десно|безоквира Хагиографија или житије ( — „живот”) је књижевна врста која описује живот владара и црквених поглавара — светаца. Реч хагиографија долази из грчких речи агиос ( [] — „свети” или „светица”) и граф ( [] — „писање”).
Хришћанске хагиографије се усредсређују на живот, а нарочито чуда мушкараца и жена које је Бог посветио а хришћанска црква канонизовала. Оне описују најпре њихов живот у младости, потом како су се замонашили, те њихов монашки живот, чуда која су чинили, смрт и посвећење.
Ова књижевна врста је, такође, понекад коришћена и као црквена и политичка пропаганда.
Најпознатије српске хагиографије су: Житије Светог Симеона од Светог Саве, које је написао први српски архиепископ Свети Сава. Житије Светог Симеона од Стефана Првовенчаног, које је написао велики жупан и краљ Стефан Првовенчани. Житије Светог Симеона од Доментијана, које је средином 13. века написао Доментијан Хиландарац. Житије Светог Саве од Доментијана, које је написао Савин ученик Доментијан Хиландарац. Житије Светог Саве од Теодосија, које је путем прераде и дораде Доментијановог дела саставио монах Теодосије Хиландарац. Житије Ајдук-Вељка Петровића, које је написао српски лингвиста и филолог Вук Стефановић Караџић.
Суштина житија је сакрални садржај, поучни циљ, приказивање оствареног идеала хришћанског живота, зато нема биографског детаљисања, него се фокусира на димензије духовног подвига.
И друге религије, попут будизма и ислама такође имају хагиографске текстове о пророцима и свецима.
Референце
Литература
Спољашње везе Житија Светих Средњовековна књижевност
Категорија:Светитељи Категорија:Хришћанство Категорија:Средњовековна књижевност Категорија:Српска књижевност у средњем веку Категорија:Књижевне врсте Категорија:Житија