Akcesorni organi oka ili adneksi oka, su pomoćni organi oka, koji iako neposredno ne učestvuju u fenomenu vida, imaju ulogu njegove mehaničke zaštite, od spoljašnjih uticaja (svetla, prašine, hemikalija, povreda) i sprečavaju isušivanja rožnjače i vežnjače). U ove organe spadaju: obrve, očni kapci (palpebrae), suzni aparat oka (aparatus lacrimales), i spoljašnji očni mišići. Anatomija i fiziologija akcesornih organa oka Obrve

мини|Obrve Obrve su oblast gustih, nežnih dlaka iznad oka koja prati oblik niže granice obrvnog grebena. Hipotetski, njihova glavna uloga je u sprečavanju da znoj, voda i druge neželjene materije dospeju u očnu čašicu, ali one su takođe važne i u ljudskoj komunikaciji i facijalnoj ekspresiji. Desmond Morris, The Naked Man: A Study of the Male Body. London: Jonathan Cape, 2008

Glavna uloga obrva je da spreči vlaženje, većinom slanim znojem i kišom, od padanja u oči (iako ova sugestija nikad nije stavljena na nivo naučne hipoteze). Tipični iskrivljeni oblik obrve (sa iskrivljenjem sa strane) i smer u kojem su dlake obrve usmerene, omogućava da vlaga teži da se sliva sporednim putevima oko očiju, sa strane glave i nosa. Blago ispupčen greben obrve savremenih ljudi takođe može da služi i kao odbrambena struktura od vlage. Desmond Moris,. diskutujući moguću ulogu obrva u ljudskoj evoluciji, kritikovao je ovu sugestiju kao ne-efektivnu i predložio je primarna funkcija obrva da signalizuje promene raspoloženja ljudi. Zajedno sa grebenom obrva, obrve takođe zasenjuju oči od sunčeve svetlosti. Obrve takođe sprečavaju da prljavština kao što je perut i drugi mali objekti upadnu u oči, takođe omogućujući senzitivan osećaj za detektovanje objekata u blizini oka, kao što su mali insekti.

Obrve imaju važnu olakšavajuću ulogu u komunikaciji, pojačavajući izraze, kao što su iznenađenje ili bes. Mnogi umetnici za šminku gledaju na obrve kao važnu odliku u definisanju lica. Obrve oblikuju ljudsko lice i definišu nečije oči i čelo. U zavisnosti od oblika obrva, one ponekad mogu izazvati nešto što je poznato kao lažna facijalna ekspresija (kao kad su obrve osobe oblikovane tako da izgleda da je osoba ljuta, ali u stvari nije). Neki ljudi mogu da pomeraju obrve gore i dole naizmenično.

Očni kapci мини|Anatomske strukture očnih kapaka Kapci štite očnu jabučicu i treptanjem doprinose oticanju suza, koje odnose nečistoću sa prednje površine oka u nos. Gornji kapak je dva puta širi od donjeg. Površinu kapka čini tanka koža koja sadrži dlake sa znojnim i lojnim žlijezdama.

Ispod kože kapaka nalazi se rastresito vezivno tkivo bez masti, a sledeći sloj čine mišići.

Spoljašnji očni mišići Spoljašnji očni mišići, koji pokreću očne kapke čini grupa kružnih mišića, koji imaju četiri dela i inervisani su od živca lica: Kapačni deo — koji se nalazi se ispred tarzusa, njegovo grčenje sklapa kapke pri treptanju i spavanju. Orbitalni deo — koji se nalazi periferno od kapačnog dela i dopire do obrva i njegovom funkcijom dolazi do grčevitog stezanja kapaka. Suzni deo — koji ima ulogu u odvodu suza. Veoma nežni, trepavični mišić — koji se nalazi oko trepavica. U gornjem kapku postoji mišić podizač gornjeg kapka i on je antagonist kružnom mišiću oka, pošto svojom kontrakcijom podiže gornji kapak.

Suzni aparat мини|Suzni aparat desnog oka: a) Suzna žlezda, b) Suzno jezerce c) Gornji suzni kanal d) Suzna vrećica e) Donja suzna papila f) Donji suzni kanal g) Suzno-nosni kanal

Zajedno sa kapcima i vežnjačom, suzni aparat spada u grupu pomoćnih organa oka. U sastav suza ulazi 98% vode. Preko ekskretornih kanalića orbitalnog dela suzne žlezde, mnogobrojnih kratkih kanalića iz lateralne polovine, suze se izlivaju u lateralnu polovinu gornjeg svoda vežnjače. Treptajem i dejstvom sile zemljine teže raspoređuju se po okularnoj površini, obrazujući suzni film..

Skupljaju se potom u suzno jezerce, a zatim ekskretornim delom suznog aparata suze se odvode preko suznih tačkica i suznih kanalića u suznu kesicu (koja sadrži prosečno 7-9μl suza ili 1 do 2 kapi suza), pa dalje kroz suznonosni kanal u donji nosni hodnik. Suzni film je sastavljen od tri sloja: mucinskog, vodenog i lipidnog sloja.

Ekskretornu komponentu sačinjavaju pokreti kapaka, suzni potočić i suzno jezerce.

Suzni aparat oka u funkcionalnom pogledu deli se na tri dela:

1. Sekrecioni deo — sačinjavaju glavne suzne žlezde, koje su odgovorne za refleksnu sekreciju.

2. Ekskretorni deo — služi za odvođenje suza. Počinje od suznih tačkica, preko donjeg i gornjeg suznog kanala i suzne kesice, završavajući se u nosu ispod donje nosne školjke.

3. Intermedijarni deo — nalazi između dva već pomenuta dijela. Sekretornu komponentu čine akcesorne Krauzeove i Volfringove suzne žlezde, koje vrše osnovnu ili baznu sekreciju.

Bolesti akcesornih organa oka 1. H00. — Bolesti očnog kapka Bolest Šifra MKB10 i latinski naziv Slika Karakteristike Hordeolum(Čmičak) H00.0 — Hordeolum palpebrae 120pxAkutna bakterijska upala lokalnih lojnih žlezda kapka sa pojavom crvenila i otoka kože. Bol je spontan i pri dodiru se oseća promena na kapku. Postoje dve vrste: spoljašnji, koji nastaje na rubu kapka i zahvata folikule trepavica i unutrašnji, koji nastaje zbog upale lojnih žlezda unutar kapka, kao posledica zastoja u pražnjenju žlezda. Halacion(Tvrdo zrno u kapku oka)H00.1 — Chalazion120px Poznat i kao lipogranulom Meibomovih žlezda, je cista u veđi uzrokovana upalom začepljene Meibomove žlezde, češće na gornjoj veđi. On je drukčiji od čmička po tome što je bolniji, i veći. Blefaritis(Zapaljenje ivice kapka oka)H01.0 — Blepharitis 120px Hronična upala rubova kapaka, koja se može se javiti u dva osnovna oblika, kao; Prednji blefaritis kada se upala javlja na spoljnoj ivici kapaka Zadnji blefaritis koji je vezan za nepravilno lučenje žlezdaEntropija očnog kapka i trepavice(Uvrnutost očnog kapka i trepavice) H02.0 — Entropium et trichiasis pelpebraeEktropija očnog kapka(Izvrnutost kapka oka)H02.1 — Ectropium palpebrae120pxIzvrnutost očnog kapka je everzija očnog kapka prema spolja, tako da slobodna ivica kapka ne naleže na očnoj jabučici a tarzalni deo vežnjače (konjunktive) je okrenut u polje i izložena uticajima spoljašnje sredine, povredama i isušivanju.Lagoftalmus(Nepotpuno zatvaranje očnog kapka) H02.2 — Lagophthalmus120pxNepotpuno zatvaranje očnog kapka je patološko stanje u prednjem segmentu oka koje se karakteriše nemogućnošću zatvaranja očnih kapaka.Opuštanje kože očnog kapka H02.3 — Blepharochalasis Ptoza(Spušten očni kapak) H02.4 — Ptosis palpebrae120pxPtoza je jednostrana ili obostrana spuštenost gornjeg očnog kapka pri čemu je aktivno podizanje spuštenog kapka ograničeno a međukapačni prostor (lat. rima palpebralum) sužena. Tokom pokušaja bolesnika da snagom volje podigne spušteni očni kapak dodatnim stezanjem mišića podizača obrve i čeonog mišića, dolazi do nabiranja čela i zabacivanja glave unazad kada je poremećaj obostran.

Prema uzroku ptoze se dele na: kongenitalne (urođena) i stečena (akvirirane). Povlačenje očnog kapka(Retrakcija kapaka) H02.5 — Retractio palpebrarumRetrakcija kapaka je patološko stanje u prednjem segmentu oka kod koga je poremećen položaj kapaka, i kada su očni kapci povučeni upolje a njihova slobodna ivica udaljena od limbusa rožnjače.:chap 423.Ksantelazma očnog kapka H02.6 — Xanthelasma palpebrae120px Ksantelazma je dobroćudno (benigno) nakupljanje lipida (masnoće) i gigantskih penušavih ćelija u koži kapka. Može biti važan indikator narušenog metabolizma masti u jetri, kod određenih hroničnih bolesti.

2. H04. — Bolesti suznog aparata oka Bolest Šifra MKB10 i latinski naziv Slika KarakteristikeZapaljenje suzne žlezde(Dakrioadenitis)H04 — DacryoadenitisDakrioadenitis (lat. dacryoadenitis) je akutno ili hronično, jednostrano ili obostrano zapaljenje suzne žlezde.

Kako je to retka bolest; podaci o njenoj prevalenciji su retki. Jedan od 10.000 pacijenata sa očnim bolestima (prema jednom istraživanju) ima jedan od oblika zapaljenje suzne žlezde, koje je ipak mnogo češće od tumora suzne žlezde, koji uvek treba imati u vidu ako bolest duže traje.. Suzenje oka(Epifora)H04.2 — Epiphora Klinički je znak u oftalmologiji, koji se karakteriše upornim ili preteranim suzenje očiju. Izazvano je prevelikom proizvodnje suza (obično refleksno, izazvano bolestima prednjeg očnog segmenta, kao što su konjunktivitis, keratitis, trihijaza itd.),, ili neadekvatnom drenažom normalne količine suza. Najčešći uzrok je neadekvatna drenaža suznog filma oka usled začepljenog odvodnog suznog kanala koji se izliva u nosnu šupljinu (nazolakrimalni duktus).

Simptomi se mogu javiti samo u jednom ili u oba oka. U većini slučajeva suzenja oka se može efikasno lečiti.Akutno zapaljenje suznih puteva(Akutni dakriocistitis)H04.3 — Dacryocystitis acuta, non specificata Canaliculitis lacrimalis acuta, subacuta Dacryocystitis (phlegmonosa) acuta, subacuta Dacryopericystitis acuta, subacuta120pxRadi se o zapaljenjskom procesu koji najčešće nastaje kao sekundarna pojava zbog stenoze ili obliteracije suznonosnog kanala (lat. stenosis et obliteratio canalis lacrimonasalis).. , New Age International (P) Limited; 2003:345.

Zapaljenje suznih puteva jedna je od čestih infekcija oka. Nešto češće se javlja u trećoj i četvrtoj deceniji života. Žene su često pogođene bolešću.Kanski JJ, Bowling B. . Elsevier Health Sciences; 2011:66.. Hronično zapaljenje suznih puteva(Hronični dakriocistitis) H04.4 — Dacryocystitis chronica Dacryocystitis chronica Canaliculitis lacrimalis chronica Mucocele lacrimalis chronicaZapaljenje suznih puteva jedna je od čestih infekcija oka. Nešto češće se javlja u trećoj i četvrtoj deceniji života. Žene su često pogođene bolešću 3. H05. — Bolesti orbite oka Bolest Šifra MKB10 i latinski naziv Slika KarakteristikeCelulitis okaH05 — Cellulitis 120px Celulitis oka je infekcija kože kapaka i/ili očiju, najčešće izazvana infekcijom bakterijama ili gljivicama.

Vidi još Anatomija i bolesti prednjeg segmenta oka

Reference

Literatura Gordana Zlatanović,Oftalmologija, Medicinski fakultet Niš Olga Litričin, Milan Blagojević, Dobrosav Cvetković,Oftalmologija, Medicinski fakultet, Beograd

Spoljašnje veze

Категорија:Око