Роксанда Пејовић (Београд 11. децембар 1929 - Београд 5. јануар 2018), била је српски музиколог и историчар уметности.
Биографија Студије историје уметности, на Филозофском факултету у Београду, је завршила 1956 године. На Музичкој академији у Београду, историјско-фолклорни одсек, 1955 године, а постдипломске студије 1963 године (Стана Ђурић Клајн). Докторирала је из музикологије 1975 године у Љубљани (Драготин Цветко). Од 1957. године била је професор Музичке школе Станковић у Београду и дугогодишњи професор опште и националне историје музике на Факултету музичке уметности у Београду.Riznica Srpska
Роксанда Пејовић, од свих се музиколога најистрајније бавила истраживањем, анализом и вредновањем наслеђа српске литературе о музици претпрошлог и прошлог столећа. Њен научни рад на овоме подручју започео је још шездесетих година 20 века, у време израде магистарске тезе Музичка критика и есејистика у Београду између два рата. Касније, она ће састављати студије, расправе и чланке о музичким писцима као што су Стана Ђурић-Клајн, Милоје Милојевић, Бранко М. Драгутиновић, Станислав Винавер, Антун Добронић, Коста П. Манојловић, Стеван Христић и Стеван Мокрањац. Из пера Роксанде Пејовић изашла је и прва, до данас усамљена, монографија о једном домаћем музикографу и музикологу – о Стани Ђурић-Клајн. Њену пажњу заокупљали су и музички часописи Гудало, Савремени акорди и Звук. Професор Роксанда Пејовић писала је и обухватне, прегледне и проблемске текстове о српској музичкој критици, есејистици и публицистици: пратила је идеологију националног стила у процесу професионализације написа о музици српског 19 века; рашчлањивала је темељне појмове међуратне српске критике — појмове музички савременог, модерног и авангардног; анализирала је приступ старије српске рецензије питањима музичке интерпретације у 19 столећу. Међу њеним на широј фактографској равни постављеним прилозима налазе се и они о музици у српској периодичној штампи 19 столећа; о српској музичколитерарној мисли до осамдесетих година века романтизма, а онда још и реферат о односу српске публицистике према проблемима црквене музичке уметности, од 1839. до 1914. године.
Роксанда Пејовић је приступала музичкој критици старијег доба и као богатом регистру обавештења о другим видовима српске музичке повести. Наиме, писаној речи обраћала се као извору за познавање рецепције појединих, страних и домаћих, композитора и репродуктивних музичких уметника. И њени историјски прегледи водећих установа београдског музичког живота, или српског музичког извођаштва, саздани су, великим делом, на изворном материјалу чије је порекло у листовима, часописима и сличним издањима.
Као и њен учитељ и претходник Стана Ђурић-Клајн, и Роксанда Пејовић је истакнути српски музички лексикограф.
Несумњиво, научно дело Роксанде Пејовић чини датум у познавању српске литературе о музици, од најстаријих сачуваних текстова, па до оних из данашњега времена. Она је, на првом месту, видно, проширила фактографску основу коју је својевремено фиксирала Стана Ђурић-Клајн. Новим, изворним подацима и тумачењима обогаћена су знања о музичким писцима, њиховим библиографијама, о њиховим историјским, естетичким и идеолошким назорима, али и о развојном луку српске музикографије у целини. Успешним библиотечким истраживањима која је вршила годинама, као и интерпретацијама које је на основу њих предложила, пресудно је утицала да се у једном делу музичке и научне јавности престане с непознавањем и потцењивањем гледати на старија раздобља српске музичколитерарне историје. И још је једна њена немала заслуга: у време када је национална музикологија била обузета анализом композиција, професор Роксанда Пејовић је својом непрестаном и плодном активношћу изборила равноправан статус текстовима о музици као научној области српске музикологије.
Дела мини|десно|Музички инструменти средњевековне Србије - др Роксанда Пејовић Историја музике од првобитне заједнице до Бетовена, 1959 године Историја музике од француске буржоаске револуције до периода империјализма, 1960 Педесет година рада Музичке школе Станковић, 1961 Утицај фолклора из НОБ на уметничко стваралаштво, Рад 8. конгреса Савеза фолклориста Југославије, 1961 Барок, рококо, класика, 1962 Ругање Христу, илустрације из Давидовог живота и 150. псалма на нашим фрескама, Рад 7. конгреса Савеза фолклориста Југославије, 1963 Сцене са музичким инструментима у српско-македонској и византијској уметности, Actes du XIIeme Congres international des Etudes byzantines Развој музичке критике и есејистике у Србији измеду два рата (постдипломски рад, ркп.) и др. (Стана Ђурић-Клајн) Музички инструменти средњовековне Србије, Клио Београд 2005.
Референце
Категорија:Рођени 1929. Категорија:Умрли 2018. Категорија:Српски музиколози Категорија:Музичари из Београда Категорија:Историчари из Београда