мини|Жртвовање Исака, Рембрант, 1634, Музеј Ермитаж. Жртвовање Исака (), је прича из 22. поглавља Књиге постања у хебрејској Библији. У библијској причи, Бог наређује Авраму да жртвује свог сина Исака на планини званој Јехова-јире у области Морије. Када Аврам одлучи да се повинује, пошто је везао Исака за олтар, зауставља га Анђео Господњи; појављује се ован и он бива заклан уместо Исака. Бог хвали Аврамову послушност где је спреман да понуди свог сина као људску жртву.
Посебно у уметности, ова епизода се често назива Жртвовање Исака, иако на крају Исак није жртвован. Разни научници сугеришу да је оригинална прича о Авраму и Исаку можда била о завршеној људској жртви, коју су касније изменили редактори да би заменили Исака овном. Нека предања, укључујући одређена јеврејска и хришћанска тумачења, тврде да је Исак заиста жртвован. Поред тога што се њоме бави савремена наука, ова библијска епизода била је у фокусу многих коментара у традиционалним изворима јудаизма, хришћанства и ислама.
Библијски наратив Према хебрејској Библији, Бог наређује Авраму да принесе свог сина Исака као жртву. Након што је Исак везан за олтар, Божји гласник зауставља Аврама пре него што је могао да заврши жртву, говорећи: „Сада знам да се бојиш Бога“. Аврам подиже поглед и види овна и жртвује га уместо Исака. У одломку се наводи да се догађај догодио на „гори Господњој“ у „земљи Морији“. Аврам је тада назвао место „Јехова-јире“ (Господ ће се побринути). 2. Летопис 3:1 помиње „гору Морију“ као место Соломоновог храма, док Псалми 24:3, Исаија 2:3 и 30:29, и Захарија 8:3 користе термин „гора Господња“ да би се односили на место Соломоновог храма у Јерусалиму, локацију за коју се верује да је Храмовна гора у Јерусалиму. У Самарјанском Пентатеуху, Постање 22:14, израз се тумачи у значењу „на гори се Господ јавио“, а та планина је Гора Гаризим.
Хришћански поглед мини|Анђео спречава Аврама да жртвује Исака, Рубенс, око 1614. Жртвовање Исака помиње се у новозаветној посланици Јеврејима међу многим делима вере забележеним у Старом завету: „Вером Аврам, када је био искушан, принесе Исака, и онај који је примио обећања, принесе свог јединородног сина, за кога је речено: 'У Исаку ће ти се назвати потомство', закључивши да је Бог моћан да га васкрсне чак и из мртвих, одакле га је и примио у фигуративном смислу.“ (Јеврејима 11:17–19).
Аврамова вера у Бога је таква да је осећао да ће Бог моћи да васкрсне убијеног Исака, како би се његово пророчанство (Постање 21:12) испунило. Ранохришћанско проповедање је понекад прихватало јеврејска тумачења везивања Исака без елаборације. На пример, Иполит Римски у свом Коментар песми над песмама каже: „Блажени Исак је зажелео помазање и желео је да се жртвује за добробит света“ (О Песми над песмама 2:15).
Други хришћани из тог периода видели су Исака као тип „Речи Божје“ која је претпоставила Христа.Origen, Homilies on Genesis 12 Ово тумачење може бити поткрепљено симболиком и контекстом као што је Аврам који жртвује свог сина трећег дана путовања (Постање 22:4), или Аврам који узима дрва и ставља их на раме свог сина Исака (Постање 22:6). Још једна ствар коју треба напоменути је како Бог поново наглашава да је Исак Аврамов једини син кога воли (Постање 22:2, 12, 16). Као додатна подршка ставу раних хришћана да жртвовање Исака предсказује Јеванђеље Исуса Христа, када су њих двојица отишли тамо, Исак је питао Аврама „где је јагње за жртву“, на шта је Аврам одговорио: „Сам Бог ће обезбедити јагње за жртву, сине мој.“ (Постање 22:7–8). Међутим, на крају је уместо Исака жртвован ован (не јагње), а ован се заглавио у шипражју (тј. трновом грму) (Постање 22:13). У Новом завету, Јован Крститељ је видео Исуса како му долази и рекао је: „Ево Јагњета Божјег које узима грехе света!“ (Јован 1:29). Дакле, жртвовање се упоређује са распећем, а одлагање жртве у последњем тренутку је врста Васкрсења. Серен Кјеркегор описује Аврамове поступке као оне који произилазе из зенита вере, што доводи до „телеолошке суспензије етичког“. Франсис Шефер говори:
Референце
Литература
Категорија:Библија
pt:Abraão#Deus prova a fé de Abraão