Чингиз Ајтматов (, ; Шекер, Киргиска АССР, РСФСР, Совјетски Савез 12. децембар 1928 — Нирнберг, Немачка 10. јун 2008) био је киргијски писац који је стварао на руском и киргијском. Најпознатији је писац киргијске књижевности.

Биографија Родио се 12. децембра у Шекеру, планинском селу у Талаској области на северу Киргизије. Потиче из киргиског рода Шекер. У ,,Белешкама о себи" наводи свој родослов по мушкој линији: Торекул, Ајтмат, Кимбалди, Конџучок. Његов деда Ајтмат је био занатлија. Након што му је изгорела воденица, одлази из свог села на изградњу железничког тунела. То је омогућило његовом оцу Торекулу да се школује у граду Аулие-Ата. Његова мајка Нагима Хамзејевна Ајтматова је била Татарка. Обоје су били државни службеници у Шекеру. Имали су четворо деце од којих је Чингиз био најстарији. Године 1937. његов отац је оптужен за „грађански национализам” у Москви те је био ухапшен и погубљен 1938.

Ајтматов је живео у време када је Киргизија, једна од најудаљенијих земаља Руског царства постајала република Совјетског савеза. У раном детињству је поред киргиског научио и руски а оба језика је сматрао матерњима. Школовао се у Шекеру. Радио је од малих ногу. Са четрнаест година, као најписменији у свом селу, постао је тајник сеоског совјета. Касније је радио као порезник, утоваривач, инжењерски помоћник и наставио са многим другим пословима.

Године 1948, почео је да студира на Одсеку за сточарство Киргишког пољопривредног института у Фрунзеу. По завршетку студија је три године радио као зоотехничар. Касније је прешао на студије књижевности на Књижевном институту Максима Горког у Москви, где је живео од 1956 до 1958. Две године је био главни уредник часописа ,,Књижевни Киргистан" а након тога пет година био дописник ,,Правде" из Киргизије. Његове прве две публикације су се појавиле 1952. на руском језику: „Новински д‌ечак Џиуио“ и „Ашим“. Његово прво дело објављено на киргиском је „Ак Жаан” (Бела киша, 1954), а познато дело „Џамиља” појавило се 1958. Године 1961, био је члан жирија 2. Московског међународног филмског фестивала. Године 1971, он је био члан жирија на 7. Московском међународном филмском фестивалу.

Године 1980. је објављен његов први роман И дуже од века траје дан; његов следећи значајан роман, Место лобање, објављен је 1987. И дуже од века траје дан и његова друга дела су преведени на српски и преко сто других језика.

Добитник је Аустријске државне награде за европску књижевност 1993. године. Био је киргистански амбасадор у Европској унији, НАТО-у, Унеску и земљама Бенелукса. Године 1994, био је члан жирија на 44. Берлинском међународном филмском фестивалу. Године 2002, био је председник жирија на 24. Московском међународном филмском фестивалу.

Ајтматов је доживео затајење бубрега и 16. маја 2008. примљен је у болницу у Нирнбергу, Немачка, где је 10. јуна 2008. умро од упале плућа у 79. години. Након његове смрти, Ајтматови посмртни остаци пренети су авионом у Киргистан, где је уз државне почасти сахрањен на гробљу Ата-Бејит, чије је оснивање сам помогао и где је највероватније сахрањен његов отац, у селу Кој-Таш, округ Аламудун, област Чуј, Киргистан.

Његова читуља у Њујорк Тајмсу га је окарактерисала као „комунистичког писца чији су романи и драме пре распада Совјетског Савеза давали глас народу удаљене совјетске републике Киргизије“ и додаје да је „касније постао дипломата, пријатељ и саветник совјетског вође Михаила Горбачова.“Chingiz Aitmatov, Who Wrote of Life in U.S.S.R., Is Dead at 79 by Bruce Weber in The New York Times, 15 June 2008

Рад right|thumb|Ајтматов 2007. г

Чингиз Ајтматов припадао је послератном поколењу писаца. Његов рад пре ЏамиљеChingiz Aitmatov. Jamila. Translated by Fainna Glagoleva. Prepared for the Internet by Iraj Bashiri, 2002. није био значајан, неколико кратких прича и кратки роман под називом Лицем у лице. Али Џамиља је била та књига која је показала ауторов потенцијал. Гледано очима адолесцентног дечака, она прича о томе како се Џамила, сељанка, коју је рат раздвојио од мужа војника, заљубљује у војног инвалида који је остао у њиховом селу док сви раде на довозу и транспорту жита. усев. Ајтматовљева репрезентативна дела су и кратки романи Збогом, Гуљсари!,Chingiz Aitmatov. FAREWELL, GYULSARY! Translation into English by Progress Publishers, 1973 Бела лађа, И дуже од века траје дан,. book preview и Место лобање.

Ајтматов је 1963. године награђен Лењиновом наградом за Приче о планинама и степама (збирка која укључује Џамиљу, Првог учитеља и Збогом, Гуљсари!), а касније му је додељена Државна награда за Збогом, Гуљсари! Уметност Ајтматова величали су његови поштоваоци. (discussion of Aitmatov's characters) Чак су и критичари Ајтматова помињали висок квалитет његових романа.S.V.Kallistratova. We were not silent. Open letter to writer Chingiz Aitmatov, 5 May 1988

Главна дела

(на руском у заградама) Тежак прелаз ("Трудная переправа", 1956) Лицем у лице ("Лицом к лицу", 1957) Џамиља ("Джамиля", 1958) Први учитељ ("Первый учитель", 1962) Приче степа и планина ("Повести гор и степей", 1963) Збогом, Гуљсари! ("Прощай, Гульсары", 1966) Бели пароброд ("Белый пароход", 1970) Успон на Фуџи ("Восхождение на Фудзияму", 1973) Пегави пас ("Пегий пес, бегущий краем моря", 1977) Рани ждралови (Ранние журавли, 1979) И дуже од века траје дан ("И дольше века длится день", 1980) Губилиште ("Плаха", 1986) Касандрин белег ("Тавро Кассандры", 1996) Када падају горе ("Когда горы падают", 2006)

; (November 1972). . Firebird Pubns; Second Printing edition . . . Imported Pubn .

. Grove Pr; . . International Academy of Sciences, Industry, Education & Arts (USA). (May 1989). .

Референце

Литература

Tumanov, Vladimir "." Canadian Slavonic Papers 38 (1-2 March-June)1996: 135-154. München: Ed. Text und Kritik. Halle u. a. Lanham, Md. u. a. Winsen/Luhe u. a.: Boldt. Oxford u. a.: Berg. Казак В. Лексикон русской литературы XX века = Lexikon der russischen Literatur ab 1917 / [пер. с нем.]. — М.: РИК «Культура», — XVIII, 491, с. — 5000 экз. —. . Кто есть кто в мировой политике / Отв. ред. Л. П. Кравченко. — М.: Политиздат, 1990. — . Исонов А., Психологизм современной прозы: На материале творчества Чингиза Айтматова, А.- А,, 1985. Рыскулова Ж., Восприятие творчества Чингиза Айтматова в англоязычных странах, Фрунзе, 1987. Гачев Г. Д., Чингиз Айтматов: В свете мировой культуры, Фрунзе, 1989. Айтматов, Чингиз Торекулович // Казахстан. Национальная энциклопедия. — Алматы: «Қазақ энциклопедиясы», — Т. I. —. .

Спољашње везе

Online zbirka Ajtmatovih dela

Biografija na RT Russiapedia enthält mehrere hundert Literaturnachweise (dort suchen nach: ajtmatov* OR aitmatow*). Ruth Weiss: Die Richtstatt. Legenden und religiöse Motive im Werk Tschingis Aitmatows – mit Rezensionen der Romane Abschied von Gülsary, Der weiße Dampfer, Ein Tag länger als das Leben und Die Richtstatt im Eurasisches Magazin

Категорија:Киргишки књижевници Категорија:Совјетски књижевници Категорија:Дипломате Киргистана