанске црвеногрле пастрмке, и хумболтове црвеногрле пастрмке. (J. O. Snyder, 1933) Ендемична за подручје источних Сијера Невада планина; сматра се угроженом подврстом (1975).Северне Стеновите планине (Montgomery, 1995) Према неким научницима се сматра популацијом подврсте . Живи у реци Снејк у Ајдаху и Вајомингу. 100px|alt=Photo of cutthroat trout in net100px|alt=Photo of Yellowstone cutthroat trout in hands (Suckley, 1856) Нативна за северни Ајдахо, Монтану, Британску Колумбију и Алберту. (Jordan & Fisher, 1891) Била је ендемична за подручје језера Твин у Колораду; изумрла је подврста. (Jordan and Gilbert, 1883) Живи у горњим токовима реке Снејк, у језеру Јелоустон и у реци Јелоустон, у Ајдаху, Монтани и Вајомингу.Јужне Стеновите планине (Cope, 1872) Становник је притока река Грин и Колорадо. 100px|alt=Photo of hands holding cutthroat trout (Cope, 1871)Живи у рекама Арканзас и Саут Плејт, на источним падинама Стеновитих планина у Колораду; сматра се угроженом врстом (1978). (Girard, 1856) Нативна за Нови Мексико и јужни Колорадо.
Опис thumb|left|alt=Photo of cutthroat trout head with red throat slashes|Глава јелоустонске црвеногрле пастрмке , где се виде јасне карактеристике по којима је ова риба добила име Црвеногрла пастрмка варира у величини, боји и избору станишта, како у свом природном тако и у интродукованом ареалу. Њихова боја леђа може варирати од златне преко сиве до зелене. Црвеногрла пастрмка се обично може разликовати од дужичасте пастрмке по присуству базибранхијалних зуба у подножју језика и максиларне гране која се протеже иза задњег руба ока. У зависности од подврста, лозе и станишта, већина има карактеристичне црвене, ружичасте или наранџасте линеарне трагове на доњој страни мандибуле у доњим наборима шкржних поклопаца. Ове ознаке одговорне су за заједнички назив "црвеногрла", који је овој врсти први дао писац Чарлс Халок у чланку из 1884. године у у часопису The American Angler. Ове ознаке ипак нису јединствене за врсте. Неке популације пастрмке пацифичког обалног подручја (Oncorhynchus mykiss irideus) и популације пастрмке око реке Колумбије (O. m. gairdneri) такође имају црвенкасте или ружичасте шаре на грлу.
Као одрасле јединке, различите популације и подврсте црвеногрле пастрмке могу бити дуге у распону од 15 до 102 центиметра, у зависности од станишта и доступности хране. Морски облици црвеногрле пастрмке просечно су тешки од 0,9 до 2,3 килограма. Дужина и тежина одраслих континенталних јединки увелико варирају у зависности од њиховог окружења и доступности хране. Риба која живи у потоку много је мања, од 11 до 91 грама, док језерске популације у идеалним условима могу да нарасту између 5,4 и 7,7 килограма. Највећа подврста поточне пастрмке је она која настањује подручје око језера Лахонтан (O. c. henshawi). Ове рибе просечно су дуге између 20 и 23 центиметра у малим потоцима и 20 до 56 центиметара у већим рекама и језерима. У идеалним окружењима ова пастрмка достиже тежину од 0,11 до 3,63 килограма, светски рекод је пастрмка ове подврсте која је била дуга 99 центиметара и тешка 19 килограма.
Размножавање Црвеногрла пастрмка обично настањује и мрести се у малим до умерено великим, бистрим, добро оксигенизованим плитким рекама са песковитим дном. Нативне су за подруче алувијалних или потока са пешчаним дном типичних за притоке Тихог басена, Великог басена и Стеновитих планина. Мресте се у пролеће, најраније почетком фебруара у приобалним рекама, а најкасније крајем јула у високим планинским језерима и потоцима. Мрешћење почиње када температуре воде досегну 6 до 8 °C. Црвеногрла пастрмка прави својеврсно гнездо у шљунку потока у које полаже јаја. Женка проналази и бира погодно место и ископава рупу. Женке, у зависности од величине, лежу између 200 и 4,400 јајашаца. Јајашца оплођује мужјак млечом (спермом), а из јаја се излежу мале ларве након отприлике месец дана. Ларве провове две недеље у шљунку и у том периоду апсорбују хранљиве материје из жуманчане кесе јајета. Након тога, младунци почињу да се хране зоопланктоном. Јувенилна пастрмка обично сазрева након три до пет година. Црвеногрла пастрмка која живи у језеру обично се налази у умерено дубоким, хладним водама са адекватним плићаком и вегетацијом где може пронаћи адекватну храну. Становници језера углавном захтевају приступ потоцима са шљунковитим дном како би популације биле самоодрживе, али повремено се рађају и на плитким шљунковитим коритима са добром циркулацијом воде.
Црвеногрла пастрмка природно се укршта са уско сродном дужичастом пастрмком, стварајући плодне хибриде. Овај хибрид генерално има сличну обојеност и свеукупни изглед као и црвеногрла пастрмка, обично задржавајући карактеристичну наранџасто-црвену боју. Хибриди често представљају таксономске потешкоће за научнике који покушавају да разликују било који примерак као црвеногрлу или дужичасту пастрмку. Поред тога, црвеногрла пастрмка се може хибридизовати са врстама O. gilae и O. apache у регионима у којима се њихови ареали преклапају.
Екологија
Распрострањеност thumb|alt=Map of native and non-native range of cutthroat trout|Нативни и ненативни ареал распрострањења црвеногрле пастрмке у САД Црвеногрла пастрмка настањује подручје западне Северне Америке и развила се кроз географску изолацију у 14 подврста, од којих је свака нативна за различити речни слив. Нативне врсте пастрмке налазе се дуж северозападне обале Тихог океана од Аљаске, преко Британске Колумбије, до северне Калифорније, на Каскадним планинама, у Великом басену и широм Стеновитих планина, укључујући јужну Алберту. Неке приобалне популације (O. c. clarkii) показују полу-анадромију, проводећи неколико месеци у морским срединама како би се храниле као одрасле јединке и потом се враћају у слатку воду од јесени преко раног пролећа да би се храниле инсектима и мрестиле. Црвеногрла пастрмка је друга по величини историјска изворно северноамеричка пастрмка; једино је језерска пастрмка (Salvelinus namaycush) већа од ње. Распон неких подврста, нарочито подврсте O. c. lewisi, смањен је на мање од 10 процената њиховог историјског ареала због губитка станишта и уношења других врста.