Црна зова или црна базга () вишегодишња је дрвенаста биљка из породице -{Caprifoliaceae}-.
Опис биљке Ниско дрво или жбун са уздужно испуцалом, сивосмеђом кором, листопадно расте 3 до 10 м висине. Младе гране су зелене, прошаране светлим цртицама и са унутрашњошћу испуњеном белом сржи. Листови су непарно перасти, наспрамни са листићима чији је обод тестерасто назубљен. Цветови су жућкастобели, сићушни, пријатног мириса и сакупљени у крупне, штитасте, пљоснате цвасти чија ширина достиже 20 -{cm}-, цветање је од априла до јуна. Плод је округла, у почетку зелена, а касније црна коштуница са 3-4 семена. Почиње да дозрева од августа. Потребно је упозорити да су листови црне зове и незреле бобоце, због самбунигрина отровни.
Употреба и састав Користи се цвет, а нешто ређе плод (зрео) и лист. Цветови садрже етарско уље које садржи око 40 материја: флавоноиде, гликозиде, хлорогенску киселину, слуз, танине, пектине и др. У плоду су присутни гликозиди, танини, мало етарског уља, шећер, воћне киселине, витамин Ц и др. Сличног састава су и листови. Сви делови су богати минералним материјама (гвожђе, натријум, калијум) и њиховим солима.
Цвет зове се користи код грознице, синузитиса, стимулише рад знојних жлезда (посебно у комбинацији са липом) чиме се снижава телесна температура. У комбинацији са сапуњачом и кантарионом користи се против вируса (херпес симплекс, вируса типа А и Б, вирус грипа). Од цветова зове припрема се чај и сок.
Плод се употребљава као лаксанс и средство за појачано мокрење и знојење, затим код неуралгије и ишијаса. Осим у медицини плод се употребљава и у прехрамбеној индустрији за поправљање боје. Свежи плодови се користе и за пролећно чишћење организма.
Галерија
Литература
Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979. Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986. Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005. Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990. Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004. Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988. Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоисточне Србије, ЗУНС, Београд 1998. Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995. Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004. Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997. Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990 Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
Категорија:Sambucus Категорија:Лековите биљке Категорија:Самоникле јестиве биљке Категорија:Листопадно дрвеће Категорија:Дендрологија Категорија:Хортикултура Категорија:Жбуње