14. јун (14.6.) је 165. дан године по грегоријанском календару (166. у преступној години). До краја године има још 200 дана.
Догађаји
1645 — У грађанском рату у Енглеској снаге парламентариста под вођством Оливера Кромвела и Томаса Ферфакса поразиле су код Нејзбија ројалисте под вођством принца Руперта од Палатината. 1667 — Окончана је битка на Медвеју у којој је низоземска флота нанела Краљевској морнарици најтежи пораз у њеној историји. 1775 — Континентални конгрес је основао Континенталну војску, што и Армија САД узима као датум свог оснивања. 1777 — Континентални конгрес је прихватио заставу „звезда и пруга“ као званично државно знамење. 1789 — Енглески капетан Вилијам Блај, са 18 присталица, после драматичног путовања и више од 3.500 чамцем пређених миља, стигао на острво Тимор близу Јаве. 1800 — Наполеон Бонапарта поразио аустријске трупе у пресудној бици код Маренга у Италији. 1848 — Англофони насељеници у Сономи су почели побуну против Мексика и прогласили Републику Калифорнију. 1900 — Хаваји су постали територија САД. 1940 — Немци су током битке за Француску заузели Париз. 1941 — Председник САД Френклин Делано Рузвелт наредио замрзавање имовине Немачке и Италије у Америци. 1954 — Амерички председник Двајт Ајзенхауер је потписао закон којим су речи под Богом додати у заклетву застави САД. 1962 — У Паризу основана Европска организација за истраживање свемира. 1966 — Конгрегација за наук вјере је укинула Индекс забрањених књига. 1985 — Белгија, Француска, Западна Немачка, Луксембург и Холандија су потписале Шенгенски споразум са циљем укидања систематских пограничних контрола. 1990 — У Букурешту је 10.000 рудара, уз подршку власти како је тврдила опозиција, растурило шаторско насеље студената који су демонстрирали против власти у центру града и демолирало редакције појединих листова и седишта опозиционих странака. 1992 — У Београду први пут после 45 година одржана литија за празник Духова на којој је учествовало око 10.000 људи предвођених патријархом српским Павлом; у организацији Грађанског савеза Србије неколико хиљада Београђана учествовало је на манифестацији „Последње звоно“ са поруком режиму Слободана Милошевића да је његово време истекло. 1992 Почетак Операције Коридор 92 1993 — Тансу Чилер је постала прва жена премијер у историји Турске. 1995 — Чеченски побуњеници извршили напад на град Буђоновск на југу Русије, узели 1.500 таоца и заузели владине зграде. У нападу је погинуло око 100 људи, а таоци су враћени након преговора са руским премијером Виктором Черномирдином. 2000 — Италијанске власти испоручиле су Турској Мехмеда Али Агџу након што га је председник Италије помиловао. Агџа је због покушаја атентата 1981. на папу Јована Павла II, провео 19 година у италијанском затвору. 2001 — Влада СР Југославије усвојила нацрт закона о сарадњи с Међународним судом за ратне злочине у Хагу. Након неуспешних преговора с коалиционим партнером Социјалистичком народном партијом Црне Горе, нацрт закона повучен је из процедуре Савезне скупштине 21. јуна. 2003 — На референдуму у Чешкој, 81% грађана гласало за приступање ЕУ.
Рођења 1798 — Франтишек Палацки, чешки историчар и политичар. (прем. 1876) 1811 — Херијет Бичер Стоу, америчка аболиционисткиња и књижевница. (прем. 1896) 1879 — Артур Дафи, амерички атлетичар. (прем. 1955) 1894 — Љубица Јанковић, српска етномузиколошкиња. (прем. 1974) 1916 — Дороти Макгвајер, америчка глумица. (прем. 2001) 1924 — Владимир Солоухин, руски писац и песник. (прем. 1997) 1928 — Че Гевара, аргентински марксистички револуционар, лекар, писац, герилски вођа, дипломата и војни теоретичар. (прем. 1967) 1930 — Бора Костић, српски фудбалер. (прем. 2011) 1930 — Предраг Палавестра, српски књижевник, историчар књижевности и академик. (прем. 2014) 1933 — Јежи Косински, пољско-амерички књижевник и сценарста. (прем. 1991) 1946 — Доналд Трамп, амерички предузетник и политичар, 45. председник САД. 1947 — Љубиша Павковић, српски хармоникаш.https://www.rts.rs/tv/rts-kolo/5054143/dok-je-sveta-i-veka-ljubisa-pavkovic.html 1954 — Ђана Нанини, италијанска музичарка. 1954 — Вил Патон, амерички глумац. 1956 — Кинг Дајмонд, дански музичар, најпознатији као фронтмен група -{Mercyful Fate}- и -{King Diamond}-. 1958 — Ерик Хајден, амерички брзи клизач и лекар. 1961 — Бој Џорџ, енглески музичар, ди-џеј и модни дизајнер. 1961 — Душан Којић Која, српски музичар. 1963 — Рамбо Амадеус, српско-црногорски музичар. 1963 — Риалда Кадрић, српска глумица. (прем. 2021) 1963 — Миломир Миљанић, српски певач и гуслар. 1966 — Индира Радић, српска певачица. 1968 — Јасмин Блит, америчка глумица. 1969 — Штефи Граф, немачка тенисерка. 1973 — Светлана Ражнатовић, српска певачица. 1974 — Саша Дончић, словеначки кошаркаш и кошаркашки тренер. 1976 — Масимо Одо, италијански фудбалер и фудбалски тренер. 1978 — Никола Вујчић, хрватски кошаркаш. 1983 — Луј Гарел, француски глумац, редитељ и сценариста. 1988 — Кевин Макхејл, амерички глумац, певач и плесач. 1988 — Лука Штајгер, немачки кошаркаш. 1989 — Луси Хејл, америчка глумица и певачица. 1989 — Кори Хигинс, амерички кошаркаш. 1991 — Костас Манолас, грчки фудбалер. 1999 — Ким Минсок, јужнокорејски брзи клизач. 2001 — Марио Накић, српско-хрватски кошаркаш.
Смрти 1837 — Ђакомо Леопарди, италијански писац. (рођ. 1798). 1904 — Јован Јовановић Змај, српски писац и лекар. (рођ. 1833). 1928 — Емелин Панкхерст, британска суфражеткиња. (рођ. 1858). 1936 — Максим Горки, руски писац. (рођ. 1868). 1936 — Фриц Вит, један од истакнутијих команданата Вафен-СС-а. Био је први командант 12. СС дивизије Хитлерјугенд. 1946 — Џон Берд, шкотски инжењер. (рођ. 1888). 1968 — Салваторе Квазимодо, италијански песник. (рођ. 1901). 1979 — Благоје Јастребић магистар српског језика и књижевности, књижевник, есејиста. (рођ. 1941) 1986 — Хорхе Луис Борхес, аргентински писац. (рођ. 1899). 2018 — Душан Анђић, српски сценариста, књижевник и редитељ (рођ. 1943).
Празници и дани сећања Међународни празници Светски дан добровољног давања крви Дан европског Амазона Српска православна црква слави: Преподобни Јустин Ћелијски Светог мученика Јустина Филозофа Свете мученике Јустина, Харитона, Харита, Евелписта, Јеракса, Пеона, Валеријана и Јуста Преподобног Агапита Печерског
Референце