Брзо читање је једна од техника која се користи како би се способност читања побољшала. Брзо читање је метода која укључује „залогаје“ и умањивање субвокализације (унутрашњи говор). Многи доступни курсеви ослањају се на књиге, видео записе, програме и семинаре. Историја мини|Тахистоскоп Корени брзог читања могу се пронаћи на почетку 20. века када је уследила експлозија публикација и затрпала читаоце великим бројем књига и материјала за читање, које читаоци нису били способни да прочитају нормалном брзином читања. Најранији курсеви базирани су на информацијама из Британског ваздухопловства. Ваздухопловство је развило апарат тахистоскоп, којим се омогућавало да на великом екрану великом брзином и у различитим величинама приказују непријатељске авионе. Апарат је развијен како би увећао способности пилота да разликују непријатељске и савезничке авионе на великој удаљености. Користећи исти уређај људима су приказиване речи по истом принципу од највећег формата ка најмањем и од најмање брзине ка највећој да би на крају повећавали број речи који се приказује, како би били у могућности да их прочитају. Овом техником се брзина читања увећавала са 200 на 400 речи у минути. Међутим многи испитаници су се жалили да се након завршетка обуке њихова брзина читања вратила на стару. Као непоуздана техника, касније је постала само део тренинга а не комплетан курс.
Све до касних 1950. није развијена поуздана техника која би убрзала читање. Евелин Вуд, проналазач и професор, била је истрајна у томе да схвати зашто неки људи природно брже читају, форсирајући себе да чита што је брже могуће. 1958. листајући странице пала је у очајање, у том тренутку схватила је да покрет њене руке изнад страница директно одвлачи пажњу очима, и омогућава им да без прекида прате покрет. Након чега је користила руку како би пратила текст који чита. Техником је прво учила студенте на Универзитету у Јути, а затим је издала књигу под називом „Evelyn Wood's Reading Dynamics“ у Вашингтону 1959.
Подстакнуте причама о јавним личностима које су савладале брзо читање, нпр. председник САД-а Џон Кенеди, школе брзог читања бивале су све популарније и развијале се у разним правцима. Међу њима се појавило и фото-читање код којег је био акценат на „фотографисању“ веће штампане површине. Кенеди је такође охрабривао своје особље да се опроба у овој техници, чак је и у једном интервјуу рекао да чита брзином од 1200 речи у минути.
Врсте читања Врста читања значајно утиче на брзину. Читањем реч по реч, наше очи се враћају на претходну реч или претходни ред, некада чак гледамо једну реч дуго иако смо је већ прочитали. Ове техничке грешке успоравају наше читање и умањују разумевање прочитаног.
Три врсте читања:
Унутрашње читање (субвокализација), изговарање сваке речи у себи као да читамо на глас. Ово је најспорија техника читања. Многи високо интелигeнтни људи читају на овај начин и њихова брзина не прелази 250 речи у минути. Аудитивно читање, изговарање речи на глас. Нешто бржи процес Визуелно читање, стварање слике од прочитаних речи. Најбрже читање.
Они који користе субвокализацију док читају, прочитају око 250 речи у минути. Они који се користе аудиторним читањем око 450 речи у минути. Док они који се користе визуелним читањем „читају“ око 700 речи у минути. Вешти читачи, читају између 280-310 речи без умањеног разумевања, мисли се на тежу литературу.
Проблеми у читању
Субвокализација Је безгласно изговарање текста који се чита. Узроковано је начином на који су деца учила да читају: фонетским или фоничким методом или методом препознавања. Велики број курсева тврди да ова навика представља највећу препреку у унапређивању брзине читања и да се ње морамо решити. Важно је знати да од субвокализације можемо имати користи. Не оспорава се да у неким ситуацијама она кочи читаоца, нарочито када разумевање зависи од ње, међутим то није увек случај. Субвокализација се не може потпуно елеминисати и не треба. Људи који добију упутства да елеминишу субвокализацију, обесхрабре се и престану да уживају у читању, јер покушавају да достигну немогуће. Са једне стране немогуће је елеминисати навику, али могуће је постати мање зависан од ње када је у питању разумевање. Позитивна страна је да субвокализација може да се користи као помоћно средство за памћење онога што се чита. Нпр. под претпоставком да сте мање зависни од субвокализације можете свесно да је увећате када читате неке важне сегменте текста, како би их истакли од остатка текста. То ће вам помоћи да схватите да оно није процес који вас успорава. Мозак је у стању да субвокализује до 2000 речи у минути, ако звучи немогуће имајте на уму да постоје људи који су способни да изговарају речи брзином од 1000 у минути.
Подвлачење прстом Подвлачење прстом се сматра проблемом због погрешног уверења да оно успорава читање. Иако је оно одличан метод за одржавање концетрације на сам текст. Недостатак ове навике је то да величина прста и шаке блокира видик. Једноставно решење овог проблема је коришћење штапића или оловке, који навику претвара у савршен метод за убрзавање читања.
Враћење и скретање уназад Постоје сличности и разлике између враћања и скретања уназад. Враћање уназад је свесно враћање на речи, реченице или пасусе, када мислите да сте пропустили нешто или погрешно схватили. Многи осећају да морају да се врате како би разумели текст који читају. Скретање уназад је врста визуелног тика, несвесно враћање на речи или реченице које су тренутак пре тога прочитане. Скретање и враћање уназад увећавају број фиксација по реду и тиме успоравају процес читања. Обе навике су најчешће непотребне. Студије су показале да читаоци који су били уверени да им је потребно да се врате на одређене делове текста како би боље разумели, нису показали разлику у разумевању када им није било дозвољено да то ураде. Закључак је да то није питање разумевања већ сумње у сопствене умне способности. Како би елеминисали или умањили ове две навике потребно следите одређене кораке. Прво, треба да присилите себе да не читате делове текста за које мислите да сте пропустили. Морате постепено увећавати брзину читања, и да задржите уједначен ритам очних покрета. Брзина и ритам отежавају скретање уназад и истовремено увећавају способност разумевања прочитаног.
Наведени проблеми – субвокализација, подвлачење прстом, скретање и враћање уназад, не сматрају се тако великим проблемима колико људи заиста мисле. Ово су навике које се могу мењати и у неким случајевима користити као предност.
Метода навођења
Ова техника „једним потезом“ смањује скретање и враћање уназад, увећава брзину и разумевање, допушта да се прими већи број речи које се иначе примају у једној фиксацији и много је мање напорна за очи. Ослања се на периферни вид. мини|211x211px|Дворедно крстарење
Метода навођење је визуелно вођење ока коришћењем прста или неког водича, оловке или штапића како би се око без пауза кретало преко текста. Оно омогућава цртање невидљивих облика на листу на коме се налази текст у сврху ширења видног поља за брзо читање. Нпр. групи полазника на курсу брзог читања биће објашњено како да помоћу прста или оловке праве облике на страници. То ће им убрзати обраду информација у визуелном кортексу (део мозга који се налази у чеоном режњу задужен за обраду визуелних информација), повећати видно поље да могу да виде цео ред текста, чак и да меморишу информације за касније коришћење. Такође овом методом се смањује субвокализација и замењује стварањем слике о ономе шта читате, тиме се постиже брже читање. Напор уложен да се прочита свака реч током коришћења технике умањује се употребом „S“ и „Z“ покрета.мини|216x216пиксел|Ретроградно крстарење |алт=Како би се најефикасније искористило помоћно средство, једноставно се постави испод реда који се чита и потребно га је покретати равномерно док читате. Без наглих покрета по страници или заустављања на местима која су идеална за фиксацију групе речи - мозак ће дати инструкцију вашим очима где треба да се зауставе док будете равномерно повлачили водич по реду. Потребно је мање од сат времена да се успостави ова техника. Нарочито је корисно вежбати је у почетку веома великом брзином, не обраћајући пажњу на разумевање.
Дворедно крстарење идентично је оригиналној техници која се користи приликом употребе помоћног средства приликом читања, једина разлика је у томе што се помоћу ове технике чита по два реда истовремено.
Мултиредно крстарење је врло слично дворедном крстарењу, с тим што вам допушта да истовремено примате онолико редова колико желите. Напредни брзи читачи обично у једном маху примају од два до осам редова.
Ретроградно крстарење има своју предност што омогућава да се брзина читања удвостручи тако што при повратку очију на почетак реда примате информације, и то неће бити „празан ход“ очију ради повратка на почетак реда. Читање уназад је лакше него што се чини. Имајући на уму да многе културе више воле читање с десна на лево, на пример Арапи и Јевреји. Код ретроградног крстарења користи се потпуно исти покрет руке као и код дворедног и мулти-редног крстарења.
Ове технике се могу користити за кратак преглед, скенирање, испитивање текста, као вежбе за увећање брзине читања, као вежбе за побољшање развоја периферног вида, као уобичајени „тренинг" за ваше очи и, како кажу најбољи брзи читачи, за нормално читање.
Брзо читање је техника која се стиче вежбањем. Читање неке материје подразумева и њено разумевање. Коришћењем технике брзог читања разумевање текста се постиже у следећим корацима: информативно, аналитичко, детаљно, рекапитулационо читање. Ови кораци омогућавају да се читалац сети великог дела прочитаног текста.
Технике прелетања и скенирања Технике прелетање и скенирање допуштају вам да их комбинујете са техником мета-навођења са посебним нагласком на менталну усредсређеност - способност мозга да одабира потребне информације.
Прелетање Прелетање је поступак брзог читања који обухвата визуелно претраживање реченица на страници, трагањем за кључними појмовима. Да би се стекао општи увид у тај материјал. Постиже се читањем почетка и краја текста у сврху резимириња информација, и по потреби читањем прве реченице сваког параграфа и одредити да ли је потребно тражити детаљније у зависности од сврхе читања текста и потреба. Информације складиштимо користећи се менталним мапама. Менталне мапе су визуелно хијерархијско организовање информација, смештањем у „фиоке“ у којима су информације међусобно повезане ради лакшег рекапитулирања. Прелетањем, такође, обухватамо наслове и поднаслове. мини|Покрети ока током примењивања техника Неким људима је ово природан начин приступа тексту, али се углавном стиче вежбањем. Прелетање је чешће код одраслих него код деце. Повезано је са бољим способностима читања и разумевањем (700 речи у минуту) супротно просечном читању којим се далеко спорије разуме прочитано(око 200-250 речи у минуту), нарочито у текстовима који обилују информацијама.
Скенирање Скенирање подразумева бацање погледа на страницу у потрази за одређеним делом информације за којим трага ваш мозак, процес када активно тражимо информације, које смо издвојили прелетањем. Скенирање је једноставнији процес од прелетања и обично се примењује када тражите неку реч у речнику, неко име или број телефона у телефонском именику, или одређену информацију у неком уџбенику или извештају. Примена ове технике је једноставна, уколико сте унапред сигурни да познајете организацију материјала који скенирате. Она омогућава уштеду времена које многи људи троше у потрази за жељеним информацијама у погрешним деловима текста.
Скенирање представља природну вештину. Ви га примењујете свакодневно приликом путовања од тачке „А“ до тачке „Б“ , скенирајући околину како бисте установили правац, пронашли храну, опазили људе и предмете који вас угрожавају или вас фасцинирају. Приликом читања, скенирање представља вештину која се нагло побољшава вежбом перцепције. мини|198x198пиксел|Вежба перцепције