Духови, тројице, тројчиндан или педесетница ( [pentekostē] — „педесети дан”) хришћански је празник којим се прославља силазак Светог Духа на апостоле у Јерусалиму, 50 дана након Христовог Васкрсења. Одатле и израз прослава педесетнице, пентекосте итд.
Етимологија мини|лево|Пентекостес, Ел Греко. Музеј Прадо
Назив Духови је дословце преузето из старословенског, где је то датив једнине, а у ствари се односи на Духа Светог који је један, а не на више духова како се то одомаћило у имену које овај празник данас носи.
Септуагинта користи израз у контексту „празника Педесетнице” само два пута, у Књизи о Товиту и 2 Макавеја, који су деутероканонске/апокрифне књиге у Библији. Израз Духови се појављује у Септуагинти као један од назива за Фестивал недеља.
Преводиоци Септуагинте су ту реч користили и у два друга смисла: за означавање јубиларне године (), догађај који се дешава сваке 50. године, и у неколико одломака хронологије као редни број. Израз су у књижевности хеленистичког јудаизма такође користили Филон Александријски и Јосиф Флавије.
Залеђина У јудаизму Фестивал недеља ( Шавуот) је Фестивал жетве који се слави седам недеља и један дан након првог дана Пасхе (празник бесквасних хлебова) у или седам недеља и један дан након Сабата према наводу у . Празник недеља назива се и празником жетве у и даном првих плодова у . У назива се „првим плодом жетве пшенице.” Датум за „Празник седмица” првобитно је био дан након пуних седам недеља по првој жетви жита. У јеврејској традицији педесети дан је био познат као Фестивал недеља. Стварно помињање педесет дана потиче из .
Током хеленистичког периода, древни празник жетве такође је постао дан обнове Нојевог завета, описаног у , који је успостављен између Бога и „сваког тела на земљи”. До тада су неки Јевреји већ живели у дијаспори. Према , у Јерусалиму је било Јевреја из „сваког народа под небом”, који су вероватно посетили град као ходочасници током Педесетнице. Посебно су хој епидемоунтес () идентификовани као „посетиоци” Јерусалима из Рима. У ову групу посетилаца улазе и Јевреји и „прозелити” (, прозелитос); понекад преведено као „обраћен у јудаизам”, прозелит се односио на нејевреје који су се у потпуности придржавали Мојсијевих закона, укључујући и обрезивање.. Списак народа представљених у библијском тексту укључује Парте, Медијце, Еламите, Мезопотамију, Јудеју, Кападокију, Понт, Азију, Фригију, Памфилију, Египат, Кирену и оне који су били у посети из Рима. Научници су спекулисали о могућем ранијем књижевном извору за списак нација, укључујући астролошки попис Павла Александријског и различите референце на јеврејску дијаспору писаца из доба Другог храма (посебно Филона Александријског).
Значај празника Хришћани овај празник славе и као дан „рођења Цркве” будући да Дела апостолска доносе да су апостоли пуни Духа Светога говорили тако да су их могли разумети људи свих народа и језика, а мноштво се „дало крстити те су примили Духа Светога”. Иначе то је и јасно отварање спасоносног послања Цркве према свима а не само према Јеврејима.
Празновање У храмове се уноси свежа зелена трава и цвеће. После свете литургије служи се вечерње, на коме се клечи и плету венци од траве и цвећа. Ти венци се носе кући и стављају поред иконе и кандила на зид.
Овај празник славе православци, католици и многе друге хришћанске цркве.
Види још Духовски понедељак
Напомена
Референце
Литература
Српске славе и верски обичаји; Епископ Николај и Протођакон Љубомир Ранковић
Спољашње везе Педесетница — Духови Падање жена у селу Дубокој за време празника Духова („Политика”, 8. јун 1936) Pentecost on RE:Quest A collection of 22 prayers for Pentecost „Pentecost” article from the Catholic Encyclopedia „Pentecost” article from the Jewish Encyclopedia Feast of Pentecost Greek Orthodox Archdiocese Explanation of the Feast from the Handbook for Church Servers (Nastolnaya Kniga) by Sergei V. Bulgakov The Main Event: The Church Takes Center Stage
Категорија:Хришћански празници