мини|300п|Фреска из куће тајни, Помпеји, 80. п. н. е. Римска уметност имала је највећи домет у периоду од 200. п. н. е. до 500. године и дала је мноштво уметничких дела. Развијала се од апенинског полуострва а затим се са римским освајањима проширила на цео Медитеран и цео “познати свет”. Ова уметност која је прешла на Апенинско полуострво добила је одређене карактеристике и особености и није имала онај облик који је био у самом Риму.
Иако се рачуна да су Рим основали Ромул и Рем око 750. п. н. е. - права римска уметност се развијала и сеже од 2. - 1. п. н. е. Римљани су се ослободили, постигнута су права Римљана а са друге стране појавили су се и занати и занатлије, као робови долазећи из различитих страна, доносили су собом и одређене традиције. У Риму је дошло до развоја уметности која је користила уметност ранијих епоха превасходно уметност старе Грчке.
Значајна дела римског градитељства мини|300п| Колосеум у Риму из 1. века УНЕСКОва светска баштина и једно од нових седам светских чуда
терме, храмови, позоришта, Тријумфални лукови, Римске базилике, мостови аквадукти вијадукти тврђаве улица.
Древни Рим мини|300п|Развој Римске државе:
У политичком смислу Рим је променио три устројства:
1. Римско краљевство – од 753. п. н. е. до 509. п. н. е. 2. Римска република – од 509. п. н. е. до 27. п. н. е. 3. Римско царство – од 27. п. н. е. до 395. односно до 476. године
Римско царство, на врхунцу своје моћи (за цара Хадријана), се простирало од северне Енглеске и Рајне до ивица Афричке пустиње, и од западне обале Пиринејског полуострва па до Црвеног мора и Месопотамије.
"Највећа грађевина Римљана била је њихова држава." Та чврста политичка творевина од скромног савеза лацијских племена сеоског порекла постаје сила која ће себи сјединити Етрурце и довести до уједињења Италије, снага која ће победити у супарништву с пунском Картагином, осигуравајући Риму превласт на Средоземљу, велика творевина која ће у Европи, Азији и Африци прекрити целокупно подручје западне цивилизације. На том подручју Рим успоставља своју цивилизацију засновану на посебној мешавини самовладе и демократије.
Стога, није чудо што свет обузет практичним потребама (политичке, војне, економске, организацијске, финансијске...) и у уметности даје практични печат. Тако ће једна од главних особина римске уметности бити тежња ка величанственошћу као знамењем моћи, дакле импозантност и чврстина испред елеганције и љупкости, уметност која се бави потребама великог мноштва. Управо зато градитељска и архитектонска дела својом оригиналношћу и монументалношћу увелико засењавају она у скулптури и сликарству.
Извори римске уметности Предримске цивилизације Италије у раздобљу краљевства увелико утичу на развој уметности Рима.
Од 3. века п. н. е. Етрурски градови падају под власт Рима који преузима и развија етрурску културу.
У каснијем раздобљу републике Римљани временски продужавају и просторно шире грчку уметност. Грчка уметност је свој утицај на римске народе прво вршила из бројних грчких колонија на Италијанском тлу. Тај утицај је био јак иако су Римљани имали закон против претеране јавне потрошње и личне раскоши. Од 339. п. н. е. када су се решили сукоби патриција и плебејаца, настало је друштво које је без обзира на породично порекло почело да уметност схвата као знак друштвеног статуса. За вријеме Александра Великог (334.-323. п. н. е.) настаје опонашање класичног и хеленистичког грчког стила. То се појачало трговином и ратовима, путем којих су у Рим стизала предивна уметничка дела (освајање Сиракузе, 212. п. н. е.) и настала је колекционарска страст за грчким уметнинама. Чак је већина уметника која је радила у Риму за време Републике (509.-27. п. н. е.), и до краја царства (27. п. н. е.– 395. године) били су пореклом из Грчке. Они на своје копије нису потписивали своја имена него имена оригиналних уметника по чијим је оригиналима копија и настала.
Неки научници иду толико далеко да тврде како „римски стил“ не постоји, већ само римска тема грчког стила. Ако узмемо у обзир да је грчка уметност тада била у процесу опадања услед инфилтрације других не-грчких утицаја, и да је римско царство било космополитско друштво које је врло брзо апсорбовало разне утицаје под заједнички наслов једне престонице – Рима. При том упијању утицаја имало је велику толеранцију према туђим традицијама и усклађивала их је и прилагођавала римским прописима и правилима. Дакле, Римљани су наметали своје законе и власт, али су били отворени према уметности, култури и обичајима потчињених народа (то је доприносило чврстом јединству друштва, отвореном и разноликом у исто време). Отуда је римска уметност, као таква, природан и оправдан наставак грчке уметности.
Карактеристике римске уметности мини|лево|250п|Свечани опход, детаљ са Ara Pacis, 22.-43. године, Вила Медичи, Рим. Пример класичне римске уметности.
О римској уметности се обично говори као о уметности једног народа, али у току проширења територија под римском влашћу у редове Римских грађана примани су и припадници других народа. Тако су у римским колонијама живели многи римски грађани који су тај наслов стекли служећи у римској војсци. Свој највећи сјај, римска уметност, је досегла у доба Царства. Била је то аристократска и официјална уметност; луксуз за богаташе, или ознака римске доминације.
мини|350п|Фриз са Константиновог славолука, 313.-315. године у Риму. Пример касно-античке уметности.
У римској уметности постоје двије фазе: класична римска уметност (1. век п. н. е. - 2. века) касно-античка уметност (3. - 5. века)
У првој фази вреде сва правила која су утврдили још Грци. У 3. веку. након друштвене и привредне кризе Царства услијед пре-гломазности тешко одрживог Царства и робовласничког система, Царство је подељено на више-мање самосталне провинције, а у 4. веку су опет уједињене заједничком религијом – хришћанством које је укинуло римски плурализам. Можемо препознати превирања и утицаје тих криза кроз промене у уметничком изразу.
Самосталност римског скулптуре и сликарства се може довести у питање, али римска архитектура је стваралачки подвиг великих размера који руши сваку сумњу у њену битност.
мини|250п|”Реконструкција центра старог Рима”. На овој слици се виде све врсте грађевинских подухвата старих Римљана. Најочитије су монументалне грађевине Колосеума и Циркуса Максимуса, али није за занемарити и фортификациони акведукт, и бројне палате, инсуле, кенакуле и домусе. Наравно све их спајају бројне улице и широки Форуми. У средини се види и комплекс Римски форум лево од Колосеума, а састоји се од низа тргова спојених у јединствен комплекс. Форум, Колосеум и Циркус Максимус чинили су највеличанственију архитектонску панораму римског света, а и шире.
Урбанизација мини|лево|300п|Римски форум, данашњи изглед.
Пре од архитектуре, Римљани су били познати грађевинари. Иза њих су остали бројни мостови, бране, канали, поплочани путеви и уопште бројна инжињерска ремекдела која су била расејана по целом Римском царству. Први пут, “Via Appia” из 312. п. н. е. протезала се 300 -{km}-. од Рима до Капуе; касније су Римљани поплочали до 5000.000 -{km}-. пута и око 1500 урбанизованих градова.
Римски град би растао унутар утврде (castruma), око централних улица које су се секле на средини (cardo i decumanus) што је представљало облик урбанизације која није постојала код грчких колонија, затим би се градило изван зидина (suburbium) (нпр. Сплит око Диоклецијанове палате) итд. У град би се увео водовод (akvedukt) и канализација (римска Cloaca maxima и дан данас, након 2500 година, служи својој сврси).
Урбанизација би се настављала и изван града где су земљане парцеле бивале подељене у правилне квадрате – agera (400 x 400 -{m}-.) и обично дариване римским ветеранима. Основа данашње аграрне организације пољопривредних, агрономских добара.
Римска цивилизација донела је новину везану за град, та новина је трг (forum) као организована и урбанизирана целина. Тај главни градски простор је са свих страна био окружен јавним објектима и храмовима који као појединачни објекти нису битни него значај добивају уклопивши се у цели комплекс и чинећи форум.
На врхунцу царства град Рим је имао више форума. Форум није имао искључиво службене функције него и трговачке, па је највећи "Forum Romanum“ (грађен од 5. века п. н. е. до 3. века) поред осталих јавних објеката имао и 2 реда продавница. Њега чини неколико тргова са заједничком главном осовином, а сваки је окружен зградама различитих функција везаних за јавни живот (базиликама) и распоређеним сасвим слободно. Управо те зграде својим волуменима одређују разнолике, мање или веће просторе – тргове. На њему се налазила и говорница (24 -{m}-.), пролазио је кроз њега „свети пут“ који је служио за процесије.
Дуго су се на форумима одигравале и гладијаторске игре, све док Римљани нису створили простор амфитеатра само за ту сврху.
Римска архитектура
мини|десно|200п|Детаљ са Трајановог стуба
Архитектура античког Рима израсла је из преисторијског развоја градње на Апенинском полуострву као и утицаја грчке архитектуре и оријенталних култура.
Што се тиче архитектуре у Римској уметности појављује се једно другачије схватање простора и конструкције, за разлику од схватања храмова као пластике, појављује се схватање које не затвара већ покрива простор- и статичност јесте једна нова карактеристика. Базиликарни облик јесте такође карактеристика за римску архитектуру (базилика).
Од 2. века п. н. е. у римској архитектури се употребљава бетон. У бетон се може умешати камен и лакше га је обликовати. Тако су изграђени многи објекти а елементи лука и купола које он омогућава су постали карактеристика римске архитектуре.
За разлику од грчке архитектуре значај римске архитектуре је у зидовима који су конструктивни елементи док се стубови налазе упуштени у зидове у виду пиластера и у куполи. Под снажним утицајем Грчке употребљавали су се и стилски стубови (дорски стил јонски стил и коринтски стил) но они су били само додани елементима зидних конструкција који су се градили као носећи елементи а зграде су огромних димензија по правилу се граде од опека у малтеру а на површини се употребљава камен који се доноси из Азије и Африке. Пошто су били заљубљени у сјај и раскош то се огледало у унутрашњем простору.
По конструктивној и уметничкој страни развој римске уметности се завршава тек у 6. веку. Утицај римске архитектуре на околне земље био је огроман.
мини|лево|250п|Акведукт -{Pont dy Gard}- близу Нимеса у Француској, 19. године, 275 x 49 -{m}-. УНЕСКОва светска баштина.
Узимајући грчке елементе Римљани су стекли предуслове за монументалност, те сасвим нове појмове као што је лук и свод без којих не би постојала архитектура запада.
Развој архитектуре од самих почетака одражава специфично римски карактер и римски начин приватног и јавног живота, тако да су сви елементи позајмљени од Етрураца и Грка, убрзо добили несумњиво римско обиљежје. То се на први поглед види на разноврсним типовима римских храмова базиликалног, кружног или осмоугаоног облика, римских кућа и палата, самосталних (domus) или груписаних у блокове (insula), царских палата - величанствених по размерама, позориштима, амфитеатрима, хиподромима и јавним купатилима (Термама).
Римљани су схватили етрурски полукружни лук и користили све његове способности (до 16 -{m}-.). Ређањем лукова у истом смеру добива се обличасти свод (до 20 -{m}-). Укрштање двају обличастих сводова под углом од 90º ствара се крстасти свод (30x30 -{m}-.). Ротацијом полукружног лука за 360º ствара се купола (најпознатија је Хадријанова купола Пантеона, 43,60 -{m}-.). Све ове римске конструкције изведене су захваљујући једном од највећих достигнућа римске цивилизације, а то је цемент (cementum, oko 4.vek pne.).
мини|250п|Пресек Пантеона у Риму из 125. г.