12. фебруар је четрдесет трећи дан у години у Грегоријанском календару. 322 дана (323 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји
1502 — Изабела I је издала едикт чиме је ставила ван закона ислам у Круни Кастиље, приморавши све њене муслиманске поданике да се преобрате на хришћанство. 1733 — Енглез Џејмс Оглторп је основао Џорџију, 13. колонију од британских Тринаест колонија, и њен први град Савану. 1812 — Елбриџ Џери је потиписао изборни закон у Масачусетсу, и при томе увео тај облик изборни инжењеринг познат као џеримандеринг 1818 — Чиле прогласио независност од Шпаније на годишњицу битке код Чакабука. 1825 — Крики су предали америчког влади своје последње земље у Џорџији по споразуму из Индијан Спрингса и одселили се на запад. 1832 — Пацифичка острва Галапагос припојена Еквадору. 1851 — Едвард Харгрејвс пронашао злато у Самерхил Крику у Новом Јужном Велсу, изазвавши златну грозницу у Аустралији. 1855 — Основан је Државни универзитет Мичигена. 1899 — Немачка од Шпаније купила Каролинска острва и Маријанска острва у Пацифику. 1912 — Абдицирао последњи кинески цар Пу Ји, из династије Манчу, Кина постала република, а први председник Сун Јат Сен. 1942 — Немачки војници убили 42 затвореника која су бежала из логора Црвени крст код Ниша, у Другом светском рату, а 105 затвореника успело да побегне. За одмазду стрељано 850 људи. 1953 — СССР прекинуо дипломатске односе са Израелом после бомбашког напада на совјетско посланство у Тел Авиву. 1961 — Саопштено да су припадници сепаратистичког покрета Катанге убили премијера Конга и националног хероја Патриса Лумумбу. Тачан датум и околности под којима је убијен никада нису откривени. 1973 — Северни Вијетнам током Вијетнамског рата ослободио прву групу америчких ратних заробљеника. 1974 — У Москви ухапшен руски писац Александар Солжењицин, добитник Нобелове награде за књижевност 1970. Наредног дана одузето му совјетско држављанство и протеран из земље. После две деценије проведене у емиграцији у САД вратио се у Русију. 1979 — У Родезији погинуло 59 људи у путничком авиону "Ер Родезија", који су оборили герилци. 1986 — САД Југославији изручиле Андрију Артуковића, министра унутрашњих послова Владе Независне Државе Хрватске у Другом светском рату. Југословенске власти Артуковића, који је после рата побегао из земље, оптужиле за ратне злочине почињене над цивилима, међу којима је било највише Срба и Јевреја. 1993 — Бивши председник Малија Муса Траоре и три официра осуђени на смрт пошто их је суд прогласио кривима за масовна убиства 1991. 1997 — Хванг Ђанг Јоп, близак сарадник председника Северне Кореје Ким Џонг Ила, тражио у јужнокорејској амбасади у Пекингу политички азил у Јужној Кореји. 1999 — Сенат САД ослободио председника САД Била Клинтона оптужби за кривоклетство и опструкцију правде, чиме је, после годину дана, окончана „сексуална афера“ с Моником Луински и избегнут импичмент. 2000 — Пољска, Мађарска и Чешка, прве од бивших чланица Варшавског пакта, прикључиле се НАТО-у. 2002 — Пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу почело суђење бившем председнику Србије и Југославије Слободану Милошевићу, првом шефу државе којем се суди пред Међународним судом. Милошевић у мају 1999. оптужен за злочин против човечности, кршење закона и правила рата и геноцид током ратова у Хрватској и Босни и сукоба на Косову. Почетак „процеса века“ пратило више од 1.000 највећих светских медија. На захтев Хашког трибунала власти Србије изручиле Милошевића 28. јуна 2001.. Пакистанске власти ухапсиле екстремног исламисту Ахмада Омара Саеда Шеика, британског држављанина, који је главни осумњичени за отмицу америчког репортера Данијела Перла, који је извештавао за -{"Wall Street Journal"}-. 2003 — У сукобима војске и побуњених припадника полиције и других демонстраната током протеста у Ла Пазу у Боливији најмање 30 особа погинуло, а 160 их повређено. 2006 — У Словенији откривен вирус птичије грипе Х5. Случај вируса птичије грипе Х5 потврђен у Нигерији. То је први случај појаве овог вируса у Африци. Краљевска гробница, која датира из 200-300 године п. н. е. откривена у Пелау, Грчка. То је највећа гробница нађена у Грчкој досада. Британски таблоид "-{News of the World}-" објавио видео из 2004. године на којем су снимљени британски војници који туку ирачке тинејџере.
Рођења 1768 — Франц I, први аустријски цар. (прем. 1835) 1804 — Хајнрих Ленц, немачки физичар. (прем. 1865) 1809 — Чарлс Дарвин, енглески природњак, биолог и геолог. (прем. 1882) 1809 — Абрахам Линколн, амерички адвокат и политичар, 16. председник САД. (прем. 1865) 1841 — Лаза Костић, српски песник, писац, правник, адвокат, новинар, драматург и естетичар. (прем. 1910) 1861 — Лу Андреас-Саломе, руско-немачка филозофкиња. (прем. 1937) 1877 — Луј Рено, француски индустријалац, један од оснивача компаније Рено и пионир аутомобилске индустрије. (прем. 1944) 1881 — Ана Павлова, руска балерина. (прем. 1931) 1884 — Макс Бекман, немачки сликар, графичар, вајар и писац. (прем. 1950) 1893 — Омар Бредли, амерички генерал. (прем. 1981) 1908 — Жак Ербран, француски математичар. (прем. 1931) 1918 — Џулијан Швингер, амерички теоријски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1965). (прем. 1994) 1934 — Бил Расел, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 2022) 1936 — Џо Дон Бејкер, амерички глумац. (прем. 2025) 1938 — Џуди Блум, америчка књижевница. 1939 — Реј Манзарек, амерички музичар, музички продуцент, редитељ и писац, најпознатији као суоснивач и клавијатуриста групе -{The Doors}-. (прем. 2013) 1942 — Ехуд Барак, израелски генерал и политичар, 10. премијер Израела. 1950 — Мајкл Ајронсајд, канадски глумац. 1956 — Велимир Зајец, хрватски фудбалер и фудбалски тренер. 1964 — Предраг Луцић, хрватски новинар, књижевник и драматург. († 2018) 1968 — Џош Бролин, амерички глумац. 1969 — Дарен Аронофски, амерички редитељ, сценариста и продуцент. 1973 — Тара Стронг, канадско-америчка глумица. 1976 — Силвија Сејнт, чешка порнографска глумица. 1979 — Џеси Спенсер, аустралијски глумац и музичар. 1980 — Гучи Мејн, амерички хип хоп музичар. 1980 — Кристина Ричи, америчка глумица и продуценткиња. 1980 — Хуан Карлос Фереро, шпански тенисер. 1980 — Тијана Чуровић, српска глумица и ТВ водитељка. 1982 — Бојан Јоргачевић, српски фудбалски голман. 1982 — Драган Станчић, српски фудбалер. 1982 — Алем Тоскић, српски рукометаш и рукометни тренер. 1984 — Бојан Остојић, српски фудбалер. 1987 — Жереми Шарди, француски тенисер. 1988 — Грегор Балажиц, словеначки фудбалер. 1988 — Николас Отаменди, аргентински фудбалер. 1988 — Мајк Познер, амерички музичар и музички продуцент. 1999 — Џејлен Хендс, амерички кошаркаш. 2000 — Марко Пецарски, српски кошаркаш.
Смрти 901 — Антоније II Цариградски, цариградски патријарх. 1517 — Катарина од Наваре, краљица Наваре. (рођ. 1470) 1538 — Албрехт Алтдорфер, немачки сликар, графичар и архитекта. (рођ. отприлике 1480) 1554 — Џејн Греј, енглеска племкиња. (рођ. 1536) 1763 — Пјер Мариво, француски књижевник. (рођ. 1688) 1771 — Адолф Фредерик од Шведске, краљ Шведске. (рођ. 1710) 1804 — Имануел Кант, немачки филозоф. (рођ. 1724) 1834 — Фридрих Шлејермахер, немачки филозоф, теолог и професор. (рођ. 1768) 1916 — Јулијус Вилхелм Рихард Дедекинд, немачки математичар. (рођ. 1831) 1948 — Стеван Стево Калуђерчић, прозни писац, просветни, културни и политички радник. (рођ. 1864) 1954 — Дзига Вертов, совјетски филмски стваралац. (рођ. 1896) 1961 — Бранко Миљковић, српски песник, есејиста и преводилац. (рођ. 1934) 1979 — Жан Реноар, француски редитељ, сценариста, продуцент и писац. (рођ. 1894) 1984 — Ана Андерсон, особа која је тврдила да је велика кнегиња Анастасија Николајевна. (рођ. 1896) 1984 — Хулио Кортасар, аргентински писац, преводилац и интелектуалац. (рођ. 1914) 1990 — Ненад Радуловић, фронтмен групе Последња Игра Лептира. (рођ. 1959) 1994 — Рахела Ферари, глумица. (рођ. 1911) 2000 — Скримин Џеј Хокинс, амерички музичар. (рођ. 1929) 2004 — Душан Трнинић, првак балета Народног позоришта у Београду и кореограф. (рођ. 1928) 2010 — Петар Борота, фудбалски голман. (рођ. 1952) 2010 — Нодар Кумариташвили, грузијски санкаш. (рођ. 1988) 2019 — Гордон Бенкс, енглески фудбалски голман. (рођ. 1937)England hero Gordon Banks OBE dies aged 81
Празници и дани сећања Међународни празници Дарвинов дан Српска православна црква слави: Света Три Јерарха Свештеномученика Иполита - епископа римског Светог мученика Теофила Новог Светог Петра - цара бугарског
Референце
212