9. фебруар је четрдесети дан у години у Грегоријанском календару. 325 дана (326 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји
474 — Источноримски (византијски) цар Лав I крунисао је свог зета Зенона за савладара свог наследника малолетног Лава II. 1540 — У Рудај Филдсу код Честера у Енглеској одржана прва трка коња. 1667 — Склапањем Андрусовског примирја завршен је тринаестогодишњи рат Русије и Пољско-литванске заједнице. 1788 — Аустријски цар Јосиф II објавио рат Турској. У рату, који је завршен 1791. по Аустрију неповољним Свиштовским миром, на аустријској страни учествовали и српски добровољци под вођством Коче Анђелковића. 1801 — Потписан је Линевилски мир између Француске и Светог римског царства, чиме је Аустрија иступила из Друге коалиције. 1825 — Пошто ниједан председнички кандидат није освојио већину електорских гласова на изборима 1824., Представнички дом је изабрао Џона Квинсија Адамса за председника САД. 1861 — Џеферсон Дејвис је изабран за привременог председника Конфедеративних Америчких Држава од Конфедеративне конвенције у Монтгомерију. 1895 — Вилијам Морган је креирао и осмислио спорт Одбојку у месту Холјок у Масачусетсу. 1900 — Основан је Дејвис куп, најпознатије екипно такмичење мушких тениских репрезентација. 1909 — Француска и Немачка постигле споразум о Мароку, којим је Берлин признао посебне интересе Париза у тој земљи, у замену за економске концесије. 1934 — Југославија, Грчка, Турска и Румунија у Атини потписале Балкански пакт, одбрамбени савез од бугарских и италијанских аспирација. 1942 — У њујоршкој луци избио пожар на француском путничком броду „Нормандија“, тада највећем и најелегантнијем на свету, после чега је брод потонуо. 1943 — Тешке борбе за пацифичко острво Гвадалканал окончане у Другом светском рату победом америчких снага над јапанском армијом. Почео противнапад партизана у Другом светском рату против здружених немачких, италијанских и хрватских снага на Неретви, Битка за рањенике. Почетком марта осам партизанских бригада одбацило главнину немачких трупа и свих 3.500 рањеника пребачено на леву обалу Неретве. 1950 — Сенатор Џозеф Макарти је одржао говор у ком је оптужио Стејт департмент да је пун комуниста, покренувши период политичких прогона познат као макартизам. 1951 — Корејски рат: Гјеонсанг масакр. 1962 — Јамајка постала независна држава у оквиру британског Комонвелта. 1964 — Битлси су се први пут појавили у Шоуу Еда Саливена, наступајући пред рекордних 73 милиона гледалаца. 1965 — Прве америчке борбене трупе су послате у Јужни Вијетнам. 1968 — Холандска принцеза Беатрикс отворила подземну жељезницу у Ротердаму. 1969 — Први пробни лет „боинга 747, џамбо-џета”. 1971 — Аполо програм: Аполо 14 се враћа на Земљу након трећег спуштање људи на Месец. 1975 — Сојуз 17 совјетски свемирски брод се враћа на Земљу. 1981 — Генерал Војћех Јарузелски постао премијер Пољске. 1986 — Халејева комета се појавила у унутрашњости Сунчевог система. 1991 — На референдуму у Литванији, из којег су били искључени грађани руске националности, више од 90% бирача гласало за отцепљење од СССР. 1996 — У снажној експлозији у Лондону, коју су подметнули припадници Ирске републиканске армије, погинуле две особе, а око 100 их повређено. Тим нападом прекинуто 17-месечно примирје. 1999 — Кина прекинула дипломатске односе с Македонијом због одлуке Владе у Скопљу да успостави дипломатске односе с Тајваном. 2009 — Далај Лама одлуком градског већа постао почасни грађанин Рима.
Рођења 1060 — Папа Хонорије II. (прем. 1130) 1737 — Томас Пејн, амерички писац и револуционар. (прем. 1809) 1773 — Вилијам Хенри Харисон, амерички војсковођа и политичар, 9. председник САД. (прем. 1841) 1781 — Јохан Баптист фон Шпикс, немачки природњак. (прем. 1826) 1783 — Василиј Жуковски, руски песник. (прем. 1852) 1849 — Павле Јовановић, новинар, покретач „Србобрана”, првог српског политичког листа у Хрватској. (прем. 1897) 1865 — Ерих Дагоберт фон Дригалски, немачки географ, геофизичар и истраживач. (прем. 1949) 1867 — Нацуме Сосеки, јапански писац. (прем. 1916) 1874 — Ејми Лоуел, америчка песникиња. (прем. 1925) 1885 — Албан Берг, аустријски композитор. (прем. 1935) 1891 — Роналд Колман, енглески глумац. (прем. 1958) 1895 — Макс Валиер, немачки дизајнер ракетне технологије, заговарао идеју интерпланетарних летова. (прем. 1930) 1903 — Коста Сивчев, српски пилот и конструктор авиона, ваздухопловнотехнички пуковник ЈНА. (прем. 1982) 1909 — Хедер Ејнџел, енглеска глумица. (прем. 1986) 1909 — Кармен Миранда, португалско-бразилска певачица, плесачица и глумица. (прем. 1955) 1928 — Ринус Михелс, холандски фудбалски тренер. (прем. 2005) 1931 — Јозеф Масопуст, чешки фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2015) 1932 — Герхард Рихтер, немачки сликар и визуелни уметник. 1940 — Џон Максвел Куци, јужноафрички књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност (2003). 1943 — Џо Пеши, амерички глумац и музичар. 1944 — Алис Вокер, америчка списатељица и феминисткиња. 1945 — Мија Фароу, америчка глумица и модел. 1947 — Карла дел Понте, главна тужитељица Хашког трибунала. 1953 — Киран Хајндс, северноирски глумац. 1957 — Гордон Стракан, шкотски фудбалер и фудбалски тренер. 1961 — Горан Грбовић, српски кошаркаш. 1963 — Лоло Ферари, француска мејнстрим глумица, порнографска глумица, плесачица и певачица. (прем. 2000) 1965 — Велимир Перасовић, хрватски кошаркаш и кошаркашки тренер. 1969 — Павел Тонков, руски бициклиста. 1971 — Растко Стефановић, српско-словеначки рукометаш и рукометни тренер. 1972 — Зоран Баранац, српски новинар, уредник, ТВ водитељ и ПР. 1972 — Дарен Фергусон, шкотски фудбалер и фудбалски тренер. 1974 — Амбер Валета, америчка глумица и модел. 1975 — Ратко Ђурковић, црногорски рукометаш и рукометни тренер. 1978 — Никола Лазетић, српски фудбалер. 1979 — Ана Ђокић, српска-црногорска рукометашица. 1979 — Ирина Слуцка, руска клизачица. 1980 — Ангелос Харистеас, грчки фудбалер. 1980 — Маргарита Левијева, руско-америчка глумица. 1981 — Том Хидлстон, енглески глумац, продуцент и музичар. 1982 — Џамир Нелсон, амерички кошаркаш. 1987 — Магдалена Нојнер, немачка биатлонка. 1987 — Мајкл Б. Џордан, амерички глумац и продуцент. 1987 — Роуз Лезли, шкотска глумица. 1988 — Лоте Фрис, данска пливачица. 1989 — Пабло Агилар, шпански кошаркаш. 1993 — Патрик Андраде, зеленортски фудбалер. 1994 — Милан Павков, српски фудбалер.
Смрти 967 — Сејф ал-Давла, владар северне Сирије. (рођ. 916) 1199 — Минамото но Јоритомо, први шогун Камакура шогуната. (рођ. 1147) 1588 — Алваро де Базан, шпански адмирал. (рођ. 1526) 1640 — Мурат IV, отомански султан (рођ. 1612) 1670 — Фредерик III Дански, краљ Данске и Норвешке. (рођ. 1609) 1675 — Герард Дау, холандски сликар. (рођ. 1613) 1881 — Фјодор Достојевски, руски књижевник (рођ. 1821) 1935 — Ксавер Шандор Ђалски, хрватски књижевник. (рођ. 1854) 1957 — Миклош Хорти, мађарски диктатор. (рођ. 1868) 1977 — Сергеј Иљушин, руски конструктор авиона (рођ. 1894) 1979 — Денис Габор, мађарско-британски физичар (рођ. 1900) 1984 — Јуриј Андропов, шеф совјетске државе и владајуће Комунистичке партије. (рођ. 1914) 1989 — Осаму Тезука, јапански уметник, аниматор, продуцент и доктор медицинских наука. (рођ. 1928) 1995 — Џејмс Вилијам Фулбрајт, амерички политичар и хуманиста. (рођ. 1905) 1995 — Олга Сковран, кореограф, педагог, оснивач и директор ансамбла „Коло”. (рођ. 1908) 1996 — Адолф Галанд, ловачки ас и командант немачке ловачке авијације у Другом светском рату (рођ. 1912) 2001 — Херберт Сајмон, амерички научник. (рођ. 1916) 2002 — Маргарета, британска принцеза. (рођ. 1930) 2005 — Милован Илић-Минимакс, познати телевизијски и радијски новинар. (рођ. 1938) 2015 — Боба Стефановић, певач и композитор домаће забавне музике. (рођ. 1946) 2016 — Здравко Толимир, српски генерал. (рођ. 1948) 2018 — Небојша Глоговац, српски глумац. (рођ. 1969) 2018 — Јохан Јохансон, исландски композитор. (рођ. 1969) 2019 — Ђорђе Ђукић, српски физичар. (рођ. 1943)
Празници и дани сећања Међународни празници Међународни дан стоматолога Српска православна црква слави: Светог Јована Златоустог Преподобног Тита Печерског Празници неких земаља Дан града Аричи Празник Маронита - Либан
Референце
209