12. јун (12.6.) је 163. дан године по грегоријанском календару (164. у преступној години). До краја године има још 202 дана.
Догађаји
1667 — Жан Батист Дени, лекар Луја XIV, извео је прву успешну трансфузију крви петнаестогодишњем дечаку користећи крв овце. 1683 — Турска војска почела другу опсаду Беча. Град је у септембру исте године ослободио пољски краљ Јан Собјески. 1691 — Ахмед II на турском престолу наследио султана Сулејмана II у веома тешким приликама за царство. Водио је неуспешне ратове против Аустрије, Венеције и Русије и био присиљен да прихвати неповољне услове Карловачког мира 1699. 1798 — У походу на Египат Наполеон Бонапарта заузео острво Малта. 1848 — Мађарска војска напала Сремске Карловце, седиште Срба у Угарској, што се сматра почетком мађарско-српског рата 1848. године. 1849 — Мађари топовима с Петроварадина скоро потпуно уништили Нови Сад бранећи се од напада војске хрватског бана Јелачића, који је као аустријски официр имао наређење да угуши мађарску револуцију. 1898 — Током Америчко-шпанског рата лидер филипинског револуционарног покрета генерал Емилио Агиналдо прогласио, уз подршку САД, независност Филипина. 1900 — Немачки Рајхстаг усвојио закон о повећању немачке ратне поморске флоте, која ће потом постати једна од најјачих у свету. 1917 — Грчки краљ Константин I абдицирао у корист старијег сина, принца Александра. 1934 — Влада Бугарске, која је дошла на власт превратом у мају 1934, забранила је политичке партије. 1936 — На Малом Калемегдану у Београду отворен Зоолошки врт, у којем је до 1941. сакупљено око 1.200 животиња. 1964 — Нелсон Мандела, Волтер Сисулу и још шест вођа антирасистичког покрета у Јужној Африци, осуђени су на доживотну робију. 1964 — Врховни суд САД је донео пресуду у случају Лавинг против Вирџиније, прогласивши неуставним законе који су криминализовали бракове између особа различитих раса. 1976 — У државном удару у Уругвају оборен председник Хуан Бордабери и почела је деветогодишња војна диктатура. 1987 — Бивши цар Централноафричке Републике Жан Бедел Бокаса је осуђен на смрт због злочина извршених током 13-годишње владавине. 1988 — У Бангладешу избиле демонстрације због уставног амандмана усвојеног пет дана раније, којим је ислам постао државна религија. 1991 — Борис Јељцин изабран за председника Русије на првим непосредним председничким изборима у тој земљи. 1993 — Амерички авиони бомбардовали главни град Сомалије Могадиш у покушају да униште герилце генерала Мохамеда Фараха Аидида. 1999 — На Косову и Метохији почело размештање међународних безбедносних снага, на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН. 2001 — Македонија поништила признање Тајвана, кога је признала две године раније и окренула се политичкој сарадњи са Кином. Последица тадашњег признања је била напуштање кинеског војног контингента мировних снага из Македоније и потпуна НАТО контрола границе ка Косову и Метохији. Мохамед Рашид Дауд Ал-Овали, следбеник терористе Осаме Бин Ладена, осуђен је у Њујорку на доживотни затвор, без права на жалбу, за убиство 213 особа у експлозији бомбе коју је поставио 1998. у амбасади САД у Кенији и учешће у истом терористичком нападу на амбасаду у Танзанији. 2003 — Савет безбедности УН усвојио резолуцију којом је за годину дана продужено изузеће Американаца од Међународног кривичног суда.
Рођења 1897 — Ентони Идн, британски политичар, премијер Уједињеног Краљевства (1955—1957). (прем. 1977) 1911 — Милован Ђилас, југословенски комуниста, политичар и писац. (прем. 1995) 1929 — Ана Франк, једна је од најпознатијих јеврејских жртава Холокауста, ауторка дневника о страдању Јевреја. (прем. 1945) 1930 — Столе Аранђеловић, српски глумац. (прем. 1993) 1941 — Чик Корија, амерички џез музичар и композитор, најпознатији као пијаниста и клавијатуриста. (прем. 2021) 1948 — Лин Колинс, америчка музичарка. (прем. 2005) 1951 — Соња Вукићевић, српска глумица. 1965 — Слободан Крчмаревић, српски фудбалер и фудбалски тренер. 1966 — Милета Лисица, српски кошаркаш. (прем. 2020) 1973 — Такис Фисас, грчки фудбалер. 1974 — Џејсон Мјуз, амерички глумац. 1975 — Томкрафт, немачки ди-џеј и музички продуцент. 1977 — Предраг Матерић, српски кошаркаш. 1979 — Дијего Милито, аргентински фудбалер. 1979 — Робин, шведска музичарка и музичка продуценткиња. 1980 — Филип Виденов, бугарски кошаркаш. 1981 — Адријана Лима, бразилски модел. 1984 — Бруно Соријано, шпански фудбалер. 1985 — Дејв Франко, амерички глумац и редитељ. 1986 — Серхио Родригез, шпански кошаркаш. 1989 — Џеф Брукс, америчко-италијански кошаркаш. 1992 — Филипе Кутињо, бразилски фудбалер.
Смрти 1759 — Вилијам Колинс, енглески лирски песник. (рођ. 1721) 1828 — Жак Александар Бернар Лористон, француски маршал и дипломата. (рођ. 1768) 1894 — Мина Караџић је била сликарка и књижевница, кћерка Вука Стефановића Караџића. (рођ. 1828) 1937 — Михаил Тухачевски, совјетски генерал. (рођ. 1893) 1969 — Војислав Ракоњац „Кокан“ је био српски филмски режисер. (рођ. 1935) 1995 — Артуро Бенедети Микеланђели, италијански музичар и пијаниста. (рођ. 1920) 2003 — Грегори Пек, филмски глумац. (рођ. 1916) 2013 — Владимир Јевтовић, професор глуме и српски глумац. (рођ. 1947) 2017 — Чарлс Текер, амерички научник. (рођ. 1943) 2018 — Ренато Врбичић, хрватски ватерполо играч и тренер. (рођ. 1970)
Празници и дани сећања Међународни празници Светски дан против дечјег радаДан против дечјег рада („Политика”, 12. јун 2021) Дан Русије Српска православна црква слави: Преподобног Исакија исповедника Свету Макрину
Референце