4. јун (4.6.) је 155. дан године по грегоријанском календару (156. у преступној години). До краја године има још 210 дана.
Догађаји
1133 — Немачки краљ Лотар II крунисан је за римског цара током похода на Рим, који је предузео да у Рим врати прогнаног папу Иноћентија II. 1745 — Битка код Хоенфридберга, између пруске и аустријске војске. Део је Рата за аустријско наслеђе, а завршена је пруском победом. 1783 — Француски проналазачи браћа Етјен и Жозеф Монголфје први пут су јавно демонстрирали летење балоном пуњеним загрејаним ваздухом. 1831 — Белгијски Конгрес прогласио је принца Леополда из династије Сакс-Кобург за првог монарха независне Белгије. 1859 — Француска војска под командом Наполеона III је поразила аустријску војску у бици код Мађенте. 1916 — Код Лавова у Првом светском рату почела је Брусиловљева офанзива руског генерала Алексеја Брусилова, која је значајно олакшала положај савезника на западном фронт и у Италији. Брусилов је у августу потукао трупе Централних сила и заробио око 400.000 војника. 1920 — У дворцу Тријанон код Париза силе Антанте су после Првог светског рата потписале мировни уговор са Мађарском и одузеле јој територије које је држала у оквиру Аустроугарске. 1942 — Почела је четвородневна битка за пацифичка острва Мидвеј, у којој су Американци нанели први озбиљан пораз Јапанцима у Другом светском рату. 1943 — Војним пучем збачен је са власти председник Аргентине Рамон Кастиљо. 1944 — Савезничке трупе ушле су у Рим у Другом светском рату. 1946 — Генерал Хуан Перон изабран је за председника Аргентине. 1970 — Британски протекторат Тонга стекао је независност у оквиру Комонвелта. 1989 — Кинеске власти су растуриле студентске демонстрације на пекиншком тргу Тјенанмен на којима је тражена демократизација земље. Према званичним подацима погинуло је 300 људи, а 7.000 је повређено, а према извештајима већине светских медија погинуло је више хиљада људи. На првим вишепартијским изборима у Пољској, након скоро 50 година, опозициона коалиција и алтернативни синдикални покрет „Солидарност“ надмоћно су победили владајуће комунисте, што је означило крај комунизма и совјетске превласти у Пољској. Вођа „Солидарности“ Лех Валенса у децембру 1990. постао је председник Пољске. 1991 — Комунистичка влада Фатоса Наноа у Албанији поднела је оставку након 20-дневног генералног штрајка. 1993 — Савет безбедности УН одобрио је слање наоружаних трупа у Босну ради заштите шест „зона безбедности“ (Сарајево, Тузла, Жепа, Сребреница, Горажде и Бихаћ) са овлашћењем да употребе оружје, а у случају потребе, одобрено је дејство НАТО авијације. 1996 — Европска ракета „Аријана 5“ експлодирала је 40 секунди после лансирања. 2003 — У Обилићу на Косову у својој кући убијена су три члана породице Столић, супружници Слободан и Радмила и њихов син Љубинко. УНМИК понудио 50.000 долара награде за информације које би довеле до хапшења виновника тог злочина. Хрватска влада је на шест месеци суспендовала визни режим за грађане Србије и Црне Горе, који је био на снази око 12 година. На изборима у Тогоу председник Гнасингбе Ејадема, освојио је нови петогодишњи мандат. На чело државе дошао је војним ударом 1967. и важи за афричког лидера који најдуже влада.
Рођења 1738— Џорџ III, краљ Уједињеног Краљевства. (прем. 1820) 1867 — Карл Манерхајм, фински војни вођа и државник. (прем. 1951) 1907 — Розалинд Расел, америчка глумица, комичарка, сценаристкиња и певачица. (прем. 1976) 1915 — Модибо Кејта, први председник државе Мали. (прем. 1977) 1925 — Антонио Пучадес Касанова, шпански фудбалер. (прем. 2013) 1929 — Каролос Папуљас, грчки политичар, председник Грчке (2005—2015). (прем. 2021) 1936 — Брус Дерн, амерички глумац. 1947 — Благоје Пауновић, српски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2014) 1956 — Кит Дејвид, амерички глумац и продуцент. 1960 — Милош Ђелмаш, српски фудбалер. 1965 — Игор Колаковић, црногорски одбојкаш и одбојкашки тренер. 1970 — Изабела Скорупко, пољско-шведска глумица, музичарка и модел. 1970 — Ричи Хотин, енглеско-канадски ди-џеј, музичар и музички продуцент. 1972 — Милица Михајловић, српска глумица. 1972 — Стоја, српска певачица. 1975 — Анџелина Џоли, америчка глумица и редитељка. 1976 — Ненад Зимоњић, српски тенисер. 1976 — Кејси Чејмберс, аустралијска музичарка. 1977 — Алекс Манингер, аустријски фудбалски голман. (прем. 2026) 1982 — Драгана Томашевић, српска атлетичарка (бацање диска). 1983 — Гиљермо Гарсија-Лопез, шпански тенисер. 1984 — Милко Бјелица, српско-црногорски кошаркаш. 1985 — Лукас Подолски, немачки фудбалер. 1991 — Раџив Ван ла Пара, холандски фудбалер. 1991 — Лоренцо Инсиње, италијански фудбалер. 1995 — Петар Ракићевић, српски кошаркаш. 1999 — Домен Превц, словеначки ски-скакач.
Смрти 1039 — Конрад II, немачки краљ и цар Светог римског царства. (рођ. 990) 1798 — Ђовани Казанова де Саингалт, италијански авантуриста 1941 — Вилхелм II Немачки, пруски краљ и немачки цар (рођ. 1859) 1951 — Сергеј Кушевицки, руски диригент 1971 — Ђерђ Лукач, мађарски филозоф и књижевни критичар. (рођ. 1885) 2004 — Нино Манфреди, италијански комичар 2012 — Љубиша Рајић, професор скандинавских језика на Филолошком факултету у Београду (рођ. 1947) 2017 — Хуан Гојтисоло, шпански писац (рођ. 1931) 2018 — Љубиша Јеремић, професор, књижевни критичар, историчар и теоретичар књижевности (рођ. 1938)
Празници и дани сећања Међународни празници Међународни дан деце жртава насиља Српска православна црква слави: Светог мученика Василиска Светог мученика Јована Владимира - српског краља Други васељенски сабор Светог праведног Мелхиседека